U okviru projekta „Prekinimo tišinu: Borba protiv seksualnog uznemiravanja i rodno zasnovanog nasilja na severu Kosova“, koji sprovodi organizacija Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), u studiju Kontakt Plusa realizovan je podkast posvećen seksualnom uznemiravanju, rodno zasnovanom nasilju, strahu, ćutanju, ali i solidarnosti, osnaživanju i mogućnostima za promenu.
Gošća podkasta bila je Milica Stojanović Kostić iz Gračanice, aktivistkinja, osnivačica organizacije civilnog društva Pravo na pravo i autorka podkasta ŽensCast, koji se bavi ženskim iskustvima, glasovima i položajem žena na ovom podneblju.
Govoreći o svom ličnom i profesionalnom putu, Stojanović Kostić kaže da je motivaciju za aktivizam pronašla u svakodnevnom iskustvu života žene u lokalnoj zajednici.
„Kad se rodiš kao žena u ovakvoj sredini, kao devojčica, motiviše te svakodnevni život. Samo je pitanje da li osvestiš kroz šta sve prolaziš i šta sve moraš da istrpiš da bi došla do određenog cilja“, kazala je ona.
Navodi da se dugo bavila novinarstvom, ali da je prelomni trenutak za promenu profesionalnog pravca nastupio nakon što je postala majka.
„U tom trenutku sam pomislila da je najbolje da odustanem od novinarske karijere i da se preusmerim na nešto što je važno za moju sredinu, a gde nema dovoljno glasova. Kada sam postala mama, shvatila sam koliko su žene diskriminisane u društvu – trudnice, porodilje, majke – i koliko se njihov rad i teret koji nose minimalno ceni“, rekla je Stojanović Kostić.
Dodaje da je tada shvatila da želi slobodu i mogućnost da govori otvoreno o problemima sa kojima se žene suočavaju.
„Tu se javila ideja jačanja žena – da nije normalno da vas neko maltretira, tuče, psihički, emotivno ili ekonomski zlostavlja“, kazala je.
Iz te potrebe nastao je i portal Ženski info, za koji kaže da je jedini medij na Kosovu na srpskom jeziku koji se bavi isključivo ženskim pravima i promocijom rodne ravnopravnosti.
„Želela sam da ženama poklonim mesto, neki vid ‘haba’, gde mogu da kažu kroz šta prolaze, bez osuđivanja, da to bude legitimno i otvoreno, i da niko nema pravo da ih vređa. U kosovskim medijima nema mnogo prostora za teme ženskih prava – politika dominira, a ona minimalno promoviše ova pitanja“, istakla je.
Kasnije su, kako kaže, nastali i organizacija Pravo na pravo, kao i podkast ŽensCast, u kojem gostuju žene koje do tada nisu bile javno eksponirane.
„To su žene i devojke sa posebnim pričama, borbama, uspesima i odrastanjem u patrijarhalnoj sredini kakva je naša“, navela je Stojanović Kostić.
Govoreći o položaju žena u Gračanici i okolini, ocenila je da su one i dalje u velikoj meri zatvorene i uplašene.
„Žene mi se često javljaju. Ne postoji recept – svaka mora u svojoj kući da se izbori za ono što treba da se desi. Najteže mi je kada mi se jave žene koje trpe nasilje. Jedini ispravan savet tada jeste – prijavite policiji, i tu sam za tebe ako želiš da krenem sa tobom“, kazala je.
Dodaje da je istupanje žena u borbi za svoja prava i dalje slabo, dok su devojke, kako kaže, znatno svesnije i spremnije da reaguju.
„Žene reaguju na ono što govorim, ali se i dalje boje da se oslobode“, ocenila je.
Posebno se osvrnula na temu seksualnog uznemiravanja, koju je označila kao jedan od najvećih tabua.
„Kada govorimo o seksualnom uznemiravanju i nasilju, stigma je ogromna. Nailazite na zid ćutanja, jer patrijarhalne norme i dalje poručuju da je to sramota za ženu, a ne za onog ko vrši nasilje“, rekla je.
Prema njenim rečima, iako zvanični podaci ukazuju na porast broja prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja, to ne odražava stvarno stanje.
„Bojim se da je broj žena koje trpe nasilje mnogo veći od broja prijavljenih slučajeva“, navela je.
Govoreći o ličnim iskustvima seksualnog uznemiravanja u javnom prostoru, Stojanović Kostić je istakla da su takve situacije dugo bile normalizovane.
„Ranije je bilo – dešava se, pusti, okreni se, pobegni. On je muško, to je prihvatljivo, a ti se pomeri. Čak me je jednom, dok sam se vraćala ulicom, neko pratio taksijem. Tada nisam bila svesna ozbiljnosti tog problema“, ispričala nam je.
Posebno je ukazala na neadekvatne reakcije institucija.
„U jednom trenutku policajac je bio prisutan, neko mi je dobacio iz automobila, ja sam se okrenula i pitala policajca da li je video šta se desilo – on se samo okrenuo, kao da se ništa nije dogodilo. Kada imate takvu reakciju, šta da očekujete“, upitala je.
Zbog toga, smatra, žene biraju ćutanje.
„Kada vas sistem ne zaštiti u trenutku kada je to potrebno – policija, sudovi, institucije – žena shvati da je lakše da ćuti i ‘sačuva čast’“, rekla je.
Kao dodatni problem ističe relativizaciju nasilja i nedostatak edukacije.
„Moramo da znamo da možemo da reagujemo. Ako policijski službenik ne radi svoj posao, on mora da se prijavi. Ključ je u njihovoj edukaciji i pritisku da rade u skladu sa zakonom. Sve, međutim, kreće od obrazovanja – potrebno je uvesti obrazovanje za nenasilje“, naglasila je.
Govoreći o radu organizacije Pravo na pravo, istakla je da za dve godine postojanja nisu dobili nijednu projektnu podršku.
„Sve što sam pokrenula je moja investicija. Sve finansiram sama, uz pomoć volonterki. Nenormalno je da toliko trajete bez ikakve podrške. Donatori moraju da imaju više sluha za organizacije koje se bave ženskim pravima i da smanje administrativne zahteve kako bi podržali zdrave priče“, kazala je.
Uputila je poruke ženama, institucijama, ženskim organizacijama i donatorima.
„Ženama poručujem da supermoć leži u njima i da nikada ne odustaju. Uvek sebe stavljajte na prvo mesto, ulažite u obrazovanje, znanje i veštine. Institucijama poručujem – radite svoj posao u skladu sa zakonom. Ženskim organizacijama – moramo da budemo glasnije i brojnije. Donatorima – da pažljivo procenjuju kome daju novac i da prate rezultate rada“, zaključila je Milica Stojanović Kostić.
Foto: Kontakt Plus
„Prekinimo tišinu: Borba protiv seksualnog uznemiravanja i rodno zasnovanog nasilja na severu Kosova“ – obuke, kampanja i dijalog
O značaju projekta i aktivnostima koje su sprovedene govorila je Ines Aljović Mihajlović, menadžerka na projektu „Prekinimo tišinu: Borba protiv seksualnog uznemiravanja i rodno zasnovanog nasilja na severu Kosova“.
„Negde nam je bilo vrlo važno da međunarodni donatori prepoznaju značaj ove teme, s obzirom na to da smo i sami sa severa Kosova bili svesni povećanog broja prijava seksualnog uznemiravanja, posebno u Severnoj Mitrovici“, kazala je Aljović Mihajlović.
Ona je naglasila da je uloga donatora ključna za teme koje se retko obrađuju na Kosovu.
„Važno je da se o tim temama iznova govori i da im se daje odgovarajuća važnost. Takođe, lokalne nevladine organizacije se ohrabruju da se bave pitanjima koja, nažalost, zbog političkih previranja nisu u fokusu.“
Prema rečima Aljović Mihajlović, tokom trajanja projekta sprovedene su različite aktivnosti.
Organizovani su fokus grupe sa predstavnicima institucija i građanima, a sprovedeni su i intervjui sa devojkama i ženama iz različitih etničkih zajednica, kako bi se dobila šira slika problematike. Nalazi su potom prosleđeni ekspertu, koji će ih predstaviti na završnoj konferenciji projekta.
„Održali smo dva ciklusa obuke za predstavnike policije, tužilaštva i sudova, zajedno sa predstavnicima civilnih organizacija koje deluju na severu Kosova. Cilj je bio da omogućimo prostor za interakciju između institucija i civilnog društva, da se razmene iskustva i različiti pogledi, ali i da naši treneri daju smernice o tome kako pristupiti žrtvama rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja i kako procesuirati te slučajeve“, objasnila je Aljović Mihajlović.
Pored edukativnih aktivnosti, sprovedena je i medijska kampanja, koja obuhvata podkast, promotivni video i objave na društvenim mrežama.
Dodatno, organizovane su dve ulične akcije u kojima su građanima deljeni promotivni materijali sa informacijama o tome kako prijaviti slučajeve seksualnog uznemiravanja.
„U sklopu projekta organizovan je i koordinacioni seminar, gde su se predstavnici institucija i civilnog društva detaljnije upoznali sa ovom temom“, dodala je Aljović Mihajlović.
Završna faza projekta predviđa konferenciju na kojoj će biti predstavljeni najvažniji rezultati, kao i sažetak istraživanja i politika u oblasti rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja.
Više o iskustvima Milice Stojanović Kostić i pomenutom projektu saznajte u podkastu s početka teksta.
Ovaj sadržaj nastao je u okviru projekta „Prekinimo tišinu: Borba protiv seksualnog uznemiravanja i rodno zasnovanog nasilja na severu Kosova“, koji sprovodi NVO ACDC uz podršku Kanadskog fonda za lokalne inicijative (CFLI). Sadržaj ove publikacije je isključiva odgvornost NVO ACDC i ne odražava nužno stavove Kanadskog fonda za lokalne inicijative (CFLI).
