Vršilac dužnosti premijera i lider Samoopredeljenja Albin Kurti sastao se po četvrti put s liderom DSK-a Ljumirom Abdidžikuom, ali su obojica poručili da su razlike u njihovim stavovima i zahtevima duboke, što postizanje političkog dogovora čini veoma teškim.
Glavno neslaganje između njih odnosi se na funkciju predsednika, koju DSK snažno želi.
Kurti, čija je stranka uverljivo pobedila na izborima osvojivši 53 poslanička mesta, rekao je da „još nemamo politički dogovor“.
„Očekivanja su različita, stavovi se ne podudaraju i moje je uverenje da postoji drastična razlika između izbornog rezultata i zahteva DSK-a“, naglasio je Kurti.
Govoreći o zahtevu DSK-a, koji je osvojio 18 mesta u Skupštini, da dobije funkciju predsednika, Kurti je istakao da „mi kao Samoopredeljenje ne možemo postići dogovor koji bi zamenio volju naroda i iskrivio izborni rezultat“.
„Politički dogovor mora odražavati odnos broja mesta koja imamo u Skupštini“, dodao je Kurti.
U međuvremenu, Abdidžiku je rekao da je DSK na njihovim sastancima tražio da predloži ime predsednika, ali da „o toj tački nismo postigli dogovor“.
Abdidžiku je upozorio da njegova stranka nema volju nastaviti razgovore ako joj se ne pruži mogućnost da predloži kandidata za predsednika.
„Jedino predstavljanje koje može ostati jeste predstavljanje iz DSK-a, ime o kojem zajednički razgovaramo s Samoopredeljenjem ako se to ne može postići, onda sa žaljenjem moram reći da DSK više ne može doprinositi razgovorima i sastancima“, dodao je.
Rekao je da trenutna ponuda da DSK dobije funkciju predsednika Skupštine, potpredsednika Vlade i nekoliko ministarskih mesta „nije dovoljna da bi se došlo do rešenja“.
Sastanak, četvrti do sada, održan je nekoliko sati pre isteka ustavnog roka za konstituisanje Skupštine Kosova. Dan ranije, Kurti je zatražio od predsedavajućeg Avnija Deharija da odgodi konstitutivnu sednicu Skupštine, tražeći dodatno vreme za politički dogovor koji bi omogućio rešenje pitanja predsednika.
Međutim, Abdidžiku je ponovio da bi konstitutivna sednica trebalo da bude održana danas i da bi Kosovo trebalo dobiti predsednika i potpredsednike Skupštine u okviru ustavnog roka.
DSK je nedavno javno saopštio svoju nameru da traži funkciju predsednika, dok Kurti insistira da novi predsednik bude nestranačka ličnost koja ima konsenzus.
Politički analitičari rekli su za Radio Slobodna Evropa da bi se Samoopredeljenje i DSK trebalo više fokusirati na program buduće vlade nego na raspodelu funkcija.
Preostale dve stranke, Demokratska partija Kosova i Alijansa, odbile su ući u pregovore s Kurtijem, ističući da žele ostati u opoziciji.
Ranije tokom dana, lider Demokratske partije Bedri Hamza putem pisma je ponovo odbio sastanak s Kurtijem. Pozitivno je odgovorio samo na Kurtijev prvi poziv, a nakon njihovog sastanka 10. jula Hamza je izjavio da će njegova stranka ostati u opoziciji.
Alijansa je, u međuvremenu, odbila sve pozive na sastanak, uz obrazloženje da je već predstavila nekoliko uslova Samoopredeljenju koji će, ako budu ispunjeni, Kurtiju osigurati sedam glasova Alijanse za formiranje institucija.
Nakon odgađanja konstitutivne sednice 6. avgusta, nevladine organizacije na Kosovu pozvale su na poštovanje ustavnog roka za formiranje institucija, istovremeno pozdravljajući razgovore s ciljem postizanja političkog dogovora. U međuvremenu, ambasade akreditovane na Kosovu pozvale su da Kosovo što pre dobije institucije s punim mandatom kako bi nastavilo s evropskom reformskom agendom.
Ako stranke ne postignu dogovor o formiranju institucija, Kosovo rizikuje održavanje novih izbora – četvrtih u gotovo dve godine, javila je Radio Slobodna Evropa.
