Nakon zahteva Demokratske partije Kosova (PDK), koji je podnet Ustavnom sudu radi ocene ustavnosti procesa konstituisanja Skupštine i zahteva za uvođenje privremene mere, Vulnet Bugaćku iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) rekao je da Ustavni sud ima rok do 60 dana da donese odluku o takvom zahtevu.
Bugaćku je za „Ekonomia Online“ pojasnio da se rok od 60 dana računa od trenutka podnošenja zahteva Ustavnom sudu, dok, kada je reč o privremenoj meri, odluka zavisi od procene suda o okolnostima i posledicama koje bi mogle nastati.
„Kada se zahtevi podnose u skladu sa stavom 5 člana 113, kao što je danas podnet zahtev, gde poslanici pred Sudom pokreću pitanje ocene ustavnosti sprovedenog postupka i sadržaja odluke, Ustavni sud ima rok do 60 dana da donese odluku. Dakle, maksimalni rok je 60 dana od trenutka podnošenja zahteva Ustavnom sudu“, rekao je on.
Kada je reč o zahtevu za uvođenje privremene mere, Bugaćku je pojasnio da to pitanje ocenjuje kolegijum Ustavnog suda, na osnovu okolnosti, činjenica i mogućih posledica.
„Što se tiče pitanja privremene mere, to je pitanje koje ocenjuje kolegijum Ustavnog suda. U zavisnosti od okolnosti, u zavisnosti od činjenica, u zavisnosti od procene štete ili posledica koje bi mogle nastati ukoliko privremena mera ne bude uvedena. Jer oni to pitanje ocenjuju sa dve strane: da li postoji potreba za uvođenjem privremene mere ili ne, odnosno da li je uvođenje privremene mere neophodno kako bi se sprečila nenadoknadiva šteta koja bi mogla nastati ukoliko Skupština nastavi da funkcioniše i ove nedelje ili dalje, da tako kažemo. Jer treba uzeti u obzir da je Skupština funkcionalna sve dok Ustavni sud ne odluči drugačije“, naveo je on.
Prema njegovoj oceni, i jučerašnje odluke su ustavne, odnosno smatraju se takvima, sve do donošenja odluke kojom bi Ustavni sud odlučio drugačije.
„Dakle, ukoliko odluči da poništi takve odluke. Zato se i pitanje privremene mere ocenjuje u smislu toga da li je šteta nenadoknadiva i da li postoji tako visok rizik da bi posledice koje mogu nastati bile štetne po interes Republike Kosovo ili, da tako kažem, dovele do narušavanja ustavnog poretka, ili prouzrokovale neku posledicu koja više ne može biti otklonjena, u smislu donošenja odluka koje bi štetile javnom interesu, ali i institucionalnom interesu Republike Kosovo“, rekao je on.
Bugaćku je rekao da ne želi da prejudicira odluku Ustavnog suda, ali je istakao da je KDI tražio da se razjasni da li prekoračenje ustavnog roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine proizvodi posledice po legitimnost mandata i zakonitost saziva.
„Prvo, ne želim da prejudiciram odluku koju bi Ustavni sud mogao da donese. Ali, kao organizacija, znate da smo nedavno imali dva javna reagovanja, u kojima smo istakli činjenicu da je, iako je Skupština, da tako kažemo, prekršila ustavni rok, odnosno poslanici Skupštine nisu sproveli odluku Ustavnog suda i prekršili su ustavni rok za konstituisanje Skupštine Kosova u okviru tih 30 dana.“
Ipak, kako dodaje, za svaku radnju koja se odvija u Skupštini Kosova, bilo da je reč o konstituisanju Skupštine, izboru Vlade ili izboru predsednika, ili drugim odlukama koje bi ovaj parlament, koji se smatra konstituisanim nakon isteka roka od 30 dana, mogao da donese, potrebno je imati ustavnu jasnoću.
„A ta jasnoća je neophodna i zbog toga smo tražili i pozivali poslanike, najmanje njih deset, što je uslov koji se razmatra, da pitanje upute Ustavnom sudu kako bi se dobilo pojašnjenje da li kršenje roka od 30 dana definitivno ima ili nema posledice po ove poslanike, da li ima posledice po mandat, legitimnost mandata, zakonitost ili, da tako kažemo, celokupnog saziva Skupštine Kosova“, rekao je on za „Ekonomia Online“.
Govoreći o situaciji nastaloj nakon konstituisanja Skupštine bez izbora potpredsednika koji pripada drugoj parlamentarnoj grupi sa najvećim brojem poslaničkih mesta, Bugaćku je rekao da i ovo pitanje može zahtevati tumačenje Ustavnog suda.
„I sada se ove radnje, da tako kažemo, razlikuju od jučerašnjih, kada je Parlament Republike Kosovo smatran konstituisanim, a sada imamo novu situaciju, jer je Skupština smatrana konstituisanom bez izbora jednog potpredsednika koji pripada ovoj drugoj parlamentarnoj grupi, odnosno drugoj grupi koja ima najveći broj poslaničkih mesta u Skupštini Republike Kosovo.“
Prema njegovoj oceni, to je ustavno pitanje, koje može da reši Sud.
„Verujem da ima dovoljno prostora da se daju pojašnjenja i oceni ustavnost celokupnog procesa, kako konstituisanja Parlamenta, tako i odluke Skupštine o izboru Vlade Republike Kosovo“, rekao je on.
Demokratska partija Kosova (PDK) zatražila je u ponedeljak od Ustavnog suda da uvede privremenu meru protiv nove Skupštine, dok ne razmotri da li je njeno konstituisanje sprovedeno u skladu sa Ustavom.
Skupština Kosova konstituisana je u nedelju bez izbora drugog potpredsednika, koji pripada PDK, nakon što ova stranka nije učestvovala na sednici, optužujući vlast za kršenje postupka.
Dvojica poslanika ove stranke, Arijan Tahiri i Perparim Gruda, zajedno sa advokatom Fatonom Fetahuom, predali su jutros žalbu u ime stranke.
Govoreći za medije nakon predaje žalbe, Tahiri je rekao da je „važno da se najpre uvede privremena mera, kako ne bi nastale štete i ozbiljnije situacije u pravnom i institucionalnom smislu“.
Oni su naveli da su se žalili na način izbora predsednika i potpredsednika Skupštine, tvrdeći da je vlast prekršila Ustav zanemarivanjem ustavnih rokova za proces konstituisanja zakonodavnog organa.
Prema njihovim navodima, vladajući Pokret Samoopredeljenje prekršio je ustavni rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine, kao i proceduru prema kojoj se sednica saziva na svakih 48 sati sve do njenog konstituisanja.
Prema prošlogodišnjoj presudi Ustavnog suda, Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana od dana sertifikovanja rezultata. Taj rok istekao je 7. avgusta 2026. godine.
Nekoliko sati nakon konstituisanja, nova Skupština izabrala je i novu Vladu, na sednici koju su napustili PDK, Alijansa i Demokratski savez Kosova (LDK).
Gruda je istakao da će se PDK u utorak žaliti Ustavnom sudu i na način formiranja nove Vlade.
„Ne možemo više da dozvolimo da Skupština bira centralne organe zemlje, a da pritom postoje ovako velike ustavne dileme“, dodao je on.
