Nakon razmatranja zahteva izdali smo 24 obaveštenja za oslobađanje imovine u Severnoj Mitrovici, a ne za 150-200 slučajeva, poručili su iz kosovske Agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine, odgovarajući na tvrdnje zvaničnog Beograda o navodnim „sramnim odlukama“ da se Srbi sa severa Kosova „isele iz stanova koje su otkupili“.
Iz ove agencije su naznačili da su obaveštenja izdata na osnovu prethodnih pravosnažnih odluka Komisije za stambene imovinske zahteve, te da je Agencija dužna da ih sprovede, imovinu oslobodi i vrati u posed „uspešnim podnosiocima zahteva“.
„Iseljavanje Srba, doseljavanje Albanaca“
Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, izašao je sredinom juna sa tvrdnjom da je navodno oko 150 srpskih porodica sa severa Kosova dobilo zahtev od kosovske Agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine da se isele iz stanova u kojima trenutno žive.
Petković je ujedno kazao da im je rok dat do kraja juna, te da će potom, navodno, uslediti prinudno iseljenje.
Kritikujući zvaničnu Prištinu, Petković tvrdi da je reč o stanovima koje su građani otkupljivali pre 20-30 godina od Trepče i drugih društvenih preduzeća.
„Kurti ne miruje i nastavlja svoju politiku etničkog čišćenja i proterivanja srpskog naroda sa prostora KiM i u tom cilju je i odluka kosovske Agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine koja podrazumeva između ostalog i to da se iseljavaju Srbi iz svojih stanova“, kazao je tada Petković.
Naveo je i da je rad same Agencije sporan, jer je ona navodno osnovana suprotno sporazumima iz Brisela.
„U toj bi Agenciji trebalo da sede i predstavnici iz Beograda i Evropske unije. Dakle, oni i dalje jednostrano sprovode neke svoje odluke, koje idu u pravcu proterivanja Srba sa severa KiM, ali i naseljavanja Albanaca na sever, što sa ovim lažnim gradonačelnicima u četiri opštine, je pokazatelj u kom pravcu ide politika Aljbina Kurtija“.
Pitanja i polovični odgovori
KoSSev portal obratio se Kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine u istom danu kada se Petković i oglasio. Odgovor je stigao krajem prošle nedelje.
Upitali su ih da li je tačno da su slali zahteve Srbima na severu da napuste stanove, zbog čega konkretno, te da li su tačni navodi da su ove osobe zapravo otkupile objekte od Trepče i drugih preduzeća, kako to Beograd tvrdi.
Zatražili su i potvrdu navoda da stanari imaju rok da se isele do kraja juna, te pojašnjenje, šta će biti sa stanovima nakon iseljenja.
Pojedina pitanja KoSSev portala ostala su bez odgovora Agencije, odnosno na njih je polovično odgovoreno.
Izostao je komentar povodom navoda Beograda o otkupljivanju stanova, odnosno jasno pojašnjenje zbog čega se konkretno traži iseljenje. Agencija se samo pozivala na prethodno donetu odluku Komisije za stambene i imovinske zahteve, bez detaljnih objašnjenja
Iako su potvrdili da su zahtevi, odnosno obaveštenja za iseljenje slati građanima, nije pojašnjeno da li postoji rok, odnosno da li to građani moraju da učine do kraja juna, kako Beograd tvrdi.
„24 obaveštenja za oslobađanje imovine, a ne 150-200“
V. d. šefa Jedinice za informisanje u kosovskoj Agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI), Arijanit Bucaj, naveo je za KoSSev da je institucija koju predstavlja nasledila deo odgovornosti od bivše Kosovske agencije za imovinu (KAI) i bivše Direkcije za imovinska i stambena pitanja (Direkcija).
„Uglavnom one delove koji se odnose na sprovođenje odluka Komisije za stambene imovinske zahteve i Komisije za imovinske zahteve Kosova, kao i imovine koja je trenutno pod upravom KAUVI-a“, poručio je.
Osvrnuvši se konkretno na upit KoSSev portala, iz Agencije navode da se on odnosi na zahteve podnete Direkciji za imovinsko-stambene poslove.
Bez detaljnijeg pojašnjenja, Bucaj je naveo da je Direkcija prihvatila i registrovala samo zahteve fizičkih lica o kojima je odlučila Komisija za stambeno-imovinske zahteve.
Naznačili su da je broj zahteva za vraćanje imovine mnogo manji od onog koji je izneo zvanični Beograd, pritom, iznoseći podatke samo za severni deo Mitrovice.
„Agencija vas obaveštava da je za 42 imovine koje se nalaze u severnom delu Mitrovice, zatraženo vraćanje imovine u posed na osnovu pravosnažnih odluka Komisije za stambene imovinske zahteve. Na osnovu ovoga, Agencija je, nakon razmatranja predmetnih zahteva, izdala 24 obaveštenja za oslobađanje imovine, a ne za 150-200 slučajeva kako se izveštava u medijima“.
Naznačili su da su odluke Komisije obavezujuće za sprovođenje shodno članu 2.7 Uredbe UNMIK-a 1999/23, kao i na osnovu zahteva podnosilaca zahteva, te da je Agencija dužna da imovinu oslobodi i vrati u posed uspešnim podnosiocima zahteva.
„Oslobađanje imovine koja je predmet zahteva na celokupnoj teritoriji Republike Kosovo vrši se na osnovu pravosnažnih odluka Komisije za stambene imovinske zahteve, zakonskog okvira na snazi i zahteva za vraćanje u posed uspešnih podnosioca zahteva, kojim Agencija ispunjava zakonske obaveze utvrđene zakonom i drugim podzakonskim aktima“.
Iz Agencije ujedno navode da su kontinuirano izdavali naloge za iseljenje u skladu sa svojim mandatom.
„Takođe, Agencija Vas obaveštava da su Obaveštenja o dobrovoljnom oslobađanju imovine od nelegalnih korisnika i sprovođenju odluka Komisije za stambene imovinske zahteve u kontinuitetu dostavljana kako od strane Direkcije, KAI tako i od strane Agencije (KAUVI) na celokupnoj teritoriju Republike Kosova bez razlike“, dodaje se u odgovoru Agencije.
Šta je sa zahtevima Srba?
Direktor Kancelarije za KiM, Vlade Srbije je sredinom juna ujedno optužio Agenciju za verifikaciju i upoređivanje imovine da navodno ignoriše odluke koje su donete u korist Srba kada je reč o povraćaju njihove imovine. Naveo je da su Srbi podneli više od 29.000 zahteva Agenciji i Habitatu za povraćaj uzurpirane imovine, a da se po tim zahtevima ne postupa.
Agenciju je KoSSev portal upitao da prokomentariše i ove navode, ujedno uz konkretnu molbu – da im dostave informaciju – koliko je Srba od rata podnelo zahtev da im se omogući povraćaj imovine i koliko je ovakvih zahteva do sada odobreno?
Agencija, međutim, navodi da nema evidenciju o etničkoj pripadnosti, „ili bilo kojoj drugoj pripadnosti“, stranaka koje su podnele zahteve.
„Ali su stranke uživale pravo na izbor jezika za podnošenje zahteva ili odgovora kao stranke u postupku. Albanski jezik i srpski jezik su jezici za koje su stranke uživale slobodu izbora, dok su odluke Komisija bile na tri ravnopravna jezika: engleskom, albanskom i srpskom. U slučaju jezičkih razlika u odlukama, onda se engleski jezik računa kao osnovni jezik Komisije za stambene imovinske zahteve i Komisije za imovinske zahteve Kosova“, dodaje se u odgovoru.
Za kraj poručuju da su konačne odluke Komisije za stambene imovinske zahteve pravosnažne, izvršne i da ne mogu biti predmet revizije bilo kog sudskog ili upravnog organa.
„Prema ovom osnovu, Agencija ima zakonsku obavezu da vrati posed imovine uspešnim podnosiocima zahteva oslobađanjem imovine od nelegalnih korisnika imovine“, navodi se u odgovoru.
