Predsednica je to učinila na zahtev Demokratske partije Kosova (DPK), koja je bila predlagač zakona, navodeći da je cilj tog poteza jačanje pravne osnove i obezbeđivanje njegove praktične primene.
Portparol EU podsetio je da su Specijalizovana veća osnovana na osnovu sporazuma između Skupštine Kosova i Evropske unije.
„EU je u kontinuitetu izražavala ozbiljnu zabrinutost povodom inicijative za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima, kako pre, tako i nakon njegovog usvajanja u Skupštini Kosova 6. oktobra 2026. godine. U duhu razmene pisama iz 2024. godine između visokog predstavnika EU i predsednice Kosova, kojom su definisani modaliteti konsultacija sa EU pre bilo kakvih zakonskih izmena, očekujemo da Evropska unija bude konsultovana ukoliko se rasprave u Skupštini nastave. Vladavina prava i zaštita osnovnih prava, uključujući prava žrtava i svedoka, ostaju od prvorazrednog značaja“, naveo je portparol.
U saopštenju se dodaje da su Specijalizovana veća nezavisna pravosudna institucija uspostavljena odlukama Skupštine Kosova 2014. i 2015. godine na osnovu posebnog sporazuma sa EU, kao i da funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova i da su ugrađena u Ustav Kosova.
„Njihov trenutni mandat i nezavisnost moraju se u potpunosti poštovati, bez ikakvih rezervi“, navodi se u saopštenju, koje je objavila prištinska Koha.
EU je na kraju izrazila solidarnost sa svim žrtvama, preživelima i njihovim porodicama iz svih zajednica pogođenih ratnim zločinima.
Izmene Zakona o Specijalizovanim većima, koje je predložila DPK, usvojene su 6. oktobra u okviru političkog dogovora sa Pokretom Samoopredeljenje, kojim je omogućen izbor Justine Široke-Pulje za predsednicu Kosova i izbegavanje novih izbora.
Prema navodima predlagača, cilj izmena bio je ograničavanje mandata Specijalnog suda u pogledu vremena, teritorije i obima nadležnosti.
Usvajanju zakona prethodili su protesti ispred institucija, dok je odluka doneta nakon presude kojom su četvorica bivših lidera OVK, Hašim Tači, Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljimi, osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine.
