Za one koji još uvek nisu skladištili žito, ukoliko to sada žele da urade u pojedinim mlinovima mesta nema, a u nekima je moguće izvršiti samo zamenu žita za brašno.
Zbog veoma visokih temperatura, žetva pšenice na Kosovu je ove godine završena nešto ranije. Početna cena bila je 20 centi, što se pojedinim poljoprivrednicima isplatilo, međutim sada je situacija drugačija.
“Cena pšenice je bila 20 centi po kilogramu, međutim desilo se nešto neočekivano da su naprečac svi mlinovi koji poseduju na našoj teritoriji odjednom bili prepuni, tako da su poljoprivrednici šetali svoje žito od nemila do nedraga bilo je strašno gledati da svoj proizvod seljak nije imao gde da proda. Otkup i dalje može da se obavi međutim mlinari su korigovali svoje cene od 20 do sadašnjih kako čujem i 16 centi za kilogram pšenice… Ja dođem kao posrednik između poljoprivrednika i mlinara, maltene naplaćujem samo transportne usluge”, rekao je Nebojša Lekić.
Radojica Stojanović iz Lapljeg Sela, zadovoljan je ovogodišnjim rodom, ali i što je ovogodišnji rod uspeo da proda.
“Ja sam oko otkupa pšenice imao sreću, jer sam požnjeo među prvima, sva mi je pšenica primljena po ceni od 20 centi za kilogram. Prinosa nije bilo ko zna šta, ali zadovoljavajuće, na 10 hektara sam imao po 5.200 kilograma to je nekih 1000 evra po hektaru, ima i za troškove, nešto će da ostane”, rekao je Radojica Stojanović.
Poljoprivrednicima od setve do žetve treba puno ulaganja, a ako je na kraju otkupna cena niska oni su na gubitku.
“Između 650 i 750 evra poljoprivrednika košta obrada jednog hektara pšenice sa primenom prosečne agrotehnike, a ful agrotehnika dođe na 800 evra po hektaru. Po ceni od 20 centi za kilo, to dođe četiri tone pšenice po hektaru da bi se troškovi isplatili, a utrošak mehanizacije i radnog vremena koji seljak potroši na obradu tog hektara žita to se jednostavno poklanja. Mislim da se slabo obraća pažnja na poljoprivrednika, nema organizovanog otkupa da poljoprivrednik prilikom setve može da računa na nekakvu dobit, kako stoje stvari poljoprivrednici će polako odustajati od nekakve ratarske proizvodnje…”, kaže Lekić iz Preoca.
Iz Odeljenja poljoprivrede i šumarstva Opštine Gračanica ističu da su upoznati sa problemima poljoprivrednika na teritoriji ove opštine.
“Imamo žalbe poljoprivrednika da njihovo žito nisu hteli da prime, da im vraćaju žito, međutim to nije u našem domenu, mi imamo saradnju sa mlinarima u smislu kolika je cena, da nas obaveste koliko su otkupili, ali nemamo nadležnost nad njima, sve je to u nadležnosti Ministarstva i savetujemo poljoprivrednike da se žale direktno Ministarstvu u Prištini”, istakla je Jelena Đokić, službenik Odeljenja poljoprivrede i šumarstva u Opštini Gračanica.
RTK2 se obratio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, ali do emitovanja ovog priloga odgovor nisu dobili.
