Pravoslavni vernici obeležavaju danas Vaskršnji ponedeljak, drugi dan jednog od najznačajnijih hrišćanskih praznika, obeležava se u duhu radosti, zajedništva i očuvanja tradicije, uz običaje koji imaju duboke istorijske i verske korene.
Poreklo obeležavanja ovog dana vezuje se za prve vekove hrišćanstva, kada je period nakon Vaskrsa bio posvećen slavljenju pobede života nad smrću i međusobnom posećivanju vernika.
Tokom vremena, razvijen je običaj da se praznovanje produži na više dana, kako bi se naglasila važnost samog događaja i njegova poruka.
U mnogim sredinama, Vaskršnji ponedeljak je poznat kao dan kada se posećuju rodbina i prijatelji, razmenjuju pokloni i nastavlja praznično okupljanje započeto dan ranije.
Jedan od najrasprostranjenijih običaja je darivanje ofarbanih jaja, koja simbolizuju novi život i obnovu.
Posebno mesto zauzimaju i narodni običaji koji se razlikuju od kraja do kraja. U pojedinim sredinama zadržan je običaj „polivanja“ ili „umivanja“ vodom, koji simbolizuje pročišćenje i zdravlje, dok se u drugim krajevima organizuju zajednička okupljanja u prirodi, igre i druženja.
Verovanja vezana za ovaj dan često su povezana sa željom za napretkom, zdravljem i srećom u godini koja dolazi. Smatra se da sve što se započne na ovaj dan može doneti uspeh, zbog čega ga mnogi koriste za početak novih planova ili donošenje važnih odluka.
Iako se način obeležavanja menjao kroz istoriju, suština praznika ostala je ista – naglašavanje zajedništva, radosti i nade, kao i očuvanje tradicije koja se prenosi sa generacije na generaciju.
