U Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici sinoć je predstavljen književni portret spisateljice Minje Marđonović, kroz razgovor o njenim romanima „Jefimija, žena koja čeka“ i „Jefimija, žena koja neće“. Program je bio posvećen junakinji Jefimiji, koja, kako autorka objašnjava, simbolizuje ličnu slobodu i pravo izbora.
Govoreći o tome ko je Jefimija, Marđonović kaže da nije želela da je smesti u jedan, konačan okvir.
„Jefimija je sloboda da možeš da je prihvatiš, ali i da je odbaciš. Nisam je nikome nametnula, samo sam je ponudila. Ko želi neka je uzme k sebi, a ko ne želi neka je odbaci. Ne bih je svrstala u jednu ženu. Svakoj ženi koja je pročita dala bih priliku da se sa njom poistoveti, ali i da se sa njom ne složi“, ističe autorka.
Na pitanje šta Jefimija čeka, a šta odbija, autorka objašnjava da je potraga suština njenog lika.
„Svaki čovek koji traži – čeka, a svaki koji čeka – ujedno i traži. Jefimija čeka i traži ljubav: u sebi, oko sebe, a nadasve u muškarcu i s muškarcem. A ono što neće jeste sve ono što su joj rekli da mora – da bi trebalo, da je neophodno da želi“, kaže ona.
Marđonović dodaje da se Jefimija usuđuje da preispita očekivanja koja društvo nameće ženama.
„Iako je govorila da želi da bude majka, na kraju možda ipak odluči da to ne bude“, navodi Marđonović.
Priča o Jefimiji još nije završena. Njeni romani čine deo trilogije, a treća knjiga tek treba da zaokruži priču.
„U trećoj knjizi videćemo šta je Jefimija zaista oprostila sebi. Ja sam joj već oprostila sve – na kraju krajeva, ja sam je stvorila. Ja sam joj sve zamerila i sve oprostila. Možda je najviše volim i ne volim na ovom svetu“, podvlači Marđonović.
Naglašava da joj je važno da Jefimija ima „samosaradnju“ – sposobnost da se suoči sa sobom, da se naljuti na sebe i na ceo svet, ali i da na kraju shvati sopstvenu vrednost.
„Da na kraju shvati da je ona jedna genijalna žena koja se drznula i da čeka, i da traži, i da neće i da na kraju zaslužuje spasenje“, poručuje autorka.
Foto: Kontakt Plus
