U svakoj od njih se tvrdi da je baš ona istinita, pa istina zavisi od toga koji medij gledate, čitate ili pratite. Dok jedni naglašavaju stabilnost i napredak, drugi upozoravaju na probleme i nepravde. Gde se nalazi istina i koliko nas oblikuju mediji koje biramo?
Isti događaj, dve potpuno različite priče. Dok mediji bliski vlastima često prenose zvanične poruke i naglašavaju političku stabilnost, nezavisni i profesionalni mediji češće se oslanjaju na svedočenja sa terena i različite izvore.
„Mi nemamo u suštini situacija da se drastično razlikuje neka vest koju smo mi objavili a koju je preneo neki drugi mediji ili tabloid, ali se dešavalo da poput šumskog požara u Osojanu neki tabloidi predstave kao, naslov ‘Gori na severu Kosova’, dakle indikativno da se radi o svesnoj i namernoj zloupotrebi ili je u pitanju neznanje onog koji je preneo tu vest. Dakle, ne preostaje ništa drugo nego da se u takvoj situaciji napiše neka vest koja sve to objašnjava sa naše strane na neki način koji ima tu neku humorističku notu“, istakao je urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević.
Mediji bliski vlastima češće prenose saopštenja i agencijske vesti, uz gotovo potpuno limitiran prostor za izjave onih koji drugačije misle i kritiku.
„Kod mene uvek postoji jedan indikator, to je ta jednostranost u narativu, kada se jedna tema obrađuje iz jednog ugla i kada se tačno vidi ta pristrasnost koja dovodi do nekih zaključka, koji odgovaraju jednoj ili drugoj stani. Istina je uvek negde između, jedan dobar istraživački ili novinarski članak ili analiza, uvek mora da vodi računa o različitim interesima, o percepcijama involviranih strana. Međutim, to je vrlo retka stvar, pogotovo u mejnstrim medijima u Srbiji, režimskim medijima, ja njih prosto ne mogu da nazovem medijima, oni su jednostavno propagandni alat vladajuće stranke“, naveo je Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA)
Većina građana na Kosovu prati vesti na internetu i društvenim mrežama. Brzina objavljivanja najčešće je važnija od tačnosti, a algoritmi dodatno pojačavaju ono što publika želi da čuje. Tako se formiraju eho-komore, zatvoreni krugovi informacija u kojima čujemo samo ono što se uklapa u naše mišljenje.
„Mi živimo u društvu u kome se istina kreira a ne izveštava se o njoj i to je postao jedan trend u Evropi i svetu, a mi ga vidimo kao rast radikalno desnih partija, ali to je neka vrsta neoliberalizma u kojem se istina kreira putem društvenih tradicionalnih medija i mislim da sve više živimo u svetu, u našem društvu gde ono što se zaista dešava nije bitno, bitno je ono što se izvesti i ko kontroliše taj narativ, kontroliše sve poluge moći“, dodao je Marinković.
Medijska pismenost danas znači: sumnjati, proveravati i upoređivati. U vremenu kada svako može da objavljuje informacije, a istina postaje relativna, sposobnost razlikovanja informisanja od propagande je ključna veština.
„Svaki medij je zavistan od finansiranja. A da li postoje mediji koji rade profesionalno na Kosovu, ja bih rekla da postoje. Mediji koji izveštavaju u skladu sa pravilima profesije, poštujući etički kodeks novinara. Mogu reći slobodno da veći broj medija koji izvešravaju na srpskom jeziku na Kosovu su profesionalni mediji, što ne mogu reči za većinu medija koji izveštavaju na albanskom, ali bilo bi netačno reći da ne postoje“, kazala je Milica Radovanović iz Nove društvene inicijative.
Mediji nas mogu informisati, ali i oblikovati. Međutim, izbor u šta ćemo verovati uvek je na nama.
