Na današnji dan, pre tri godine, u selu Banjska kod Zvečana, dogodio se oružani sukob između naoružane grupe Srba i Kosovske policije.
Tada je, u zasedi poginuo narednik Kosovske policije Afrim Bunjaku. Potom su, u razmeni vatre, ubijena i trojica Srba – Stefan Nedeljković iz Zvečana, Bojan Mijailović i Igor Milenković iz Leposavića.
Komemoracija ubijenom pripadniku Kosovske policije
Povodom treće godišnjice, Kosovska policija najavila je danas niz komemorativnih aktivnosti.
Prema programu objavljenom uoči godišnjice, u 10 časova planirana je poseta porodici Afrima Bunjakua u selu Samodreža kod Vučitrna, a u 10.40 časova odavanje pošte na njegovom grobu.
U podne u Banjskoj, u opštini Zvečan, predviđeno je postavljanje kamena temeljca za spomen-obeležje Bunjakuu, dok će u 20 časova u Palati omladine u Prištini biti održana komemorativna akademija.
Za trojicu Srba stradalih u Banjskoj – Stefana Nedeljkovića iz Zvečana, Bojana Mijailovića i Igora Milenkovića iz Leposavića – pomeni su prethodnih godina održavani u njihovim rodnim mestima i na mestima vezanim za njihovo stradanje.
Sudski postupak u slučaju Banjska
Kosovsko Specijalno tužilaštvo podiglo je 11. septembra 2024. optužnicu protiv 45 lica, sa Milanom Radoičićem na čelu, označenim kao vođom grupe.
Osnovni sud u Prištini je u aprilu ove godine prvostepeno osudio Blagoja Spasojevića i Vladimira Tolića na doživotne kazne zatvora, dok je Dušanu Maksimoviću izrečena kazna od 30 godina zatvora.
Njih trojica su bili jedini optuženi kojima se u tom postupku sudilo, dok je za preostalih 42 optuženih postupak razdvojen, a zahtev tužilaštva da im se sudi u odsustvu sud je odbio.
Slučaj „Banjska“ jedan je od najozbiljnijih bezbednosnih incidenata na Kosovu u poslednjih nekoliko godina. Dodatno je produbio političke i bezbednosne tenzije između Prištine i Beograda.
Kosovske vlasti su incident odmah okarakterisale kao teroristički napad. Navedeno je da je reč o organizovanoj i dobro naoružanoj grupi koja je „pokušala da odvoji severni deo teritorije Republike Kosovo, odnosno opštine naseljene srpskom većinom, i da ovaj deo teritorije pripoji Republici Srbiji“.
Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv ukupno 45 osoba, tereteći ih za krivična dela povezana sa terorizmom, ugrožavanjem ustavnog poretka i teškim krivičnim delima protiv bezbednosti.
Ipak, pred sudom u Prištini vođen je postupak samo protiv trojice optuženih koji su dostupni kosovskom pravosuđu: Dušana Maksimovića, Vladimira Tolića i Blagoja Spasojevića. Ostali optuženi su van domašaja lokalnih institucija.
Tužilac Naim Abazi je za trojicu uhapšenih zahtevao od sudskog veća izricanje maksimalne kazne predviđene kosovskim zakonom – doživotnu robiju. Sa ovim su se složili i advokat porodice ubijenog policajca, ali i zastupnici njegovih kolega ranjenih u Banjskoj. Zahtevana je i isplata materijalne štete oštećenima.
U centru pažnje javnosti je i bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koji je nakon događaja preuzeo odgovornost za organizaciju grupe. On, međutim, nije dostupan pravosudnim organima u Prištini.
U međuvremenu je 17. aprila 2026. godine uhapšen Stefan Radulović (33) koga su predstavnici kosovskih vlasti momentalno doveli u vezu sa slučajem „Banjska“. Njemu je odmah po hapšenju određen pritvor od 30 dana. Na saslušanju se branio ćutanjem. Radulovićevo ime se ne pojavljuje na spisku okrivljenih u aktuelnoj optužnici podnetoj u slučaju „Banjska“.
Evropska unija i NATO su više puta pozivali na potpunu istragu i odgovornost za sve umešane, naglašavajući značaj vladavine prava i stabilnosti regiona.
Istovremeno, zvanični Beograd osporava kvalifikaciju događaja kao terorističkog čina, insistirajući na drugačijem tumačenju okolnosti i odgovornosti, što dodatno opterećuje politički dijalog između Beograda i Prištine.
