Specijalno tužilaštvo Kosova, putem Odeljenja za istragu ratnih zločina, saopštilo je da pažljivo prati dešavanja u vezi sa izložbom „Masakri na Kosovu 1998–1999“, postavljenoj ranije na Trgu Majka Tereza u Prištini, te da će predmet podvrgnuti detaljnoj proceni kako bi utvrdilo da li sadrži elemente krivične odgovornosti.
„U skladu sa zakonskim nadležnostima i mandatom državnog tužioca, ovaj predmet će biti podvrgnut proceni kako bi se utvrdilo da li sadrži elemente krivične odgovornosti“, navodi se u saopštenju na Fejsbuku.
Reakcija Tužilaštva usledila je nakon brojnih javnih reagovanja na sadržaj izložbe i njen uticaj na “istorijsko pamćenje i kolektivnu osetljivost”.
Izložba, otvorena 24. marta povodom godišnjice NATO bombardovanja, izazvala je polemike nakon što je utvrđeno da su u više slučajeva civili ubijeni u masakrima označeni kao „naoružane osobe“, dok su, prema ocenama kritičara, netačnosti prisutne na gotovo svim tablama.
Izložbu su organizovale nevladine organizacije „Admovere“ i „Integra“, koje su navele da su koristile podatke iz „Kosovske knjige sećanja“ Fonda za humanitarno pravo na Kosovu. Autor izložbe bio je Škeljzen Gaši, nekadašnji savetnik kosovskog premijera Aljbina Kurtija, prenosi Reporteri.
Opština Priština uklonila je danas panele sa izložbe, nakon što je donela odluku o suspenziji dozvole za izlaganje zbog utvrđenih netačnosti u sadržaju.
Gradonačelnik Prištine Perparim Rama objavio je snimak uklanjanja tabli, dok su prethodno brojni akteri ukazali na greške, uključujući preživele masakra u Dubravi Envera Dugolija i Sadika Zekirija, kao i ministra za rad, porodicu i vrednosti Oslobodilačke borbe Andina Hotija.
FHP: Elementarno neznanje o međunarodnom humanitarnom pravu
Fond za humanitarno pravo (FHP) Nataše Kandić, koji ima svoj ogranak i na Kosovu, saopštio je da podaci prikazani na izložbi u pojedinim slučajevima predstavljaju „netačnu sliku“, ističući da nije reč o interpretaciji, već o „elementarnom nedostatku znanja o međunarodnom humanitarnom pravu, činjenicama utvrđenim na sudu i pravilnom čitanju podataka“.
U reagovanju se posebno ukazuje na masakr u Dubravi, uz tvrdnju da na izložbi pogrešno stoji da su ubijene „naoružane osobe“.
„U zatvoru u Dubravi nisu ubijene ‘naoružane osobe’. Ubijeni su bili albanski zatvorenici… u trenutku ubistva nisu bili borci… bili su pod potpunom kontrolom srpskih vlasti, odnosno zaštićene osobe prema Ženevskim konvencijama“, navodi se.
FHP ocenjuje da izložba u sadašnjem obliku treba da bude uklonjena iz javnog prostora.
„Netačno predstavljanje činjenica ne doprinosi kulturi sećanja, već je narušava, relativizuje zločine i ozbiljno ugrožava dostojanstvo žrtava i njihovih porodica“, ističe se.
Slične primedbe odnose se i na slučaj Meje, gde se navodi da su ubijeni civili bili nenaoružani i pod kontrolom srpskih snaga, te da se ne mogu smatrati „naoružanim osobama“.
Fond takođe ukazuje na, kako navodi, pogrešno predstavljanje događaja u Račku, pozivajući se na transkript suđenja Slobodanu Miloševiću, prema kojem je „devet pripadnika OVK ubijeno u borbama 15. januara 1999. godine“, što se razlikuje od ubistava civila.
U saopštenju se naglašava da baza podataka FHP i FHPK dokumentuje više od 8.500 albanskih civilnih žrtava ratnih zločina i da je u nezavisnoj evaluaciji iz 2015. godine ocenjena kao „najpotpunija i najpouzdanija baza ove vrste“.
Inače sredstva za ovu izložbu obezbeđena su preko Skupštine Kosova, što je dodatno izazvalo gnev građana, predstavnika opozicionih partija, ali i Udruženja pripadnika nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
