O ovoj temi razgovarale su u ponedeljak novinarke Zulfija Jakupi, Zorica Vorgučić, Violeta Oroši i Ana Marija Ivković.
Panelistkinje su kao glavni problem istakle nedostatak resursa odnosno, novca i kadrova da se ovom temom detaljno bave. Navele su da dezinformacija ima mnogo, a da su različiti interesi za njihovo plasiranje – politički, ekonomski i drugi.
Glavna i odgovorna urednica portala Alternativna, Ana Marija Ivković, ukazala je da postoje dve struje mišljenja kada je u pitanju borba protiv dezinformacija.
„Jedna struja mišljenja je da suštinski ne bi trebalo da imamo specifičan smer rada kao što je borba protiv dezinformacija, te da je važnije da se etički bavimo svojim poslom. To jesete tačno, ali ja sam za onu drugu struju. A, ona je da imamo poseban prostor i rad koji se bavi samo time (dezinformacijama)”, pojasnila je Ivković.
Dalje je naglasila da bi to značilo da bi u idealnim uslovima trebalo da postoji jedan onlajn prostor koji je specifično usmeren samo na borbu protiv dezinformacija, da čitaoci jasno znaju gde mogu da nađu određene informacije i koji je to prostor koji se bavi ili koji su to ljudi koji se bave dezinformacijama.
„Zato, mislim da je podjednako važno da imamo objektivno i etičko novinarstvo, ali da imamo i one koji se bave eksplicitno dezinformacijama. Zašto to kažem? Zato što smo mi u jednom od projekata koji smo imali, tokom šest meseci pratili srpske i albanske medije na Kosovu. Shvatili smo da na početku jeste bilo teško da uopšte dođemo do publike, ali kako je vreme odmicalo, kako smo prilazili kraju projekta, tako smo shvatili da je sve veća i veća publika koja prati te vesti”, rekla je Ivković.
Međutim, ukazala je i da se mora govoriti o nedostatku resursa, te da nema dovoljno ljudi, vremena, finansijske podrške, jer je podjednako važno, navela je, da se novinari lokalnih medija bave svojim poslom na dnevnom nivou, a ne samo dezinformacijama.
„To je ogroman izazov. Dakle, dezinformacijama se ne može baviti bilo ko. Kad kažem bilo ko, to mora da bude novinar koji je zaista svoj posao od početka do kraja radi kako treba. To znači nekoliko puta provera činjenica i pažljivo sačiniti tekst koji treba da čitaju čitaoci”, objasnila je Ivković.
Navela je da je problem novinara koji se godinama bave ovim poslom jeste nedostatak vremena da se zbog tema na dnevnom nivou često nema vremena da se do te mere posvete jednom tekstu.
„Dakle, bavimo se dnevno-političkim temama i u tom smislu teško je da izdvojite četiri do pet sati kako bi se bavili dezinformacijom za koju niste sigurni do kolike publike će stići, jer po pravilu dezinformacija stiže do većeg broja čitaoca nego tekst koji se bavio samom dezinformacijom”, rekla je Ivković.
Dodala je da je trenutno veći problem broj dezinformacija na društvenim mrežama.
„Društvene mreže su postale mesto informisanja ne samo za mlade, nego za sve kategorije čitaoca i onih koji su zainteresovani za vesti. Ja nisam sigurna da ako se mi ne pozabavimo društvenim mrežama šta će dalje biti”, naglasila je Ivković.
Dalje je ukazala da društvena mreža TikTok prednjači u dezinformacijama zato što se deli video sadržaj koji je vrlo često deepfake (dipfejk) ili na primer postoji sadržaj koji je star desetak godina sa opisom koji je aktuelan i to je korisnicima društvenih mreža dovoljno da poveruju da je to tačno, iako je potpuno netačno.
„Ali, da se vratimo na kapacitete. Mi nemamo kapaciteta, evo, na primer, pričam o sopstvenoj redakciji. Nama se događa da moramo da odmerimo da li hoćemo da se bavimo dezinformacijom ili da u tom trenutku izveštavamo o nečemu sa terena. To je borba koja ne bi trebalo uopšte da se vodi”, objasnila je Ivković.
Na pitanje o kapacitetu, te da li je problem finansiranje ili problem nezainteresovanosti onih mladih ljudi da dođu da rade kao novinari, Ivković je odgovorila da se njoj čini da su donatori sve više zainteresovani da finansiraju aktivnosti koje se tiču direktno dezinformacija.
„Problem je što bilo koja manja redakcija na srpskom jeziku na Kosovu kuburi sa novcem od međunarodnih donatora i njima je taj novac potreban da bi se bavili dnevno-političkim stvarima koje su od važnosti za srpsku zajednicu i za bilo koju zajednicu na Kosovu. Malo je nefer prema medijima da ih dovedete u poziciju da im ne pomognete da se bave svojim dnevnim poslom, ali da ih uvučete u priču da se bave dezinformacijama, jer prosto to je nešto što donator zahteva od njih”, ukazala je Ivković.
Ponovila je da je bavljenje dezinformacijama važno, ali da se mora pomoći medijima da se isprva bave dnevno-političkim stvarima i onime što publika traži, a ako ste lokalni medij ljudi traže priče sa lokala.
Nedostatak finansija, kadrova – glavni problemi srpskih lokalnih medija na Kosovu
Glavna i odgovorna urednica Radija Kim, Zorica Vorgučić, podsetila je na izveštavanje medija 17. marta ove godine o Martovskom nasilju iz 2004. godine i rekla da je to nešto što se ponavlja iz godine u godinu.
„Reciklira se izveštavanje iz marta 2004. godine o tome kako su Srbi odgovorni za utapanje trojice albanskih dečaka u reci Ibar i to je ono što je zaista zastrašujuće i što bi moglo ponovo možda da pokrene neki ili talas nasilja ili da proizvede netrpeljivost prema jednoj zajednici”, objasnila je Vorgučić.
Nadovezujući se na izjavu Ivković, rekla je da je ona naklonjenija „prvoj grupi” koja smatra da je najbolja borba protiv dezinformacija osnova u novinarstvu – provera činjenica i izveštavanje, odnosno korišćenje najmanje dve strane u izveštavanju.
Ukazala je da, dok se bavimo pitanjem dezinformacija, izostavljaju se drugi problemi sa kojima se mediji na srpskom jeziku suočavaju, a to je nedostatak finansija, kadrova i nemogućnost da se bave osnovnim informacijama.
Novinarka i dopisnica za nemački DWR radio, Violeta Oroši saglasna je sa Ivković i Vorgučić da dezinformacije jesu globalni problem.
Dalje je rekla, da one mogu imati posledice i kada su žene u pitanju, te da su žene vrlo često ciljna grupa dezinformacija.
„To je jako opasno, a mislim da nemaju dovoljnu zaštitu”, rekla je.
Navela je primer novinarke i analitičarke sa Kosova koja je otkrila krađu u okviru vlade, ali da je na društvenim mrežama predstavljeno da je ona „ukrala” dva miliona.
„Dakle, najveći problem jeste dezinformacija i kada je u pitanju ekonomski sektor i kada je u pitanju politički, ali i kada su u pitanju novinari i novinarke koje su vrlo vrlo često meta tih dezinformacija i jezika mržnja”, ukazala je.
Interesi dezinformacija
Glavna urednica Radija Kosovo 2, Zulfija Jakupi, podsetila je na nedavni primer kada su kosovski mediji objavili dezinformaciju da je ministarka pravde Kosova, Donika Grvala, proglašena persona non grata u Albaniji, zbog toga što je kritikovala albanskog premijera Edija Ramu, koji je imao zajednički tekst sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„To se dva, tri dana vrtelo po medijima kako je ona persona non grata. Izvor informacije je bilo kao navodno Ministarstvo inostranih poslova Albanije da bi se tek posle tri-četiri dana potvrdilo, odnosno demantovala ta vest”, navela je Jakupi.
Dalje je navela primer kada je Ustavni sud Kosova objavio presudu kojom je oborio Dekret kosovske predsednice Vjose Osmani, te da su odmah krenule dezinformacije kako je navodno Demokratska partija Kosova već predložila svog kandidata Aljbinu Kurtiju, dok istovremeno nisu održani nikakvi pregovori u vezi sa nastavkom izbora novog predsednika.
„Mislim da je najviše u stvari tih dezinformacija na političkom nivou gde zarad političkih interesa plasiraju ili zarad toga da se neke pojedine političke ličnosti diskredituju lažnim informacijama o njihovim i profesionalnim radnjama i možda nekim privatnim aferama”, ukazala je Jakupi.
Zaključila je da dezinformacija ima puno i da se često ogledaju kroz bombastične naslove.
„Naravno, ti naslovi bombastični znamo zašto se postavljaju, postavljaju se da bi bilo što više klikova. Ti klikovi za te onlajn portale znače više novca. Znamo kako to funkcioniše, tako da raznorazni su interesi dezinformacija.”
