Politička scena u opštini Gračanica u poslednjih 16 godina jasno ukazuje na šire procese unutar srpske zajednice na Kosovu – od početne političke raznolikosti i takmičenja više stranaka, do potpunog monopola Srpske liste, uz sve nižu izlaznost i rastuću apatiju birača.
Kada su 2009. održani prvi lokalni izbori u Gračanici, činilo se da će politička dinamika biti vrlo živa i višeglasna.
Prvi izbori: Pluralizam i očekivanja (2009)
Pored pobede Bojana Stojanovića (SLS) sa preko 60% glasova, u Skupštinu opštine ušlo je čak šest lista, uključujući i albanske predstavnike.
To je davalo naznaku da bi lokalna politika mogla da se razvija kroz konkurenciju, kontrolu vlasti i širu participaciju.
Ipak, tadašnji načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić je dan nakon održanih prvih lokalnih izbora u Gračanici izjavio da su Srbi koji su izašli na izbore direktno „prekršili Ustav Republike Srbije“ i da se za to „krivično odgovara“, te da su glasovi kupovani.
Konsolidacija pod okriljem Beograda (2013)
Već 2013. došlo je do velikog preokreta u svakom smislu. Građanska inicijativa Srpska (kasnije Srpska lista), nastala pod snažnim političkim i logističkim uticajem Beograda, a u dogovoru sa zapadnim delom međunarodne zajednice, preuzela je vodeću ulogu.
Branimir Stojanović je ubedljivo porazio dotadašnjeg favorita Bojana Stojanovića, dok je SLS gotovo potpuno izgubila uporište.
To je označilo početak procesa centralizacije političkog odlučivanja, a lokalna politička dinamika je potisnuta u drugi plan.
Vanredni izbori 2015: Učvršćivanje dominacije
Vanredni izbori dve godine kasnije potvrdili su novu realnost – Srpska lista je već tada funkcionisala kao gotovo jedini ozbiljan politički akter.
Vladeta Kostić je pobedio u prvom krugu sa preko 64% glasova, a opozicija, predvođena Nenadom Rašićem, ostala je bez ozbiljnijih šansi.
Foto: Kim
Monopartizam i pad interesovanja građana (2017. i 2021)
Izbori 2017. i 2021. godine pretvorili su Gračanicu u politički monolit. Srpska lista beležila je rezultate od oko 80–90% podrške onih koji su učestvovali na izborima. Opozicione inicijative su ostajale na marginama.
Najbolji primer toga jeste lokalna Skupština opštine 2021, u kojoj je Srpska lista zauzela čak 18 od 19 odborničkih mesta.
Međutim, iza naizgled impresivnih rezultata krije se problem – izlaznost je u padu. Sa više od 20.000 upisanih birača, tek je 8.805 građana (43,6%) te 2021. iskoristilo svoje pravo glasa. To jasno ukazuje na duboku apatiju i osećaj da izbori ne donose stvarnu promenu.
Test održivosti dominacije (2025)
Predstojeći izbori u oktobru 2025. prvi put posle cele decenije nose neizvesnost, makar simboličnu.
Kandidat Srpske liste Novak Živić ulazi u trku kao favorit, ali mu se suprotstavljaju tri kandidata: Igor Rašić (Za slobodu, pravdu i opstanak), Goran Marinković (Kosovski savez) i Ljeutrim Ajeti (GI Albanska alijansa)
Zanimljivo je da je Ajetija podržala široka koalicija albanskih stranaka u vreme kada 200 dana od parlamentarnih izbora nije okončano formiranje Skupštine Kosova.
Ipak, jedno od pitanja nije samo da li će Srpska lista izgubiti deo podrške, već da li će opozicija uspeti da mobiliše birače koji poslednjih godina masovno ostaju kod kuće. Bez povećanja izlaznosti, politička scena Gračanice će ostati zatvorena i predvidiva.
Međuetnički odnosi: Od inkluzije ka marginalizaciji
Prvi izbori 2009. obećavali su model inkluzivnog lokalnog upravljanja – albanske partije i inicijative imale su svoje predstavnike u gračaničkoj Skupštini opštine. Njihovo učešće moglo je da doprinese međusobnom poverenju i komunikaciji.
Međutim, kako je rasla dominacija Srpske liste, tako je prostor za albanske političke subjekte sužavan. Na izborima 2021, Albanska alijansa osvojila je jedno odborničko mesto, što je simboličan, ali politički marginalan rezultat.
Takav razvoj političkog života na teritoriji ove lokalne samouprave ima za posledice kratkoročnu političku stabilnost i demokratski deficit.
Srpska lista kroz svoju dominaciju osigurava homogenost i gotovo unisoni nastup prema Prištini, što donosi kratkoročnu političku stabilnost.
Slaba uključenost albanskih aktera i pasivnost srpskog biračkog tela dugoročno produbljuju podele. Međusobni odnosi ostaju svedeni na tehničku saradnju u administraciji, bez stvarnog političkog dijaloga.
Foto: Kim
Mogući scenariji za 2025.
Rezultati lokalnih izbora u oktobru mogu biti šarenoliki.
Nastavak dominacije Srpske liste: Ako Novak Živić ponovi rezultate svojih prethodnika, politički pejzaž će ostati nepromenjen – homogenost i relativna stabilnost uz slabu participaciju opozicije i albanskih aktera. To bi potvrdilo obrazac niske izlaznosti i faktičkog monopola.
Uspon opozicije unutar srpske zajednice: Ukoliko Igor Rašić ili Goran Marinković privuku značajniji broj glasova, to bi moglo da otvori prostor za pluralizam unutar srpske političke scene. Čak i ako ne pobede, osvajanje nekoliko odborničkih mesta od strane njihovih partija učinilo bi politički život donekle dinamičnim, a svakako sličnijim 2009. godini.
Jačanje albanskih stranaka: Ukoliko Ljeutrim Ajeti i Albanski savez osvoje više od jednog odborničkog mesta, to bi moglo da pruži albanskoj zajednici u Gračanici osećaj političke relevantnosti i eventualno smanji međuetnički jaz. Sa druge strane, moglo bi doneti i političku neizvesnost i napetost. Taj scenario zavisi od izlaznosti albanskog biračkog tela, koja je do sada bila niska.
Svakako treba imati u vidu činjenicu da se etnička struktura na teritoriji opštine Gračanica ubrzano menja. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova na osnovu popisa stanovništva iz 2024. godine, opština Gračanica ima 18.486 stanovnika – 8.623 Albanca i 8.560 Srba.
Između jedinstva i zatvorenosti
Iskustvo Gračanice pokazuje da je Srpska lista kroz vreme uspela u potpunosti da konsoliduje vlast. Oktobarski lokalni izbori 2025. neće samo pokazati snagu opozicionih kandidata, već i eventualno postojanje prostora za povratak političke raznolikosti i inkluzije.
Ukoliko se pluralizam ne obnovi, Gračanica će nastaviti da funkcioniše kao politički stabilna, ali zatvorena (verovatno sve zatvorenija) opština. Dugoročno, to dodatno može uticati na smanjenje poverenja građana, ali i zajednica, te učvrstiti uveliko prisutan osećaj distance, „drugog“ i „drugačijeg“ u svakodnevnom životu građana.
