Nakon dvadeset meseci političke blokade, Kosovo je dobilo predsednicu, a izmenjen je i Zakon o Specijalizovanim većima koja su prvostepeno osudila Hašima Tačija i lidere nekadašnje OVK za ratne zločine. Kakve su posledice?
Posle duge političke i institucionalne krize, Kosovo je u poslednjim satima pre isteka ustavnog roka – u ponoć 6. oktobra 2026. godine – izabralo predsednicu. Time je izbeglo ponavljanje vanrednih parlamentarnih izbora u periodu od dve godine.
Nova predsednica Kosova je sedamdesetdvogodišnja ekonomistkinja Justina Široka Pulja. Ona je treća žena na funkciji predsednika Kosova. Njena kandidatura i izbor rezultat su kompromisa između aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija, čija je stranka Samoopredeljenje pobedila na parlamentarnim izborima u junu 2026. godine, i Demokratske partije Kosova (PDK), koju je nakon ratnih sukoba na Kosovu osnovao nekadašnji predsednik Hašim Tači.
Tači je, zajedno sa još trojicom bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), 16. septembra 2026. u prvostepenom postupku proglašen krivim za ratne zločine pred Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu.
Još pre izbora Justine Široke Pulje, kosovski parlament je u noći 6. oktobra većinom glasova usvojio i izmene Zakona o Specijalizovanim većima. To pravosudno telo osnovao je 2015. upravo kosovski parlament kako bi istražilo navodne ratne zločine OVK počinjene tokom ratnih sukoba na Kosovu 1998/99. Izmena tog zakona bila je uslov PDK upućen premijeru Aljbinu Kurtiju i njegovoj stranci. Time je Kurtiju omogućeno da nastavi svoj četvorogodišnji mandat na čelu vlade, bez raspisivanja novih izbora zbog neuspeha u izboru predsednika.
Ministarka i predsednica Akademije
Nova predsednica, Justina Široka Pulja bila je od 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, pa do 2011. ministarka energetike i rudarstva u tadašnjoj vladi Hašima Tačija. Od novembra 2025. pa sve do izbora na mesto predsednice, bila je predsednica Kosovske akademije nauka i umetnosti. Prvi zadatak novoizabrane predsednice sada je da proglasi novi zakon kojim se u izvesnoj meri ograničavaju ovlašćenja Specijalizovanih veća.
Izmenama Zakona o Specijalizovanim većima i izborom predsednice, Kosovo želi da institucionalno pripremi strategiju odbrane za žalbeni postupak pred Specijalizovanim većima. Cilj je da se ukine ukupno 81 godina zatvora na koliko su osuđeni bivši lideri OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi. Na Kosovu se oni smatraju ratnim herojima koji su se borili za oslobođenje zemlje od Srbije.
Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da je Specijalizovano veće u presudi od 16. septembra „došlo do više zaključaka koji sadrže činjenične, istorijske i pravne greške – greške koje moraju biti ispravljene u drugostepenom žalbenom postupku“.
Predsednik PDK Bedri Hamza, čija je stranka inicirala izmene zakona, izjavio je: „Zakon nema za cilj da ukine Specijalizovana veća niti da spreči istrage o slučajevima zbog kojih su osnovana, uključujući i navode o trgovini organima. Naprotiv, cilj je da se jasnije definišu granice mandata i ovlašćenja suda“.
Most između dve najveće stranke
Kako prištinski analitičari ocenjuju nameru političkog rukovodstva Kosova da izmenjenim Zakonom o Specijalizovanim većima pokuša da utiče na institucionalni tok sudskog postupka koji bi trebalo da bude nezavisan?
Naim Rašiti, politički analitičar iz Balkanske grupe za istraživanje politika (BPRG), za DW kaže da izbor predsednice i usvajanje izmena Zakona o Specijalizovanim većima predstavljaju prvi most između dve najveće parlamentarne stranke na Kosovu – jedne koja je na vlasti i druge koja je u opoziciji.
„Izbor predsednice sproveden je u skladu s ustavnim sistemom Kosova. Sada se očekuje da Kosovo uspostavi političku i institucionalnu stabilnost i da se usredsredi na važna pitanja: razvoj, dijalog sa Srbijom, članstvo u Savetu Evrope i međunarodnu agendu. Sve je to zemlji hitno potrebno.“
Mešanje u rad Specijalizovanih veća?
Kada je reč o izmenama zakona o Specijalizovanim većima sa sedištem u Hagu koje je usvojio kosovski parlament, Rašiti kaže da je potez Kosova došao „prekasno i mogao bi da se protumači kao mešanje u rad Specijalizovanih veća“. Ipak, on ne veruje „da Kosovo može da interveniše u toj meri ili da će preduzeti mere koje bi ugrozile rad i mandat suda“.
Prema Rašitijevom mišljenju, Specijalizovana veća su „od svog osnivanja ostavljena izvan bilo kakvog mehanizma kontrole – bilo od strane Kosova, institucija EU, međunarodnih organizacija ili čak specijalizovanih međunarodnih institucija“. Kosovo je propustilo da tokom vremena uključi specijalizovane međunarodne mehanizme za nadzor rada Specijalizovanih veća. Politički i javni pritisak Kosovu ne pomaže, piše DW.
Konsultacije sa međunarodnim partnerima
Još jedan stručnjak za pravosudni sistem, Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravosuđe, kaže za DW da su izmene Zakona o Specijalizovanim većima i njihova primena složen proces. Bez učešća međunarodnih partnera i njihove ekspertize teško je očekivati da zakon u praksi proizvede pravne posledice ili utiče na postupke koji se već vode u Hagu.
„S tim u vezi, trebalo bi bez odlaganja započeti konsultacije i saradnju sa ključnim zemljama Evropske unije i Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi ove izmene imale dejstvo i mogle da se primene u praksi.“
Protesti protiv zakona
Zakon o Specijalizovanim većima koji je izmenio kosovski parlament ne ograničava mandat suda u nastavku istraga zbog navodne trgovine organima tokom ratnih sukoba na Kosovu.
Međutim, izmenjeni zakon predviđa ograničavanje mandata Specijalizovanih veća u nekoliko oblasti. To se posebno odnosi na period koji sud obuhvata: dok je prethodni zakon predviđao period od januara 1998. do decembra 2000. godine, on je sada skraćen na period od 1. jula 1999. do 31. decembra 2000. godine.
Zakon takođe predviđa maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora, izdržavanje kazne na Kosovu, kao i mogućnost pomilovanja od strane predsednika za pravosnažno osuđene osobe.
Poslednjih dana u Prištini su održani protesti protiv načina na koji je menjan Zakon o Specijalizovanim većima – delimično i nasilni. Demonstranti su zahtevali da se zakon ne pretvara u predmet političke trgovine oko izbora predsednice. Želeli su da poslanici, po mogućnosti jednoglasno, glasaju za izmene koje se odnose na Specijalizovana veća – kao izraz nacionalnog konsenzusa protiv presuda bivšim liderima OVK, koji su se, prema njihovom viđenju, borili za nezavisnost i slobodu Kosova.
