Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekeratom, koji mu je uručio Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije.
Fon Bekerat je naveo da je glavni zaključak izveštaja da je tempo reformi dosta usporen i da je potrebno da se kredibilne reforme sprovedu širom spektra.
“Srbija će da nastavi reforme, za nas je evropski put strateški put”, rekao je Vučić i dodao da izveštaj EK nije ogledalo, već mišljenje EK.
Vučić: EU je strateški put Srbije
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je srećan što je primio izveštaj EK o stanju Srbiji.
„Vi ste rekli da je (izveštaj EK) ogledalo, ja bih rekao da je to vaše mišljenje. Uzeću samo jednu oblast, koja je za nas jako važna, reč je o KiM. Rekli ste moraju da se izvrše sve obaveze. Što se tiče događaja iz 2023, ja verujem da će EU uticati da svi događaji u kojima su Srbi bili ubijani dobiju epilog“, naveo je Vučić.
Prema njegovim rečima, Srbija će da nastavi reforme, za nas je evropski put strateški put.
„Mislim da ima mnogo važnih stvari koje treba sa EU da uradimo. Cenimo izuzetno podršku od Fon der Lajen za sve ove godine. To je ogroman novac. Cenimo velike investicije. Uveren sam da su nam potrebne značajne reforme u oblasti pravosuđa i vladavine prava. Verujem da ljudi u Vladi mogu da rade ubedljivije“, istakao je Vučić.
Što se reformi tiče, predsednik kaže da će dati sve od sebe.
„Uzećemo izveštaj na veoma ozbiljan način u razmatranje, videćemo šta možemo da ispravimo, da probamo da dođemo na šesto, sedmo mesto“, kaže Vučić.
Fon Bekerat: Glavni zaključak izveštaja je da je tempo reformi dosta usporen
Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat rekao je da izveštaj Evropske komisije dolazi u krucijalnom trenutku u kontekstu geopolitičke situacije koja se brzo menja.
„Proširenje jeste geopolitički imperativ i treba da učini našu Uniju jačom. Evropska unija se već sprema za to i procenjuje efekte novih članova na njeno unutrašnje uređenje. To će uskoro da se i pretoči u takozvani pregled pretproširenja Evropske komisije“, naveo je Fon Bekerat.
Dodao je da izveštaj služi da se proceni gde Srbija stoji na svom evropskom putu i da je putokaz za one reforme koje još nisu rešene i koje treba da donesu opipljive koristi građanima Srbije. Naveo je da nije reč o kritičkom dokumentu, već ogledalo koje pokazuje gde je napredak i koje su oblasti na kojima treba dodatno raditi.
„Glavni zaključak izveštaja je da je tempo reformi dosta usporen. Kredibilne reforme treba da se sprovedu širom spektra. S pozitivne strane, u izveštaju se konstatuju određeni pozitivni događaji u prethodnoj godini, kao što je dobar učinak u ekonomskim kriterijumima i dalja harmonizacija u nizu politika koje se tiču unutrašnjeg tržišta EU“, istakao je Fon Bekerat.
Istakao je da su tehnički ispunjeni uslovi za otvaranje klastera 3, ali da je odluka o tome na zemljama članicama EU.
Fon Bekerat je rekao da se od Srbije očekuje da prevaziđe zastoj u oblastima pravosuđa, vladavine prava, poštovanju ljudskih prava i da pod hitno preokrene nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i erozije akademske slobode.
„Izborni okvir treba da se reformiše u skladu sa preporukama ODIHR-a i to je upravo ono što i sami građani Srbije traže. Konstatuje se dalje u izveštaju da je retorika podela proširila i produbila društvene podele i oslabila poverenje. Srbija treba da obnovi duh dijaloga i da ide napred. Izveštaj takođe kaže da napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom će nastaviti da i dalje određuje ukupan tempo procesa pristupanja Srbije EU. Konstruktivan angažman u dijalogu posredstvom EU je ključan, ali i Srbija i Kosovo u potpunosti da sprovedu obaveze koje proističu iz sporazuma o putu ka normalizaciji i implementacionim aneksima iz 2023. godine, kao i prethodnih“, rekao je Fon Bekerat.
“Srbija mora da obezbedi odgovornost za dešavanja na Kosovu 2023.”
Ambasador EU u Srbiji, poručio je da je važno da se Sporazum o normalizaciji sprovede zato što će obezbediti stabilan, miran i predvidljiv ambijent zato što će omogućiti regionalnu stabilnost i pomirenje. Dodao je da Srbija mora da obezbedi odgovornost za dešavanja na severu KiM u jesen 2023. godine.
„Srbija i dalje nastavlja da deklariše članstvo u EU kao strateški cilj i to EU ozbiljno uzima. Sada je vreme da se to podupre konkretnim akcijama. Vlasti u Srbiji moraju jasno da iskažu taj strateški izbor i da izbegnu antievropsku retoriku. EU očekuje proaktivniji i objektivan način komunikacije o procesu pristupanja EU. Budućnost Srbije leži u EU i to treba jasno reći, ne samo rečima, već i delima“, istakao je ambasador EU.
Dodao je da sve to podrazumeva i veću usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU.
Poručio je da EU i dalje spremna da nastavi da pruža podršku Srbiji u demokratskim i institucionalnim reformama, ali vlasnik tog procesa je Srbija i o tome će se odlučiti ovde.
