Evropska unija (EU) saopštila je da će ovog meseca početi da ukida sankcije koje su Kosovu uvedene u leto 2023. godine, kada je Priština sprovela rezultate spornih izbora na severu, uprkos upozorenjima iz Brisela.
Ovaj potez mogao bi ponovo oživeti nade balkanske zemlje za članstvo u EU, omogućavajući da ove godine Evropska komisija konačno razmotri njen zahtev za članstvo, podnet krajem 2022. To bi moglo otvoriti i prostor za nastavak dijaloga sa Srbijom uz posredovanje Brisela, nakon dvogodišnje pauze, piše Radio slobodna Evropa.
Sankcije su izazvale iznenađenje budući da takav potez nije zabeležen u dosadašnjim odnosima EU sa kandidatima. Zapravo, to nisu bile sankcije u pravom smislu, već mere, kako ih naziva Brisel.
Za uvođenje pravih sankcija EU potreban je formalni pravni akt i jednoglasna saglasnost svih 27 članica. Tako je, na primer, bilo 2019. godine kada je Brisel uveo zamrzavanje imovine i zabranu viza pojedincima iz Turske zbog neovlašćenog bušenja gasa u istočnom Mediteranu. Sa Kosovom, ništa slično nije urađeno.
Umesto toga, tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj poslao je pismo državama članicama u kojem je izložio mere i preporučio da ih primene, iako to nije bila obaveza. Direktorat za proširenje, odeljenje EU koje se bavi zemljama kandidatima, zatim je obavestio Kosovo šta ih očekuje.
Mere su se uglavnom odnosile na EU – zamrzavanje sredstava iz zajedničkog budžeta, obustavu poseta na visokom nivou i odlaganje sastanaka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, glavnog političkog kanala između Brisela i Prištine.
Zanimljivo je da, iako nije bilo formalne jednoglasnosti za uvođenje mera, države članice su kasnije tražile jednoglasnost za njihovo ukidanje. U jednom od poslednjih poteza pre odlaska 2024. godine, Borelj je tražio da se mere ukinu, ali nije postignut konsenzus i odluka je ostala na snazi.
Pomak u korist Kosova desio se sa novim timom Evropske komisije krajem 2024. godine, jer su diplomate primetile da je odlazeći komesar za proširenje Oliver Varhelji „imao slabost“ prema Srbiji i kočio napredak Prištine.
Najavljen je pristup „postepenog ukidanja“ mera, iako nije precizirano šta to podrazumeva. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nova šefica evropske diplomatije Kaja Kalas posetile su Kosovo 2025. godine, odbacujući ideju o zabrani poseta na visokom nivou, iako nijedan kosovski zvaničnik nije otišao u Brisel na bilateralni susret te godine.
Politički napredak dogodio se na samitu EU–Zapadni Balkan u Briselu 17. decembra, kada je Fon der Lajen najavila ukidanje mera. To je usledilo nakon lokalnih izbora na severu Kosova u oktobru, koje je Brisel ocenio kao „mirne i uredne“, čime je poništen potez iz 2023. godine.
Ali, time se priča ne završava.
Uoči samita, Francuska, Mađarska, Italija, Slovačka i Španija zagovarale su dvostepeno ukidanje mera, prema kojem bi otprilike polovina zamrznutih sredstava – 216 miliona evra – bila odmah oslobođena za Prištinu. Preostali deo, oko 205 miliona evra, trebalo bi da bude raspoređen tek nakon parlamentarnih izbora 28. decembra; tvrdili su da bi aktuelni premijer Aljbin Kurti mogao previše profitirati na izborima ako bi sav novac bio odjednom oslobođen.
Nova uslovljavanja postavila je uglavnom ista grupa zemalja koja je bila ključna u tome da Srbija izbegne slične mere EU kasnije 2023. godine, nakon što su Srbi, navodno uz podršku Beograda, napali Kosovsku policiju u selu Banjska na severu, pri čemu je poginuo jedan policajac.
Dok su druge članice EU izražavale nezadovoljstvo zbog toga što su zemlje naklonjene Srbiji ponovo forsirale poteze protiv Kosova, na kraju su pristale kako bi se izbegla nova politička blokada.
Na kraju, Kurti je povećao svoj izborni rezultat, a EU je odmah objavila da će drugi deo zamrznutih sredstava biti oslobođen početkom 2026. godine.
Problem sada leži u tome što, iako su političke odluke donete, tehnički proces ukidanja mera još nije počeo. Prva tranša novca je „programirana“ – što znači da je namenjena određenim kosovskim korisnicima – ali još nije isplaćena.
Prema rečima zvaničnika EU sa kojima je razgovarao RSE, Brisel još nije formalno „programirao“ drugu tranšu, iako se očekuje da će to biti formalno učinjeno kasnije u januaru.
S obzirom na to da su mere uvedene na neuobičajen način 2023. godine, u Briselu se raspravlja šta je tehnički potrebno za njihovo ukidanje. Na primer, da li je potrebno ponovo konsultovati države članice pismenim putem ili na nekoj radnoj grupi Saveta, ili Komisija može jednostavno nastaviti bez toga?
Ono što je jasno jeste da Evropska komisija želi ponovo da angažuje Prištini.
Malo ko veruje da će Beograd i Priština uskoro biti spremni da učestvuju u dijalogu o normalizaciji odnosa, ali briselski izaslanik za pregovore, danski diplomata Peter Sorensen, nedavno je dobio produženje mandata za još dve godine.
Veruje se da Kaja Kalas, koja još nije organizovala nijedan dijalog na najvišem političkom nivou, želi da postigne napredak na Zapadnom Balkanu nakon teškog početka mandata kao šefica evropske diplomatije.
S obzirom na to da se Brisel sve više izbegava po pitanju mirovnih pregovora o Ukrajini, rata u Gazi i situacije u Iranu, zvaničnici EU u polušali primećuju da bi postizanje dogovora između Beograda i Prištine moglo biti „najlakše rešenje“ koje je bloku dostupno u ovom trenutku.
Postoji i mogućnost da se države članice EU konačno dogovore da proslede zahtev Kosova za članstvo Evropskoj komisiji kako bi izvršni organ EU procenio da li Priština može ući u klub u budućnosti.
Poslednja zemlja koja je ozbiljno pokušala da pokrene ovo pitanje bila je Češka, koja je primila zahtev tokom svog šestomesečnog predsedavanja Savetom u drugoj polovini 2022. godine.
Pet zemalja koje ne priznaju Kosovo – Kipar, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija – blokirale su svaki pomak i jasno stavile do znanja da neće razmatrati ovo pitanje dok predsedavaju Savetom.
Može se očekivati da se ništa neće dogoditi u prvoj polovini 2026. godine dok je Kipar na čelu, ali bi moglo doći do promene kada Irska preuzme predsedavanje u julu.
Dablin je nagovestio da se snažno zalaže za završetak pregovora o pristupanju Crne Gore do kraja godine i želi da približi Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu EU.
S obzirom na to da je proširenje jedan od ključnih prioriteta Irske, moguće je da će pokušati da otvori pitanje Kosova.
U Briselu se spekuliše da će Španija – često najuporniji protivnik među državama koje ne priznaju Kosovo – konačno dopustiti Komisiji da da procenu, pod uslovom da proces ne primora države članice da odmah rešavaju pitanje „državnosti Kosova“.
