Severna Mitrovica je od marta domaćin umetnicima iz različitih zemalja, okupljenim na Trećoj mitrovičkoj umetničkoj rezidenciji, koju organizuje Privatni kulturni centar „Akvarijus“. Dolaze iz raznih sredina – od regiona do Evrope. Po prvi put su u našem gradu i uveliko ga vide na način suprotan percepciji njegovih stanovnika – kao prostor slobode, otvorenosti i kreativnog potencijala. Kroz različite umetničke discipline, gosti istražuju specifične kutke i energiju grada, upoznaju lokalnu zajednicu i pripremaju se za završnicu programa, kada će publici predstaviti rezultate svog rada.
Pojedini učesnici su, već po dolasku, na konferenciji za medije podelili svoja očekivanja i prve utiske o Severnoj Mitrovici.
Branislav Sarić, multimedijalni umetnik iz Beograda, nije mogao da sakrije svoje iznenađenje kada je u pitanju razlika između onoga što se prikazuje u medijima i stvarnosti koju je doživeo u Mitrovici.
„Samo ću ispričati svoje iskustvo sa doručka u hotelu u kojem boravim. Bio je uključen Pink, i mnogi gosti pored mene su gledali taj ekran, gde je establišment pričao o protestima i o strašnoj tenziji na Kosovu… A ja sedim, jedem doručak u Mitrovici, gledam ljude – ništa se ne događa. Izlazim na ulicu, ništa se ne događa“, ispričao je Branislav.
Prijavio se upravo zato što se rezidencija održava na Kosovu.
„Jako je važno što smo došli ovde. Asocijacije na Mitrovicu su različite, a imam u komšiluku nekoliko ljudi, među njima i rođenog brata pokojnog Olivera Ivanovića. Odrastao sam sa njegovim nećakom, ista smo generacija. Tako da, mnogo toga znam o Mitrovici, ako ništa drugo, kroz tu prizmu“, kaže Branislav.
Berina Šuvalija, studentkinja slikarstva iz Sarajeva, ističe da je u ovaj grad došla bez unapred stvorenih očekivanja.
„Predivan je grad. Osećam se kao kod kuće. Bili smo u Peći, Dečanima i Prizrenu, iskustva su neverovatna. Iz dana u dan imam sve dublje interpretacije samog grada i ljudi. Ne treba biti zatvorenog uma, treba posećivati nove gradove. Svuda ima divnih ljudi, i treba se fokusirati više na pozitivno, nego na negativno“, kaže Berina.
Njena koleginica Aiša Kečo, studentkinja vajarstva, vidi Mitrovicu kao mlad i dinamičan grad.
„Mitrovica je jako mlad grad, a nisam imala pojma o tome. Ima mnogo mladih ljudi, studenata, učenika. Meni je prvi utisak zapravo bio vedrina. Ako bih morala iskoristiti jednu reč da opišem grad, to bi bila volja. Oseti se snažna volja za napretkom, ako se to može tako reći“, kaže Aiša.
Luna Bognar, modna dizajnerka iz Beograda, priznaje da je došla sa određenom dozom straha, koji je ubrzo nestao.
„Grad je sadržajan, ljudi su divni, i osećam se kao da sam kod kuće. Verujem da ću, šireći svoje utiske u Beogradu, pomoći da se prebrode strahovi i nesigurnosti prema Kosovu“, kaže Luna.
Aleksej Lapin, reditelj ruskog porekla koji živi u Beču, kaže da je Mitrovica inspirativna za umetnike.
„Osećam neku vrstu magične slobode, koju je veoma lepo imati ako želite da stvarate umetnost. Mislim da je ovo grad u kome osećam odgovornost prema svemu, ali i da izrazim sebe, tako da sam veoma uzbuđen što sam ovde“, ističe Aleksej.
Mitrovicu vidi kao jedinstveno mesto u Evropi.
„Naravno da sam čitao o Mitrovici i njenoj istoriji, ali sam želeo da budem iznenađen. I iznenadio sam se. Vidim je kao jedinstveno mesto u Evropi, svakako. Ono što me je zapravo najviše iznenadilo je to kako ljudi zaista žive u slobodi i uživaju u životu. To nisam video u svom gradu. Ovde ljudi zaista uživaju u kafi, cigaretama…“
Ipak, primećuje da u gradu postoji izvesna napetost.
„Ima puno policije, i mogao bih reći negodovanja. Tenzija se oseća u vazduhu.“
Međutim, ono što ga je posebno impresioniralo jeste način na koji zajednica funkcioniše uprkos izazovima.
„S druge strane, postoje ljudi koji koriste te izazove da improvizuju i nastave dalje. Ono što oni zapravo žele je mir, svakodnevni život, tišina – što je veoma lepo“, naglasio je.
Naš grad ga je, dodaje, podsetio na jedan u Rusiji.
„Video sam nešto slično u malom gradu u Rusiji, gde sam snimao film, ali to je zaista mali grad. Ovde imate prilično veliku zajednicu koja se drži zajedno. To je moj utisak, barem na osnovu onoga što sam video“, navodi Aleksej.
Uloga umetnika: Elita ili deo zajednice?
Učesnici Mitrovičke rezidencije upitani su i o tome da li umetnici treba da budu smatrani elitom.
Branislav Sarić stava je da umetnici ne treba da pripadaju eliti, već da bi trebalo da budu povezani sa širim društvom.
„Mislim da umetnik, ako ne pripada masi, nije umetnik. Elita je nešto drugo. Živimo u teškoj ekonomskoj krizi, u teškom ekonomskom dobu. Elita može biti ekonomska, trenutno. Umetnici, kod nas, teško da su elita i teško da će biti. U ideološkom smislu, mislim da ne bi trebalo da se smatraju elitom“, rekao je Branislav.
Luna Bognar dodaje da umetnici treba da budu u kontaktu sa ljudima, a ne da se distanciraju.
„Ja dolazim iz sveta koji se generalno smatra elitnim. Moda je oduvek imala taj status. Ali bih volela da pre svega skrenem pažnju na znanje. Duboko verujem da bi svaki obrazovani modni dizajner potvrdio da moda nije elita. Taj kontekst elitizovanja je dobar jedino ako obezbeđuje uslove za stvaranje. Ako je elitizam potreban društvu sada da bi se umetnici aktivno bavili svojim radom, onda je to u redu. Ali šta uopšte znači elita? To je opet neka vrsta razdvajanja“, smatra Luna.
Prema njenom mišljenju, umetnost ne treba da bude odvojena od društva kojem pripada.
„Svaka umetnost je odraz društva i vremena u kojem živimo. Ako ne živimo u elitnom društvu, koja je poenta toga da umetnici budu elita? To je onda samo samoproklamovani status, a ulazimo u percepciju stvarnosti koja više liči na rijaliti nego na stvarni život.“
Ističe da je iskrena komunikacija sa ljudima ključ za pravu umetnost.
„Mislim da je ideja – komunicirati sa ljudima iskreno. Duboko verujem da je umetnost prava samo ako je iskrena. Ako je fokus na eliti, to je već druga tema.“
Govoreći o važnosti umetničkih rezidencija, Luna Bognar kaže da je njihova uloga – očuvanje umetničkog integriteta.
„Nije slučajno što su umetnici povezivani sa elitom, jer umetnost jeste posebna struja postojanja. Zato su umetničke rezidencije izuzetno važne – one su u skladu sa našom prirodom. Na ovim prostorima umetnici teško mogu da ostvare svoj puni potencijal boreći se svakodnevno za egzistenciju. Umetničke rezidencije su duboko hranjenje duše i davanje goriva za buduće stvaranje.“
S druge strane, Aiša Kečo smatra da umetnici u regionu, ali i šire, često nisu poštovani onako kako zaslužuju.
„Nije stvar toga da umetnici treba sada da budu elita, nego smo došli do toga da treba da prestane nipodaštavanje umetnika. Umetnost se na Balkanu doživljava kao neki hobi. Ljudi gledaju na umetnike kao na one koji nešto rade kod kuće, kao da je to neko odmorište. Ne shvataju da je to posao koji traje po čitav dan, nekad i noć“, ukazuje Aiša.
Ograničenja i frustracije: Podsticaj ili prepreka?
Umetnost često niče tamo gde su uslovi ograničeni, resursi skromni, a svakodnevica neizvesna. Zato se i nametnulo pitanje o izazovima sa kojima su se učesnici susreli tokom boravka i stvaranja u Severnoj Mitrovici. Govoreći o frustracijama koje mogu proizaći iz ograničenih uslova za rad, saglasni su da su saradnja i prilagođavanje presudni za uspeh.
„Naravno da postoje ograničenja, ali ona mogu biti korisna u kreativnom procesu. U mom pristupu je važno prilagoditi se situaciji i ne forsirati stvari. Ponekad se, iskreno, osećam kao da špijuniram ljude, jer sam stranac u ovom okruženju. Trudim se da poštujem granice koje ljudi postavljaju, uključujući i bezbednosne aspekte. Obično pitam ljude da li žele da učestvuju. Za mene je saradnja ključna. To je stvarnost. Nema tu granica koje se ne mogu prihvatiti, jer one su deo pravila igre. Naravno, uvek postoji mogućnost da se ta pravila prekrše, ali sam svestan tih granica, pa je sve u redu“, navodi Aleksej.
S druge strane, Luna Bognar ističe da, iako ograničenja mogu podsticati kreativnost, ponekad izazivaju i osećaj frustracije.
„Više nisam sigurna kako bih stvarala u idealnim uslovima, bez potrebe za snalaženjem. Kako bi to izgledalo da imamo sve resurse koji bi, po definiciji, trebalo da postoje? Iako imamo mnogo kreativnosti, realnost nas često tera da se prilagodimo okolnostima“, podvlači Luna.
Dunđerin: Više od 50 prijava, izbor najboljih umetnika sa savremenim pristupom
Direktorka PKC „Akvarijus“, Miljana Dunđerin, kaže da je cilj umetničke rezidencije omogućiti umetnicima, naročito onima sa savremenim pristupom u umetnosti, da posete Severnu Mitrovicu, upoznaju grad i izvuku iz njega jedinstvenu inspiraciju koju možda ne vidi svakodnevni posetilac.
„Naš cilj je da stvorimo platformu u kojoj različite umetničke discipline mogu da se povežu, stvarajući kolektivnu svest kroz umetnost“, dodaje Dunđerin.
Mitrovička umetnička rezidencija deo je programske celine „Art terapija za sve“, koja se, prema Miljaninim rečima, pokazala kao moćan alat za povezivanje ljudi kroz umetnost. U okviru nje, ove godine učestvuje 70 umetnika iz 11 zemalja sveta, dok ovogodišnja Rezidencija broji osam autora i dva gosta pisca.
„Ove godine je bilo preko 58 prijava za umetničku rezidenciju, što nije bio lak zadatak da se odluči koje umetnike primiti. Svaki od njih je izabran sa razlogom“, zaključuje Dunđerin.
Učesnici rezidencije, koja traje još nekoliko dana, saglasni su u jednom – Severna Mitrovica ih je inspirisala, pokrenula i otvorila nova pitanja o ulozi umetnika, zajednice i slobode stvaranja. Koliko ih je ovaj grad nadahnuo, biće jasno na izložbi njihovih radova.
Završnica rezidencije: Koncert, štampanje i izložba
Treća mitrovička umetnička rezidencija biće zaokružena bogatim programom u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“, koja će u naredna tri dana okupiti 20 umetnika iz osam zemalja.
Večeras od 21.00 čas u Akvarijusu nastupa bend iz Severne Makedonije „Funk Shui“.
Dan kasnije od 19.00 u u „Akvarijusu“ štampaće se artefakti nastali na umetničkim radionicima „Gradske priče“ pod mentorstvom Nikosa Arvanitidisa. Građani će do 23.00 moći da donesu u „Akvarijus“ svoju majicu, ceger ili neki drugi predmet, a besplatno će im biti štampan neki od simbola koji predstavljaju Mitrovicu.
U utorak 29. aprila u „Akvarijusu“ će u 20.00 biti otvorena multimedijalna izložba radova nastalih na ovogodišnjoj, trećoj po redu Mitrovičkoj umetničkoj rezidenciji.
Biće izloženi umetnički radovi Petre Jovanovske, Berine Šuvalije, Aiše Kečo, Lune Bognar, Mirsada Đurđevića, te prezentovani književni radovi Amara Ličine, Marije Petranović Šerifović i Branislava Sarića.
Predviđene su i projekcije filmova Alekseja Lapina, Džejle Gotlib i Nikole Polića.
Ulaz na sve programe je slobodan.
Mitrovička umetnička rezidencija do sada je ugostila stvaraoce iz Nemačke, Austrije, Češke, Perua, Iraka, Rusije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske i Srbije.
