Na tribini posvećenoj budućnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici profesorka Danijela Kulić upozorila je da strah i tišina među Srbima na Kosovu ne smeju biti potcenjeni, te da su studenti prvi javno podigli glas protiv posledica Zakona o strancima. Učesnici tribine istakli su potrebu za jasnim „crvenim linijama“, zajedničkim ciljem i aktivnim angažovanjem akademske zajednice, dok advokatica i narodna poslanica Jelena Pavlović poručuje da „taster za spas Univerziteta“ leži u Beogradu, a ne u Kosovskoj Mitrovici.
Kulić: Strah i tišina vladaju, studenti prvi podigli glas za Univerzitet
Profesorka Filozofskog fakulteta Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Danijela Kulić, upozorila je na ozbiljnu situaciju u kojoj se nalazi srpska zajednica na Kosovu, ističući da su strah i tišina prisutni i da njih ne treba potcenjivati.
„Ono što do sada nismo doživeli je da tišina vlada, da strah vlada. I svi oni koji kažu da strah ne postoji, on postoji. Postoji zato što ovde nemamo niti pravo, niti bilo kakvu zaštitu“, kazala je Kulić na juče održanoj tribini pod nazivom „UPKM – Privremeno sedište, stalna institucija“.
Ona je objasnila da situacija na Kosovu značajno odudara od one u centralnoj Srbiji, naglašavajući da je narod posebno od 2021. godine, a naročito od 2022, u „sindromu naučene bespomoćnosti“.
Podsetila je na niz događaja koji su dodatno „sužavali obruč“ oko zajednice, uključujući odluku Srba da napuste sud i policiju, oružani sukob u Banjskoj i preuzimanje opština od strane albanskih gradonačelnika.
Profesorka je ukazala da je sprovođenje Zakona o strancima trebalo da se desi još novembra prošle godine, ali je odloženo, dok su, kako je navela, profesori udruženja ProAktiv aktivno učestvovali u pregovorima na različitim nivoima.
Posebnu zahvalnost izrazila je studentima Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici koji su prvi izašli na proteste u severnom delu grada, upozoravajući na posledice Zakona o strancima po rad Univerziteta.
„Prvi su izašli na ulicu u ovoj situaciji kada ste okruženi sa dva neprijatelja. Ono što je zabrinjavajuće je to što se građani ovog prostora, i u enklavama i na severu, nisu pridružili studentima“, dodala je Kulić, napominjući da su se pojedini profesori i aktivisti ipak odazvali.
Prof. Kulić je naglasila da inicijativa postoji i unutar Univerziteta – da su neki profesori, uključujući i jučerašnji sastanak sa Rektoratom, jasno definisali „crvenu liniju“: ostanak Univerziteta u okviru Republike Srbije.
Foto: Kontakt Plus
Docent Gašić: Moramo da definišemo „crvene linije“
Docent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Jugoslav Gašić poručio je da je za očuvanje Univerziteta neophodno jasno definisati zajednički cilj i „crvene linije“, uz spremnost profesora i lokalne zajednice da preuzmu ličnu odgovornost.
On je ocenio da je rasprava tokom tribine dobrim delom ostala na nivou želja, bez preciznog određivanja realnih mogućnosti i konkretnih koraka.
„Moja želja je da se srpska zastava vijori u centru Prištine, ali mogućnost nije takva. Moramo da definišemo cilj i način borbe. Možemo se razlikovati u putu do cilja, ali cilj mora biti zajednički“, rekao je Gašić.
Prema njegovim rečima, prvi korak jeste određivanje „crvenih linija“, odnosno minimuma ispod kojeg se ne sme ići. Bez toga, smatra, nema ozbiljne strategije.
Govoreći iz ličnog iskustva, Gašić je podsetio da je na Medicinskom fakultetu studirao, a od 2000. godine je i zaposlen, te da iznutra poznaje slabosti Univerziteta. Posebno je ukazao na nedovoljnu povezanost Univerziteta i grada.
„Mitrovica i Univerzitet za 24 godine nisu rasli ruku pod ruku. Grad nije u punom kapacitetu prihvatio Univerzitet kao deo svog organizma, niti smo mi sa Univerziteta prihvatili da je ovaj grad naš“, naveo je on.
Kritikovao je praksu da veliki broj profesora nakon radnog dana odlazi u centralnu Srbiju, ocenjujući da se na taj način ne gradi institucionalna i društvena snaga.
„Mi kao profesori na ovom Univerzitetu, većina, završi posao, seda u auto i odlazi za centralnu Srbiju. Ne brani se tako ovaj Univerzitet“, rekao je Gašić.
Iako je izrazio zadovoljstvo zbog velikog odziva publike na tribini, primetio je da se često pitanje Univerziteta posmatra pre svega kroz prizmu ličnih primanja.
„Ljude interesuje da li će nastaviti da primaju plate i sa kog računa. Ako se sve svede na to, nećemo ništa uraditi“, upozorio je.
Gašić je naglasio da univerzitetski profesori moraju drugačije da se odnose prema situaciji u kojoj se ova institucija nalazi, ali i da očekuje od lokalne zajednice da prepozna značaj Univerziteta i uključi se u, kako je rekao, sinhronizovanu i promišljenu borbu za njegov opstanak.
Prema njegovim rečima, bez zajedničkog cilja, jasnih granica i spremnosti na lični angažman, teško je očekivati ozbiljniji pomak u zaštiti statusa i budućnosti Univerziteta.
Foto: Kontakt Plus
Rakočević: Treba nam zajednica koju mi studenti osećamo da nemamo
Student Filozofskog fakulteta Prištinskog univerziteta, Dimitrije Rakočević, naveo je da postoji potreba za zajedničkim delovanjem akademske zajednice kako bi se zaštitila ova visokoškolska institucija i prava studenata i profesora.
Tokom tribine, Rakočević je postavio tri ključna pitanja: „Šta tačno podrazumeva integracija Univerziteta? Šta možemo da uradimo da to zaustavimo ili sprečimo, a u najgorem slučaju – odložimo? Kome da se obratimo?“
„Da bismo odgovorili na ova pitanja, potrebna nam je snažnija akademska zajednica, gde bi se priključili i oni koji nisu izlazili na ulice ili nisu podržavali studentske proteste. Šta nas sprečava da se ujedinimo? Šta nas sprečava da postanemo ozbiljna akademska zajednica? Da li možemo da se okupimo oko nečega što je za nas krucijalno, jer bez toga nas ovde neće biti“, upitao je Rakočević.
Ujedno je podsetio na izazove i teške trenutke kroz koje je srpska zajednica na Kosovu prošla.
„Ja sam rođen 2003. godine, a 2004. je vršeno jedno etničko čišćenje iz gradova. Sada, 2026. godine, čini se da se pokušava izvršiti još jedno, u poslednjem gradu koji nam je preostao, u poslednjem gradu u kojem možemo da živimo“, rekao je ovaj student.
Rakočević je naglasio da je ključno pronaći zajednički jezik i zajednički cilj, jer, kako kaže, pitanje budućnosti Univerziteta prevazilazi lične razlike i pojedinačne interese.
„Treba nam zajednica koju mi studenti osećamo da nemamo. Moramo da neđemo zajednički jezik sa onima sa kojima nemamo, jer ovo pitanje prevazilazi sve“, zaključio Dimitrije Rakočević.
Foto: Kontakt Plus
Biševac: Zašto Rektorat ćuti i gde su ostali profesori?
Pitanje odgovornosti uprave i pasivnosti dela akademske zajednice obeležilo je tribinu posvećenu budućnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koja je, umesto u univerzitetskim prostorijama, održana u svečanoj sali jednog mitrovičkog ugostiteljskog objekta.
Predsednik Srpskog narodnog pokreta i odbornik u SO Zubin Potok Milija Biševac otvoreno je upitao zašto skup nije organizovan u amfiteatru Fakulteta tehničkih nauka, kao i zbog čega se, kako je naveo, na aktuelne probleme ne oglašavaju Rektorat i rektor.
„Ko ćuti na ove probleme? Gde su ostali profesori? Da li se brinu samo o svojim platama ili su se stopili i učestvuju sa vama u ovome? Ako se naš glas ne bude čuo i ako se sada ne budemo otreznili, bojim se da ćemo završiti na Jarinju i u Raški“, rekao je Biševac.
Foto: Kontakt Plus
„Rektor odbio tribinu u prostorijama Univerziteta“
Prema rečima profesorke na Odseku za matematiku na PMF-u u Kosovskoj Mitrovici Milene Petrović, Rektorat nije odobrio korišćenje prostorija Univerziteta, uz obrazloženje da je zahtev podnet u ime „ujedinjene grupe studenata i profesora“ i neformalnog udruženja ProAktiv.
„Uputili smo molbu rektoru da tribinu održimo u prostorijama Univerziteta. Ljubazno nam se zahvalio i odbio nas. Obavestili smo ga i da smo pronašli novu lokaciju. Žao mi je što nije ovde“, kazala je Petrović.
Na pitanje zbog čega se veći broj profesora nije pojavio, profesorka Branka Petković sa Prirodno-matematičkog fakulteta ocenila je da su razlozi slični onima koji, kako je rekla, postoje i u široj zajednici.
„Najpre je tu strah. Mnoge kolege, kao i naš narod, zaista imaju takve probleme jer u suštini ako se neko odazove i došao bi, boji se za svoju egzistenciju jer neko njegov jeste uslovljen i uvek ima nekoga ko je uslovljen. Boje se da ostanu bez onog malog što mogu da dobiju, a neki i više, da budemo iskreni. Dalje, može biti i konformizam. Lepo je rekao kolega Gašić. Jako me rastužuje kad čujem od kolega – ‘to je gotovo, neko je to potpisao, pa sad šta mi tu možemo’“, kazala je Petković.
Ipak, smatra da još nije kasno za delovanje i poručila da ostaje optimista.
Foto: Kontakt Plus
Pavlović: „Taster za spas Univerziteta je u Beogradu, ne u Kosovskoj Mitrovici“
Tribinu je podržala i narodna poslanica, advokatica Jelena Pavlović iz Beograda.
„Kome smeta Univerzitet koji je izmešten iz Prištine u Kosovsku Mitrovicu? Postoji jedan taster i on se nalazi u Beogradu. Dakle, ja razumem i cenim to što su neki od vas smogli snage da dignu svoj glas. Da li je kasno – bolje ikad nego nikad, ali taj taster se nalazi u Beogradu i to je mesto gde se pritiska. Ja znam koliko se reaguje na pritiske i koliko ljudi u Srbiji trenutno gotovo da ne zna šta se ovde dešava. Zato što im se priča kako je ovde sve sjajno, i to jeste odvratna politika. Vi prosto morate da izaberete dan, pre 15. marta, i taj taster mora da se pritisne u Beogradu, ta stvar mora da se ogoli već jednom“, poručila je Pavlović.
Foto: Kontakt Plus
Organizatori su naveli da su podršku dobili od pojedinih kolega sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, odnosno od dela akademske zajednice koji se javno protivi aktuelnoj politici u Srbiji. Poziv za učešće na tribini bio je upućen na adrese svih šest univerziteta u Srbiji, ali se, kako je rečeno, oni nisu odazvali.
Šta su ostali učesnici tribine rekli, čitajte u zasebnoj vesti:
