Vaskršnji utorak obeležava se kao treći dan jednog od najznačajnijih hrišćanskih praznika, u okviru Svetle nedelje, perioda koji simbolizuje radost, obnovu i pobedu života nad smrću. U mnogim krajevima se veruje da je ovo najsrećniji utorak u godini.
Ovaj dan prati niz narodnih običaja i verovanja, koji se razlikuju u zavisnosti od kraja, ali im je zajedničko okupljanje porodice i negovanje tradicije.
Prema hrišćanskom učenju, ova sedmica naziva se i Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi. Vrlo je raširen i naziv Bela nedelja, jer spada u trapave sedmice, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak.
Istorijski gledano, ovaj period je od ranih vekova bio posvećen proslavi i duhovnoj obnovi, bez uobičajenih dana posta i sa naglašenom liturgijskom radošću.
Vaskršnji utorak, kao deo ovog ciklusa, u narodu je poznat po običajima međusobnih poseta, darivanja i nastavka praznične trpeze. U nekim krajevima se na ovaj dan, ukoliko je toplo, praktikovalo polivanje vodom, po čemu je dobio ime i Vodeni utorak.
Etnolozi beleže da su tokom ovog dana česta okupljanja na otvorenom, uz pesmu i igru, naročito u ruralnim sredinama, gde se čuvaju elementi starijih, predhrišćanskih običaja prolećnog ciklusa, povezanih sa buđenjem prirode.
Prema narodnim verovanjima, dani nakon Vaskrsa smatraju se posebno povoljnim za započinjanje novih poslova i donošenje važnih odluka, jer se veruje da donose napredak i blagostanje.
Istovremeno, zadržano je i uverenje da u ovom periodu treba izbegavati svađe i teške poslove, kako bi godina protekla u miru i slozi.
