Ovaj dan nosi snažnu poruku pokajanja, služenja drugima i pripreme za predstojeće Hristovo stradanje i vaskrsenje.
Na Tajnoj večeri, Hristos je ustanovio Svetu tajnu pričešća, deleći hleb i vino kao simbole svog tela i krvi, i time ostavio večni zavet vernicima.
Takođe, simbolično je oprao noge svojim učenicima, pokazujući ličnim primerom važnost služenja i poniznosti.
U večernjim bogosluženjima širom pravoslavnih crkava, vernici slušaju dvanaest odlomaka iz Jevanđelja koji govore o Hristovom stradanju.
Zvona su danas vezana – znak da je radost zamukla do Vaskrsa, a bogosluženja se najavljuju klepalima, tradicionalnim drvenim instrumentima.
Veliki četvrtak je i dan kada se vernici pričešćuju, a u narodu postoji verovanje da se onima koji se na ovaj dan iskreno pokaju i pričeste, opraštaju svi gresi, čak i oni koji su najteži.
Iz tog razloga, mnogi ga doživljavaju kao dan nade i duhovnog očišćenja.
Ovo je jedini dan u Velikoj nedelji kada je dozvoljeno korišćenje ulja i vina u ishrani, a u nekim krajevima danas se započinje i farbanje uskršnjih jaja, što simbolično najavljuje dolazak Vaskrsa.
Na Veliki četvrtak se, osim pričešća, posebno ističe važnost dobročinstava prema siromašnima, za koja se, kako kaže verovanje, „beleže na nebu“.
