Kao posledica institucionalne blokade, procenjuje se da je Kosovo već izgubilo 10 odsto od ukupno 882 miliona evra iz Plana rasta, dok zbog probijenih rokova ozbiljno rizikuje i sporazum vredan 90 miliona evra sa Svetskom bankom. Posledice koje su već osetne mogle bi se dodatno produbiti ukoliko nakon novih izbora ne dođe do brzog formiranja institucija, piše Dukađini.
O gubitku 10 odsto od ukupnog iznosa od 882 miliona evra predviđenih za Kosovo u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, u decembru je obavestio vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti.
To je posledica neuspeha Kosova da u Skupštini ratifikuje sporazume iz ovog plana, koji su sa EU potpisani krajem 2024. Godine, navodi isti medij.
Iako je osmi saziv, zvanično, imao mogućnost da ratifikuje ovaj, kao i još oko 10 drugih međunarodnih sporazuma, sve do marta 2025. godine, kada je potvrđen rezultat redovnih parlamentarnih izbora, nije preduzet nijedan korak u tom pravcu.
U međuvremenu, deveti saziv, proizašao iz izbora održanih 9. februara, koji nije uspeo da se konstituiše do kraja avgusta, bio je nesposoban da donese bilo kakvu odluku.
Tako je 20. novembra kosovska predsednica Vjosa Osmani raspustila Skupštinu, nakon dva neuspešna pokušaja Pokreta Samoopredeljenje da izabere novu vladu.
Ova situacija obesmislila je sve prethodne napore koji su učinjeni – uključujući rano slanje plana reformi i indikativne liste projekata – s ciljem da se iz ovog plana ostvari što brža i veća korist.
Naprotiv, od države koja je bila prva u predaji plana reformi, Kosovo se izjednačilo sa državom koja je poslednja, Bosnom i Hercegovinom, ušavši u pretposlednju godinu plana bez ijednog centa, navodi Dukađini.
U međuvremenu, susedne države već su povukle značajna finansijska sredstva, u iznosima koji dostižu devetocifrene brojke.
Albanija je do sada ostvarila korist od 164 miliona evra, Srbija 111 miliona evra, Severna Makedonija 76 miliona evra, a Crna Gora 45 miliona evra.
Međutim, Plan rasta nije jedini koji je ostao bez razmatranja i usvajanja u Skupštini.
Kao posledica neuspešne legislature, Kosovo je ušlo u 2026. godinu sa rizikom potpune finansijske blokade, ukoliko do kraja februara ne dođe do produženja važećeg budžeta i za treći mesec ili do usvajanja novog.
Blokada u Skupštini od aprila do novembra, kao i prethodni period od decembra 2024. do marta 2025. godine bez održavanja sednica, ozbiljno ugrožavaju i sporazum sa Svetskom bankom u vrednosti od 90 miliona evra, namenjen jačanju fiskalne stabilnosti, povećanju efikasnosti javne potrošnje, unapređenju poslovnog ambijenta i zelenoj tranziciji.
To je zbog toga što, prema rokovima, sporazum potpisan u aprilu 2024. godine mora stupiti na snagu najkasnije do sredine februara 2026. godine.
Posledice nefunkcionalne Skupštine osetio je i Radio-televizija Kosova, koja u dva navrata – jednom početkom leta i potom u jesen – nije imala obezbeđen budžet za isplatu plata zaposlenima.
