Knjiga je nastajala punu deceniju – koliko traje i njegovo pesničko stvaralaštvo. Objavljena je simbolično ove godine, kada, kako kaže autor, obeležava „deset godina jednog nedostajanja“.
„Knjiga je posvećena mojoj majci i na koricama, na početku piše: ‘Majci, porodici, prijateljima i svima onima koji nisu izgubili nadu u lepotu života’, pa sam posle razmišljao da će možda knjiga doći do nekoga ko je izgubio nadu, tako da je i njima knjiga posvećena“, objašnjava Lazarević.
Veče u Kosovskoj Mitrovici obeležila su dva posebna trenutka. Prvi, kada je autor pročitao pesmu „Ulicom Kralja Petra“, posvećenu upravo ovom gradu, a koja ne ulazi u samu zbirku:
Drvorede platana zamenile su vrbe,
Povijene, suve i tužne,
Nikle iz betona.
Iz kutova više ne dopire žamor,
Već se širi truli zadah gorke istine.
Svi smo preko noći postali Brdo Kukavica,
Što se izdiže nad maglom naših postojanja.
Porušeni su svi mostovi,
popaljeni svi zvonici,
pali su svi vojnici.
Na leđima pravednika polomljena su koplja,
I umalo je uništeno poslednje zrno nade.
Umalo,
proklijalo je.
Drugi trenutak bio je još intimniji – prvi put javno je pročitao pesmu posvećenu svojoj majci, naslovljenu Dvaseset sedme noći septembra, mesecu u kojem je ostao bez nje.
„Kosovska Mitrovica je, uz Zubin Potok, grad mog detinjstva i moje duše, jer su neke od najlepših uspomena koje sam sa majkom imao upravo nastale upravo u toj staroj Kosovskoj Mitrovici – to je glavna ulica sa starim žutim stubom, bez šetališta, koja miriše na jako prženu kafu, miris i ukusi išlera i lumunade iz ‘Londona’ ili ‘Šara’ i obavezna kupovina u ‘Krašu’ pre nego što se vratimo u Zubin Potok. Šta god da se dešavalo danas ili će se u budućnosti dešavati, kako god Kosovska Mitrovica izgledala, za mene će zauvek biti onakva – zaključana, kakva je u mom sećanju iz tog perioda“, kaže autor.
Andrija Lazarević rođen je 11. marta 2000. u Novom Pazaru, a odrastao je u Zubinom Potoku, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Danas živi i radi u Beogradu kao novinar dnevnog lista i portala Nova, a osnivač je i urednik lokalnog medija Zubin Potok INFO.
Iako trenutno živi u Beogradu, na iznenađenje mnogih, najavljuje povratak na Kosovo, čime će, kako kaže, zatvoriti jedan krug.
„Planiram promociju i Beogradu, gradu koji će uskoro biti grad moje prošlosti. Vraćam se na Kosovo, tako da će taj neki krug simbolično da se zatvori – Zubin Potok, Kosovska Mitrovica i neka vrsta oproštajne promocije u Beogradu“, otkrio je novinarima, a potom i publici.
Naziv zbirke pažljivo je biran, ističe autor. „Ruža od stakla“ objedinjuje simboliku svih pesama – porodičnih, prijateljskih, rodoljubivih i običajnih.
„Ruža od stakla je istovremeno nesalomiva, lomljiva, iznikla iz pepela, ima simbol rađanja – feniksa.“
Otkriva i da je nova zbirka već u pripremi.
„Ima puno materijala, tako da je moj plan da sledeće godine objavim još jednu zbirku pesama“, najavljuje Lazarević.
„Ruža od stakla“ prvi put je predstavljena publici 31. marta u Zubinom Potoku.
Više o tome u posebnoj vesti.
„Ruža od stakla“ Andrije Lazarevića – deset godina nedostajanja
