Prema najnovijem izveštaju, Srbija se nalazi na 96. mestu, dok je Kosovo, sa padom od čak 24 mesta u odnosu na prošlu godinu, rangirano na 99. poziciji i time postalo najlošije ocenjeno u regionu.
Prema istom izveštaju, Crna Gora zauzima 37. mesto, Severna Makedonija 42, Albanija 80, a Bosna i Hercegovina 86. mesto.
Kosovo je na 99. od 180 mesta na godišnjem indeksu slobode štampe po oceni Reportera bez granica za 2025. godinu, što znači da je palo za čak 24 mesta.
U izveštaju se navodi da je sloboda medija ugrožena politizovanom regulacijom, nedovoljnim pristupom javnim informacijama i ozbiljnim rizicima po bezbednost novinara.
Navodi se da su novinari i dalje mete političkih napada.
„Neefikasni medijski regulator, Nezavisna komisija za medije (NKZM), prošao je kroz kontroverznu zakonodavnu reformu koja rizikuje da dodatno ometa njegovu nezavisnost. Pred izbore 2025. godine, nekoliko privatnih medija bilo je meta bojkota vlade, što je takođe ugrozilo nezavisnost javnog emitera RTK. Mediji na srpskom jeziku, koji su pod pritiskom srpskih političkih snaga, žalili su se na diskriminaciju u pristupu javnim informacijama, posebno na svom jeziku“, navodi se.
Udruženje novinara Kosova (AGK) saopštilo je da je uznemireno zbog „novog drastičnog pada ranga Kosova u novom godišnjem indeksu slobode štampe“.
„AGK je duboko zabrinut zbog ovog ranga, najnižeg u poslednjih deset godina, od 2015. godine. Međutim, vidi ga kao odraz kontinuirane aktivne neprijateljske politike prema medijima, u poslednje dve godine, od strane Vlade koju predvodi politička stranka Samoopredeljenje“, navodi se u reakciji AGK.
Iz ovog udruženja su pozvali na zajednički rad institucionalnih aktera sa civilnim društvom, uključujući i izradu novog zakona o međusobnoj saradnji.
Zakon o NKM-u usvojen prošle godine predviđao je licenciranje onlajn medija, njihov nadzor i kazne do 40 hiljada evra. Ove nedelje, Ustavni sud Kosova je poništio zakon nakon što je utvrdio da nekoliko članova nije u skladu sa Ustavom.
Salaj: Napredak Srbije na listi slobode medija iluzija – stanje najgore u poslednje 23 godine
Kada je u pitanju Srbija, ona sada zauzima 96. mesto od 180 zemalja, što znači da se formalno popela za dva mesta. Međutim, Pavol Salai, predstavnik Reportera bez granica (RSF) za Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija ocenjuje da je reč o „iluzornom napretku“
Kako navodi, ocena Srbije je zapravo u padu za 0,92 poena (53,55 na skali od 0 do 100) te je, prema njegovim rečima, očigledno da se sloboda medija u zemlji dodatno pogoršala. On objašnjava da se napredak Srbije može pre pripisati padu drugih zemalja, uključujući Kosovo.
„U stvari, rezultat Srbije dostiže rekordno nizak nivo u dvadesettrogodišnjoj istoriji Indeksa“, naglašava Salaj.
Dodaje da Srbija ostaje pretposlednja u zoni EU-Balkan koja se sastoji od 40 zemalja.
„Srbija i dalje ostaje rangirana kao zemlja sa ‘teškom’ situacijom slobode štampe (na mapi Indexa obeleženo narandžastom bojom), što je druga najgora kategorija od postojećih pet.“
Prema Salajevim rečima, pad slobode medija u Srbiji pokreću politički i pravni faktori. Pojašnjava da se to može pripisati naporima vladajuće stranke da uguši nezavisno novinarstvo političkim napadima, zloupotrebama tužbi (SLAPP) i proizvoljnim nadzorom i dodaje da proizvoljna pretraga portala za proveru činjenica Istinomer iz 2025. godine potvrđuje ovaj veoma opasan trend, kao i da zloupotreba sprovođenja zakona, koja ima za cilj zastrašivanje i diskreditovanje kritičara, odražava autoritarne prakse režima Slobodana Miloševića iz devedesetih.
„Pokušaji javnog servisa da nezavisnije izveštava naišli su na snažno negodovanje vlade“, rekao je Pavol Salaj i dodao da je u tom smislu Srbija deo šireg trenda na Balkanu koji Reporteri bez granica primećuju i u Albaniji (80. mesto), Bosni (86.) i na Kosovu (99.).
On ocenjuje da su s druge strane srpske vlasti favorizovale nekontrolisano širenje ruske propagande, a RT Balkan je pokrenuo svoj TV kanal krajem 2024. godine. Štaviše, Indeks za 2025. godinu još uvek ne računa sva brojna kršenja koja su se dogodila u prvim mesecima 2025. godine: brojne fizičke napade, pokušaje blokiranja medija, verbalno zlostavljanje od strane političara SNS-a i prorežimskih aktivista.
„Uprkos političkom neprijateljstvu i zahvaljujući podršci javnosti, nezavisni mediji su 2024. godine pokazali svoju čvrstinu i otpornost u kriznoj situaciji, što je sprečilo dalje štete po slobodu štampe u Srbiji“, zaključio je Salaj u izjavi povodom objavljivanja najnovijeg Indexa slobode štampe Reportera bez granica.
