Etnička distanca u medijskom izveštavanju: Može dovesti do straha i mržnje prema drugome

Rečeno na panel-diskusiji
Image
Foto: Kontakt Plus

U korenu problema u medijskom izveštavanju o etničkoj distanci stoji percepcija „njih“ nasuprot „nas“ i složena mešavina stereotipa, profesionalnog nemara, neprimerenih pojednostavljivanja i tendencija da se nametne uniformno mišljenje u svakoj zajednici, kazala je novinarka Jelena Petković na panel diskusiji „Etnička distanca u medijskom izveštavanju“ održanoj u severnom delu Mitrovice.

Članica Međunarodnog pressinstituta i komisije za žalbe Saveta za štampu Srbije Jelena Petković kazala je da u praksi izveštavanje i komentari redovno pribegavaju stereotipima i pokazuju neznanje i pristrasnost, što vodi do diskriminacije i targetiranja osoba i grupe o kojoj se na takav način izveštava.

„Takvo izveštavanje može dovesti do straha i mržnje prema ’drugome’, što stvara začarani krug stereotipa i averzije. Na primer, pre neki dan mediji su javili da je policija pretresla ambulantu u Prištini koju koriste Srbi, odnosno kancelarije Centra za mir u toleranciju koja je spojena sa zgradom policije. U medijima na albanskom jeziku je vrlo brzo objavljeno na desetine naslova da je reč o ‘špijunskom centru’. Doduše, jedan, mislim da je lajmi.net imao znak pitanja u naslovu. Barem je postojao znak pitanja, ali da li je to zaista uticalo na opštu percepciju, odnosno da su to zaista ‘špijunski centri’? Ili je lažna priča bila samo poslovni potez namenjen generisanju klikova i stvaranju prihoda? A šta je sa društvenim i političkim posledicama jedne takve vesti“, upitala je.

Petković je istakla da nijedna od tih vesti nije ponudila niti jedan dokaz za takvu tvrdnju.

“Dakle, cilj takvih vesti nije bio da informišu. Takve vesti imaju za cilj da šire paniku i strah i produbljuju distancu prema Srbima, jer je svuda naglašeno da je reč o srpskom centru. Izlišno je reći da u tim vestima niti jednog trenutka nije bilo druge strane. A druga strana je, svi znamo, zlatno pravilo novinarstva”, kazala je.

Prema njenim rečima, medijska magla i selektivno izveštavanje su dobro poznata mejnstrim matrici obaveštavanja o tragedijama i krizama na Kosovu, gde, kako navodi, svaki sekund medijskog sadržaja je pretio da „prelije čašu“.

„U takvoj atmosferi očekivalo bi se da su Srbi česti sagovornici medija na albanskom jeziku, jer bi prirodna želja medija bila da informiše o životu i potrebama onih o kojima se više od deceniju pregovara. Međutim, mi ovo uopšte ne vidimo. Naprotiv“, kazala je ona.

Petković je istakla da etnička distanca u medijskom izveštavanju tu dostiže maksimum.

„Pripremajući se za ovaj razgovor pogledala sam izveštavanje medija na albanskom i prvo sam krenula od Kohe, kao medija koji je slovio za reprezentativni medij koji vaga informacije. Na sajtu te novine nisam uspela da nađem u poslednjih mesec dana jedan tekst koji bi imao i drugu stranu. ‘Dvostruke plate za članove organizacije koju je vlada proglasila terorističkom?’, ’Policija zaplenila pištolj od jednog Srbina na severu’, ’Euleks odgovara na sumnje da Srbija ponovo postavlja policiju na severu’, ’Nekoliko kamiona gori na barikadi na severu’, samo su neki od naslova koji se mogu naći kada se pretražuje po haštagu #sever na sajtu Kohe“, navela je ona.

Petković je navela da javna ličnost može da koristi slobodu govora za izražavanje stavova, čak i diskriminatornih i odvratnih stavova, ali „mi kao novinari nismo u obavezi da takvim osećanjima dajemo govornicu ili mikrofon.

„Ako to činimo, šireći govor mržnje, takođe smo saučesnici . Na kraju, to je urednička odluka… I trebalo bi da preuzmu posledice svojih odluka. Ali, posledice mogu biti jezivo opasne. Sve je počelo sa vešću, ako se sećate i 17. marta“, zaključila je novinarka Jelena Petković, članica Međunarodnog pressinstituta i komisije za žalbe Saveta za štampu Srbije.

Muškoljaj: Mediji treba da sarađuju više i smanjuju etničku distancu

Predsednik Saveta za štampu Kosova Imer Muškoljaj kazao je na debati održanoj u severnom delu Mitrovice da Savet nema puno žalbi kada je reč o govoru mržnje o kojima razmatra i dodao da u onlajn medijima na albanskom jeziku nema više komentara čitalaca.

„Mislim da je do 2018. ili 2019. godine postojala opcija komentara, a da je posle ukinuta, jer nisu bili u stanju da sve to kontrolišu. Na primer u Gazeta ekspresu nema komentara kod članaka, ali sve se to sad odvija na društvenim mrežama. Tamo postoji govor mržnje i sve ostalo“, kazao je Muškoljaj.

Prema njegovom mišljenju, potrebno je mnogo rada i strpljenja medija i novinara, onih koji su stvarno mediji i stvarno novinari da nekako utiču da se ova situacija menja na bolje.

„Ja nisam neki pesimista, naprotiv optimista sam, ali stvarno to treba da bude kao neki zajednički cilj i medijima na srpskom i na albanskom ili bar onih medija koji su stvarno voljni da to urade. Mediji treba da sarađuju više i da smanjuju tu etničku distancu“, ističe Muškoljaj.

Problem vidi u tome što mediji izveštavaju o etničkim grupama na Kosovu u zavisnosti od političkih dešavanja.

„To je za mene neka strašna situacija. Kada se dogodi neki incident, mediji se ne bave životom ili posledicama tog incidenta kod običnih građana nego samo političkim posledicama“, istakao je Muškoljaj i dodao:

„Mislim da je najveći problem politika. Moje komšije u Prištini me pitaju da li će biti rata pošto su svake večeri u vestima ili Kurti ili Vučić koji nešto pričaju o ratu, ili obojica, ili ko je kupio oružje. To je normalno da ljudi strahuju da će biti rata ponovo. Ja mislim da je to posledica načina izveštavanja. Nije dovoljno samo da prenesete tu vest, da kažeš Kurti je rekao tako, Vučić je tako rekao. Treba da se ide iznad toga. Ali, nažalost, to se ne dešava često. Vrlo retko imamo takvu da kažemo analizu ili širu vest koja objašnjava šta se stvarno događa“, zaključio je Imer Muškoljaj.

Radio Goraždevac


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.