Dezinformacije su postale deo svakodnevice, ali posebno pogađaju mlade koji informacije najčešće dobijaju kroz društvene mreže i kratke formate. U takvom okruženju, granica između istine, poluistine i neistine sve je tanja, upozoravaju mladi novinari sa severa Kosova, Ana Marija Ivković i Andrija Lazarević.
Govoreći u audio-podkastu Kontakt Plusa, oni ističu da upravo brzina i način konzumiranja sadržaja dodatno komplikuju borbu protiv dezinformacija.
„Dezinformacija je lažna vest puštena sa umišljajem da stvori štetu ili poluinformaciju. Mislim da je poluinformacija opasnija od lažne vesti. Nije kompletiran ceo proces i ostavlja prostor čitaocu da da dodatni kontekst u odnosu na ono što se dešava“, predočava Andrija Lazarević, osnivač Zubin Potok Infa.
Da su dezinformacije postale svakodnevna pojava, potvrđuje i glavna i odgovorna urednica portala Alternativna, Ana Marija Ivković, navodeći da je njihovo prepoznavanje sve teže.
„Na dnevnom nivou, bar jednom može da se nađe dezinformacija. Ona podrazumeva da to nije potpuna istina, nego opremljena nekim primesama neistine. Onda dobijete klupko – istina, poluistina i neistina i onda ga je teško razmrsiti. Meni kao novinaru je teško, a još teže je ljudima koji čitaju“, ukazuje Ivković.
Poseban izazov predstavlja činjenica da se mladi najčešće informišu upravo tamo gde je kontrola sadržaja najslabija.
„Vi na dnevnom nivou imate dezinformacije. Te dezinformacije se ne šire isključivo preko medija, nego i preko društvenih mreža. To je globalni problem, ali je opasan i težak ako se on događa u postkonfliktnim društvima kao što je naše. Dezinformacije su deo našeg svakodnevnog života“, upozorava ona.
Upravo zbog toga, način na koji se informacije plasiraju postaje ključan. Mladi, kako navode, traže brz, jasan i vizuelno prilagođen sadržaj.
„Ono što treba mladima jeste da imaju sadržaj koji je kratak i interaktivan. Dakle, da imate snimak do 40, 50 sekundi, koji će da ih angažuje“, kaže Ivković.
Sličnog je mišljenja i Lazarević.
„Ja mislim da i ove teme koje se tiču visoke politike, ako se prilagode na način na koji njima treba, može da ih privuče. Vole video-forme gde se u 40 sekundi sažme tema na najprostiji mogući način“, smatra on.
Međutim, problem nastaje kada se upravo takvi formati koriste za širenje dezinformacija, posebno kroz bombastične naslove i neproverene objave.
„Ono što bi trebalo da čitaoci imaju na umu jeste da kada pročitaju bombastičan naslov, po pravilu, nije tačan. Bombastičan naslov, po pravilu, ima potrebu da vas privuče da kliknete na taj naslov i istovremeno da izazove reakciju kod vas“, upozorava Ivković.
Dodaje da takav sadržaj često ima šire posledice.
„Ti bombastični naslovi nekada imaju potrebu samo da kliknete, a nekada su vrlo tendenciozno smišljeni da uzbune javnost. To neretko rade političke elite, vladajuće stranke, ali i redakcije koje samo imaju potrebu da imaju veći saobraćaj na svom sajtu. To su ta tri izvora sa različitim ciljevima, ali sa istim posledicama“, naglašava Ivković.
Posebno zabrinjava, kako ističe, sve veći uticaj Telegram kanala i sličnih platformi među mlađom publikom.
„Nažalost, ljudi misle da je ono što se objavi na društvenim mrežama tačno, posebno kada pričamo o raznim Telegram kanalima. Kod njih nije samo problem što oni šire dezinformacije, oni polako dobijaju legitimitet i poverenje građana“, smatra Ivković.
Objašnjava i način na koji se to poverenje gradi.
„Oni recimo objavljuju sadržaj lokalnih medija sa njihovim logoom, pokupe materijal, a tekst plasiraju drugačije i posle nastave sa dezinformisanjem. I naravno, građanin koji prati društvene mreže, vidi da ipak ima nešto tačno. Nama novinarima je jasno, jer pratimo, ali ne i običnom čitaocu“, dodaje Ivković.
Upravo zbog toga, naši sagovornici savetuju da je važno razvijanje navike provere informacija – naročito kod mladih.
„Dakle, kada vide bombastičan naslov, proveriti šta drugi mediji pišu i čitati isključivo iz više izvora. Ne ostajati samo na jednom izvoru“, ističe Ivković.
U takvom okruženju, lokalni mediji su ključni oslonac.
„Dobra vest je to da postoji veliki broj građana koji se uprkos tome što se već kreira neka vest na društvenim mrežama i razvoj događaja za koji ne znamo da li je tačan, oslanja na izveštavanje lokalnih medija. Lokalni mediji su uspeli da stvore jednu zonu sigurnosti za građane“, uveren je Lazarević.
Da su lokalni mediji proveren izvor informacija, smatra i Ana Marija Ivković.
„Kada na Telegram kanalima ili društvenim mrežama pročitate neku bombastičnu vest, a tiče se lokala, terena gde vi živite, idite na lokalne medije i tu tražite informaciju. Po pravilu, lokalni mediji idu na teren, rade svoj posao na drugačiji način, oni su deo zajednice“, kaže ona.
Lazarević veruje da je upravo ta veza sa zajednicom ključna za poverenje.
„Lokalni mediji su neodvojivi deo zajednice i važan resurs. Dakle, u ovim medijima rade ljudi koji tu žive i proživljavaju sve ono što proživljavaju i građani i izveštavaju u interesu zajednice.“
I pored brojnih izazova – od nedostatka resursa do stalnog pritiska i dominacije političkih tema – naši sagovornici smatraju da novinarstvo ima vrednost i za mlade koji razmišljaju o ovom pozivu.
„Ja bih svakom mladom čoveku preporučila da se bavi novinarstvom, bar neko vreme. Mislim da se kroz novinarstvo razvijaju mnoge druge veštine i širi se znanje kroz mnoge pravce“, poručuje Ivković.
Slično razmišlja i Lazarević, uprkos upozorenjima starijih kolega.
„Obično kada dođu u neke godine kažu da ne bi preporučili mladim kolegama da se bave novinarstvom, jer ovaj posao nije dobro ni plaćen, stresan je. Ali zaista, novinarstvo daje uvid u situacije koje nam kroje živote, ali iz neke druge perspektive, tako da je zanimljivo, dinamično“, podvlači Andrija Lazarević.
Opširnije u audio-podkastu:
