Novinari su govorili i o kritičkom pristupu medijima i o nacrtu Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije.
Robert Bendžamin, viši saradnik i regionalni direktor za programe centralne i istočne Evrope naveo je da je glavni cilj sedme „Konferencije za integritet informacija“ (DISICON) ispitivanje rastućeg prisustva veštačke inteligencije i demokratskog imperativa.
„Ova, 2024. je godina izbora i može da ima veliki uticaj na celu planetu, gde će veštačka inteligencija možda imati uticaja na ove informacije. Ako se fokusiramo na Kosovo, jugoistočna Evropa mora da ima značajniji odgovor na ovaj novi tehnološki fenomen“, rekao je on.
Indeks ranjivosti dezinformacija
Organizacija „Demokratija plus“ pokrenula je drugo izdanje Indeksa ranjivosti dezinformacija na Kosovu čiji je cilj da proceni ranjivost na merljivom nivou. Ovo je još jedan od ciljeva „Konferenciji za integritet informacija“ (DISICON).
„Kosovo nije imuno na pojavu dezinformacija, kao što ni jedna zemlja na svetu nije imuna. Sve vrste informacija, uključujući i dezinformacije i pogrešne informacije, mislim da ne predstavljaju pretnju samo demokratiji već i nacionalnoj bezbednosti“, rekla je Aljbana Redža iz organizacije „Demokratija plus“.
Redža je kao primer širenja dezinformacija navela napad u Banjskoj 24. septembra prošle godine.
„Širenje ovih informacija u digitalnoj sveri dostigao je 584 angažovanja na različitim platformama. Došlo je do 33.785 širenja lažnih narativa, uključujući i fotografije mrtvih tela i drugih sukoba na svetu, kako bi se predstavilo da se to dešava na Kosovu“, objasnila je ona.
Koliko je Kosovo ranjivo?
Panel diskusija koja je održana u okviru „Konferencije za integritet informacija“ (DISICON) bila je fokusirana na nalaze Indeksa ranjivosti dezinformacija na Kosovu.
Poslanica u kosovskog skupštini Doarsa Kica Dželili istakla je da integritet informacija sa poslednjim razvojem na globalnom nivou postaje bitan faktor za celo društvo.
„Kosovo ima vrlo osetljivu demokratiju koja dozvoljava i stvara velike prostore za dezinformacije i pogrešna informisanja. Ko tačno pomaže dezinformacijama i pogrešnom informisanju je teško reći jer je to društveno-politički problem“, dodala je ona.
Prema nalazima Indeksa ranjivosti dezinformacija jedna od najugroženijih oblasti jesu različite dezinformacije na društvenim mrežama koje utiču na žene.
„Ja kao žena u politici često sam pogođena pogrešnim informacijama. Bilo je vrlo teško da stvorimo transparentnost i odgovornost i da se orjentišemo ka pravoj informaciji. Žene i devojke koje žive na Kosovu ugrožene su svakog dana od lažnih informacija koje pogađaju njihov integritet“, kazala je Bljerta Deljiu, poslanica u kosovskoj skupštini.
Bez kritičkog pristupa u medijima
Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević istakao je nedostatak kritičkog pristupa u medijima.
„Mi danas, nažalost, mislim da nemamo kritički pristup. Mnogi novinari, mnogi mediji, čast izuzecima, imaju političke agende, nebitno na kom jeziku izveštavaju. Mnogi mediji i novinari imaju etničku distancu i mi smo u nekom prethodnom periodu kroz naše aktivnosti imali konferencije koje svakako ukazuju na to. Nemamo kritički pristup prema vlastima, a kao mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku ovde mislim da mi često imamo potrebu da kontaktiramo i vlast ovde u Prištini, ali i u Beogradu i nailazimo na nedostatak odgovora na pitanja, posebno kada su u pitanju kritički stavovi i kritičko mišljenje.“
Prema njegovim rečima, pored distance sa vlastima, na Kosovu postoji etnička distanca.
„Nijedan medij koji izveštava na albanskom se često ne stavlja u kontekst tih građana na severu, kako oni sve to proživljavaju. Postoje jezičke barijere a imali smo nedavno nekoliko ubistava nad ženama u Peći, Prištini pa smo imali recimo ranjavanje tri osobe i pucnjava u Peći. Niko se ne zapita zbog čega je toliko građana na Kosovu naoružano i ne postoji nikakav kritički pristup prema nekim opštim stvarima, a tek da ne govorimo o pravu na privatnost žrtava, to se odmah otkriva. Dakle, ne postoji ništa što sprečava razne portale da ne objavljuju takve stvari“, dodao je Dimitrijević.
Devedeset odsto nacrta Zakona o nezavisnoj komisiji za medije u skladu sa SE
Na panel diskusiji DISICON-a govorilo se i o pitanju nacrta Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije koji je kosovska vlada pokrenula pre tri godine, ali se on u Skupštini nalazi već šest meseci, objasnio je Valjon Ramadani , predsednik Komisije za javnu upravu, lokalnu upravu, medije i ruralni razvoj na Kosovu.
„Postojala su tri problema koja su stručnjaci iz Saveta Evrope naveli. Kritikovan je jedan član koji u skladu sa nacrtom zakona omogućava političkim strankama i verskim predstavnicima da imaju svoje medijske kuće i reakcija je bila veoma snaža i uzeta je u obzir. Sporan je bio i jedan član u kome se navodi da članovi Saveta za medije mogu pokrenuti razrešenje i taj član je obrisan. Osim toga, 90 odsto zakona je u skladu sa Savetom Evrope.“
Izvršna direktorka Asocijacije nezaviznih elektronskih medija na Kosovu (AMPEK) Ardita Zejnulahu objasnila je da Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije pokušava pa po prvi put reguliše oblasti koje nisu bile regulisane ranije.
„Sam taj način je urađen dosta neprofesionalno i selektivno, uzimajući u obzir preporuke civilnog društva ili Saveta Evrope i Evropske komisije. Što se tiče zakona, imali smo javno saslušanje, mislim da smo saslušani ali naši komentari nisu uzeti u obzir. Najbitnije je da smo dobili mišljenje Saveta Evrope o nacrtu zakona koje obuhvata sve ključne standarde koji se odnose na regulisanje medija, audiovizuelnih medija, onlajn medija.“
Sedma „Konferencija za integritet informacija“ (DISICON) organizovana je od strane Nacionalnog demokratskog instituta (NDI).
