„Moramo da budemo odgovorni. E sad, sama Snežana je žrtva etničkog čišćenja, ali ova poruka mora da bude kristalno jasna – naša politika je potpuno drugačija“, rekao je Vučić.
On je komentarišući odluku kosovskih institucija da Paunovićevu proglase Personom non-grata naveo da, kako je rekao, Prištini to nije prvi put da čini, prenosi RTS.
„Priština je proglasila svakoga od nas za Personu non-grata. Priština je zabranila ulazak Ani Brnabić na privatno krštenje deteta u manastiru Gračanici. Šta je Priština rekla, to nikome nije merodavno“, naglasio je predsednik Srbije.
Izjava Snežane Paunović izazvala je brojne reakcije opozicionih stranaka, studenata u blokadi i udruženja, koji su tražili njenu političku odgovornost, uključujući i zahtev za smenu sa funkcije ministarke državne uprave i lokalne samouprave.
Paunovićeva je naknadno izjavila da se ne odriče prava da govori o greškama koje su činjene i da analizira šta je, kako je navela, možda moglo da bude drugačije.
„Ne odričem se ni prava da govorim o greškama koje su činjene, ni da analiziram šta je možda moglo da bude drugačije“, poručila je Paunovićeva.
Ona je prethodno u intervjuu za Televiziju Kurir izjavila da bi 1998. godine „etnički očistila Kosovo i Metohiju“, ali, kako je navela, ne na način na koji to danas rade Albanci.
Vučić sa Fon der Lajen o evropskom putu Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je na marginama Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, o evropskom putu Srbije i narednim koracima u procesu evropskih integracija.
Vučić je naveo da je Fon der Lajenovoj zahvalio na podršci Srbiji i istakao značaj nastavka saradnje sa Evropskom unijom.
„Zahvalio sam joj na ličnom angažovanju i podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu, uz uverenje da ćemo kroz otvoren dijalog i odgovoran pristup nastaviti da unapređujemo saradnju sa Evropskom unijom“, naveo je Vučić.
Vučić je učestvovao na Samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa održanom u Kijevu, na kojem su učesnici usvojili zajedničku Kijevsku deklaraciju.
Deklaracijom su se učesnici obavezali da nastave političku, vojnu, finansijsku i bezbednosnu podršku Ukrajini, pojačaju pritisak na Rusiju i sarađuju u obnovi ratom pogođene zemlje.
Srbija je bila jedina zemlja učesnica koja nije potpisala deklaraciju u kojoj se, između ostalog, Rusija optužuje za agresiju i poziva da odmah okonča rat.
