Ekaterina je rođena u Aleksandriji 287. godine kao ćerka cara Konste, a nakon njegove smrti živela je sa majkom, koja je u tajnosti bila hrišćanka i kroz svog duhovnog oca privela Ekaterinu veri.
U svojoj viziji, Ekaterina je od Isusa Hrista primila prsten, što je shvatila kao poziv da svoj život posveti Bogu.
Bila je izuzetno obrazovana, poznavala je grčku filozofiju, medicinu, retoriku i logiku, a njena lepota i mudrost bile su izvanredne.
Tokom vladavine cara Maksencija, koji je naređivao prinošenje žrtava idolima, Ekaterina je hrabro stala pred njega i izložila mu grešnost idolopoklonstva.
Car je sazvao pedeset mudraca da se raspravljaju sa njom, ali Ekaterina je pobedila u toj raspravi, što je izazvalo njegov gnev.
Kao kaznu, car je naredio da svih pedeset mudraca budu spaljeni, a pred smrt su, na Ekaterininu molbu, primili hrišćanstvo.
Tokom svojih mučenja, Ekaterina je imala brojna duhovna iskustva.
Anđeo je zaustavio točak na kojem je bila mučena, a sam Isus Hristos joj se javio i utešio je.
Ekaterina je pogubljena u svojoj osamnaestoj godini, 24. novembra 310. godine, a iz njenog tela poteklo je mleko umesto krvi.
Njene mošti čuvaju se na Svetoj Gori Sinaj, gde su čudotvorne i pomažu vernicima.
Ovaj praznik, posvećen njenom mučeništvu i veri, slavi se sa velikim poštovanjem u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
