Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, oslobodio je 5. novembra Behara Prenićija optužbi da je od prve polovine juna do kraja avgusta 1999. godine prinudno raselio civilno stanovništvo srpske nacionalnosti iz Obilića, paleći i uništavajući najmanje četiri porodične kuće u vlasništvu Srba, saopštio je Fond za humanitarno pravo (FHP).
Kako se navodi u saopštenju, Prenići je proveo više od godinu dana u pritvoru, koji mu je ukinut nakon izricanja oslobađajuće presude.
Sud je kao nesporne činjenice utvrdio da je u vreme događaja na Kosovu trajao oružani sukob i da je srpsko stanovništvo bilo raseljeno iz Obilića. Međutim, zaključio je da izvedeni dokazi nisu potvrdili odgovornost optuženog za prinudno raseljavanje stanovništva.
FHP navodi da je Sud u obrazloženju presude posebno ukazao na protivrečnosti u iskazima dvojice svedoka tužilaštva, Srđana Denića i Srđana Dimića, kao i na nedoslednosti između Dimićevih izjava datih tokom istrage i onih iznetih na glavnom pretresu.
Prema navodima FHP-a, Srđan Dimić se, uprkos tome što je u više navrata bio pozivan, nije odazivao pozivima Suda. Zbog toga je, nakon završetka dokaznog postupka, predsedavajući sudija ponovo otvorio dokazni postupak i naložio da Dimić bude pozvan da ponovo svedoči.
Njegov iskaz je na kraju ocenjen kao nepouzdan, između ostalog zato što na suđenju nije mogao da se seti određenih okolnosti o kojima je govorio tokom istrage.
Fond navodi i da je jedan od svedoka tužilaštva izjavio da je bio pozvan da proceni ratnu štetu i da nije znao da se Prenićiju sudi za ratni zločin.
Ta okolnost, kako ocenjuje FHP, ukazuje na neadekvatnu pripremu svedoka i površan način na koji je Tužilaštvo za ratne zločine pripremilo dokaze.
„Ishod postupka ukazuje na ozbiljne nedostatke u nastojanjima tužilaštva da dokaže optužbe. Tužilaštvo za ratne zločine nije uspelo da obezbedi dovoljno pouzdane dokaze koji bi međusobno potkrepljivali jedni druge i potvrdili navode iz optužnice“, navodi se u saopštenju.
FHP ističe da je odgovornost Tužilaštva za ratne zločine da optužnice zasniva na kvalitetnim, pouzdanim i međusobno potkrepljujućim dokazima, a ne da se u odlučujućoj meri oslanja na iskaz svedoka koji se, uprkos ponovljenim pozivima, ne pojavljuje pred sudom, optuženog više puta oslovljava pogrešnim prezimenom i ne može jasno i precizno da navede period tokom kojeg je boravio u Obiliću, iako tvrdi da je bio očevidac događaja.
„Podizanje optužnice ne sme biti samo sebi cilj. Naprotiv, Tužilaštvo mora da obezbedi dokaze na osnovu kojih se navodi iz optužnice i individualna krivična odgovornost optuženog mogu pouzdano utvrditi“, poručuje Fond.
U saopštenju se ocenjuje da ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da se navodi o ratnim zločinima pažljivo i temeljno istraže pre podizanja optužnice, kako bi se obezbedilo da oni mogu biti uspešno dokazani pred sudom.
FHP upozorava da neuspeh u dokazivanju optužbi dodatno produbljuje problem nedovoljne efikasnosti procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima i narušava poverenje javnosti u sposobnost pravosudnog sistema da obezbedi odgovornost za počinjene zločine.
