Eksproprijacija na severu Kosova: Vlada ne odustaje, a ni građani

On je, javlja Radio Slobodna Evropa, jedan od meštana iz Leposavića i Zubinog Potoka, čija je zemlja bila predmet eksproprijacije započete januara 2023. godine.

Potom je Vlada Kosova 10. maja prošle godine usvojila i preliminarnu odluku o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku, uz obrazloženje da su planirani „infrastrukturni projekti od javnog interesa“, ne precizirajući o kakvim projektima je reč.

Nije javno saopšteno koliko tačno zemlje je predmet eksproprijacije, ali je bivši gradonačelnik Leposavića Zoran Todić rekao da je reč o oko 83 hektara zemlje u toj opštini.

Za opštinu Zubin Potok se samo zna da se zemljište nalazi u katastarskim zonama mesta Brnjak, Zubin Potok, Velji Breg, Banje i Gornji Jasenovik.

U međuvremenu su za RSE iz policije Kosova potvrdili da su neki od tih „infrastrukturnih projekta od javnog interesa“ zapravo izgradnja policijske stanice, čemu su se meštani oštro usprotivili.

Uz tvrdnje da je proces eksproprijacije „nelegalan“ i da im se zemlja „otima“, meštani su izrazili bojazan da će im u blizini kuća biti izrgrađene i baze za specijalnu jedinicu policije Kosova.

Nebojša Vlajić, jedan od advokata koji je meštane sa severa zastupao pred sudom u Prištini, tvrdi da su na pojedinim parcelama, koje su u privatnom vlasništvu građana na severu, takve baze već izgrađene.

Dodaje da će tražiti njihovo uklanjanje kada odluka suda o poništenju procesa eksproprijacije bude pravosnažna.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova nije odgovorilo na upit RSE da li su baze na severu Kosova zaista izgrađene na privatnim parcelama, a da proces eksproprijacije nije završen.

Šta sledi?

Iako je gotovo godinu dana Vlada Kosova stajala iza stava da je proces eksproprijacije na severu legalan, transparentan i da nema ničega spornog, premijer Aljbin Kurti je 11. januara ove godine rekao da su pravosudne institucije tu „da rešavaju dileme“.

Najavio je ipak da Vlada Kosova neće odustati od procesa eksproprijacije, već da će savetnici iz nadležnih ministarstava biti zaduženi da donesu novi predlog.

Upravo na tu izjavu kosovskog premijera se osvrće i Mašan Jovanović iz Leposavića.

„To (eksproprijacija) nikome ne treba, to je samo pritisak na nas meštane. Nije to od javnog interesa kako pričaju“, kaže on za RSE i dodaje da „dobrovoljno nikada nećemo da damo zemlju“.

Na dalju borbu je spreman i advokat Nebojša Vlajić, ali smatra da je sada najbolje da se nađe „kompromisno rešenje“.

„Istrajavanje na nečemu što je pogrešno neće nas odvesti nigde. Tako da se oni moraju dogovoriti (vlasnici parcela i Vlada Kosova). Vlada Kosova mora više sluha da pokaže za građane“, kaže Vlajić.

RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom da li će se žaliti na odluku suda, te da li u obzir dolazi neko kompromisno rešenje, ali odgovor nije stigao.

Šta je bilo sporno u odluci Vlade Kosova?

Advokat Nebojša Vlajić za RSE objašnjava da eksproprijacija zemjišta na severu od strane Vlade Kosova od samog početka procesa nije bila u skladu sa zakonima koji su na snazi.

„Ni sud to nije mogao da ignoriše, eksproprijacija je sprovedena a građani nisu bili ni obavešteni. Objekti završeni pa je tek onda počeo proces eksproprijacije i slično. Takve stvari više neće da se ponavljaju, građani sada najmanje što očekuju je da se zakon poštuje“, navodi Vlajić.

Advokat Nebojša Vlajić ponavlja stav građana da neće prihvatiti izgradnju baza u blizini njihovih kuća.

„Javni interes ne može biti nešto što građani ne žele. U tom kraju nemate nikoga ko želi tako nešto (izgradnju policijske stanice ili baze)“, kaže Vlajić.

Osam hektara šume Mašana Jovanovića, koja je bila predmet eksproprijacije se nalazi uz njegovu porodičnu kuću u kojoj živi u selu Mekiniće, opština Leposavić.

Kosovski institut za pravdu tražio analizu pre eksproprijacije

Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog instituta za pravdu, kaže da je ta organizacija kontinuirano zahtevala od Vlade Kosova da se pre donošenja odluke oko proglašavanja neke investicije javnim interesom, sprovede odgovarajuća i održiva analiza, uključujući javnu raspravu sa relevantnim akterima.

„Nažalost, to se u praksi ne dešava u velikom broju vladinih odluka. Bez prejudiciranja slučaja, jednom rečju, uzimajući za osnov da se na prvostepenu odluku može uložiti žalba, uvek je dobra vest kada sudovi odlučuju o zakonitosti u slučajevima kada organi uprave donose odluke koje nisu zasnovane na zakonu i procedurama“, navodi Miftaraj za RSE.

Dodaje da su sudske odluke obavezujuće za sve, uključujući izvršnu vlast, te da njihovo nesprovođenje predstavlja krivično delo.

Na pitanje problema oko eksproprijacije na severu Kosova je ranije reagovala i međunarodna zajednica, a iz Evropske unije su izrazili zabrinutost zbog „osnivanja policijskih baza na zemljištu u privatnom i društvenom vlasništvu“.