Godinu dana od izlaska iz kosovskih institucija: Efekti razarajući, Srbi u nikada goroj poziciji

Iako se u datom trenutku činilo da je odluka o napuštanju kosovskih institucija bila opravdana, godinu dana nakon, Srbi sa severa Kosova, našli su se u daleko nepovoljnijoj poziciji, saglasni su sagovornici Kontakt Plusa.

Pre tačno godinu dana, odnosno, 5. novembra, 2022. godine, Srbi sa severa Kosova doneli su odluku da napuste gotovo sve kosovske institucije. Sa druge strane, na centralnom nivou poslanici Srpske liste i jedan iz građanske inicijative „Sloboda, pravda, opstanak“ i dalje učestvuju u kosovskoj vlasti kao poslanici.

Godinu dana nakon napuštanja institucija, položaj Srba na severu Kosova se značajno pogoršao – u političkom, bezbednosnom, administrativnom i demografskom aspektu, a građani su ti koji najviše trpe, ukazuju sagovornici Kontakt Plusa.

Izlazak iz institucija je bio „poziv u pomoć“, usled poteza kosovskih vlasti kojima su se Srbi na severu protivili, navodi Aleksandar Rapajić, iz nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC).

„U tom trenutku se smatralo kao najveći nivo pritiska koji može srpska zajednica da izvrši na centralne vlasti u Prištini, gde se očekivalo da će sa takvim pozivom u pomoć, međunarodna zajednica i svi drugi pomoći srpskoj zajednici i rešiti probleme zbog kojih je došlo do izlaska iz institucija, a to je neformiranje Zajednice srpskih opština i pritisak koje su centralne institucije preko specijalnih jedinica policije vršile na narod na severu“, kaže Rapajić.

Ipak, „poziv u pomoć“, nije dobio očekivani odgovor.

„Naprotiv, taj poziv u pomoć se pretvorio u još goru situaciju za srpski narod ovde i za još gori položaj i još veći pritisak prištinskih institucija ka srpskom stanovništvu na severu.“

Dodaje da su Srbi sada u još goroj poziciji.

„Kada pogledamo godinu dana unazad, mi smo u tom trenutku rekli da je to dobar potez i svi smo smatrali da je to možda trebalo ranije da se desi, ali je taj potez zloupotrebljen od strane Prištine da još više pogorša situaciju Srba na severu. Sada živimo gore nego što smo živeli pre napuštanja institucija. Ne mislim da smo išta dobili“, konstatuje Aleksandar Rapajić.

Da je odluka o istupanju Srba iz kosovskih institucija u datom trenutku bila opravdana, slaže se i novinarka Ivana Vanovac. Prema njenim rečima, taj potez je bio izraz protivljenja „političkom divljanju“ kosovskih zvaničnika koji su odluke donosili bez saglasnosti naroda, od koga se, dodaje, nerealno očekivalo da im se samo povinuje.

Ipak, nedoslednost i neistrajnost u zahtevima je ono što je toj odluci oduzelo smisao.

„Ne sumnjam u dobru nameru donosioca odluka, ali je definitivno zafalilo političke oštroumnosti, malo pažljivijeg sagledavanja potencijalno dugoročnih posledica, kao i analitičko-strateškog perfekcionizma koji je morao da postoji kada se preduzimaju tako radikalne mere”, smatra Vanovac.

Time je, prema njenim rečima, napravljen prostor u kome su sve pozicije sada pod upravom Albanaca, što, kako ističe, nije normalno.

„Specijalaca je sve više, a sa događajima u Banjskoj njihovom masovnom prisustvu je dat legitimitet“, dodaje Vanovac.

Smatra da Srbi nikada nisu bili u goroj poziciji – političkoj, bezbednosnoj, demografskoj…

„Uskraćivanjem prava na slobodu kretanja, na ulazak novca, lekova, robe, štampe – građani su oštećeni i uvređeni. Generalno nije dobro”, ističe Vanovac.

Prema njenim rečima, na dalji tok događaja, uticaće više stvari.

„Najpre lokalni izbori koji bi trebalo da se održe na severu, geopolitičke prilike, ali i evidentno pojačana socijalna uznemirenost albanskog stanovništva koja će možda opsesivnu preokupiranost Kurtija severom, odvući na drugu stranu. Do tada, jedino na šta se može računati jeste psihička izdržljivost naroda i hrišćanska pripremljenost na trpljenje”, podvlači novinarka Ivana Vanovac.

Izlazak Srba iz kosovskih institucija, sa ove tačke gledišta, nije bio najmudriji potez, jer su efekti prilično razarajući za srpsku zajednicu, mišljenja je izvršni direktor NVO Aktiv, Miodrag Milićević.

To, prema njegovim rečima, u praksi znači da sada postoje višeslojni problemi, pre svega bezbednosnog, a potom i administrativnog karaktera.

„Osim Severne Mitrovice, koja u nekoj meri funkcioniše kao opština, ostale tri (Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) su u celosti disfunkcionalne i ne pružaju usluge građanima u odnosu na period pre 5. novembra. Potom imamo mnogo problema koji su vezani uglavnom za bezbednosni sektor – povećano brojčano stanje specijalnih jedinica policije, mnogo incidenata, uključujući i nesrećnu Banjsku, potom zabrana uvoza robe proizvedene u Srbiji“, navodi Milićević.

Kada se sagleda celokupna situacija, najveći gubitnici su građani, dodaje.

„Kompletan položaj srpske zajednice, pogotovo na severu Kosova koji pored svega pobrojanog se dodatno suočavaju sa dodatnim problemom, a to je izuzetno povećan broj onih koji napuštaju sever Kosova. Može se reći da u ovom momentu imamo sumornu sliku koja zadire u kompletan odlazak bilo porodica ili pojedinaca koji odlaze u centralnu Srbiju“, ukazuje Milićević.

Ostavke gradonačelnika sa severa Kosova, povlačenje specijalnih jedinica, postepen povratak Srba u institucije, sve to u okviru dijaloga, koraci su koji bi doveli do kakvog-takvog smirivanja situacije, smatra Milićević.

Međutim, zabrinjavajuće je to što se u ovom trenutku ne nazire nikakvo političko rešenje za izlaz iz postojeće krize.

„Ono što trenutno komplikuje situaciju, jesu nedavno raspisani izbori u Srbiji koji će moguće dovesti do daljeg odlaganja ovog problema, možda čak i za narednu godinu. Sa druge strane, za sada na Kosovu ne postoji politička volja da se ovom problemu pristupi na jedan možda pragmatičniji način koji bi doveo do ostavki trenutnih gradonačelnika koji bi dodatno relaksirao ionako visoke tenzije na severu Kosova i time otvorio put za raspisivanje novih izbora“, smatra Milićević.

Ipak, kao pozitivno ocenjuje pojavu novih političkih glasova, koji će, veruje, na lokalu pokušati da promene dosadašnji disbalans u vođenju politike.

„Ako to možemo nazvati kakvim-takvim pozitivnim pomakom jesu neki novi glasovi koji bi možda mogli da donesu neku vrstu novog i drugačijeg pristupa, a to u praksi podrazumeva i konsolidaciju jednog dela biračkog tela koje će možda na neki način dati podršku tim novim glasovima unutar zajednice“, smatra Milićević.

Kada su u pitanju napori međunarodne zajednice za izlazak iz krize, a imajući u vidu da je nedavni dijalog u Briselu rezultirao određenim stepenom neuspeha, Milićević prognozira da će uslediti pojedinačni nastupi, tzv. šatl diplomatija koja će pokušati da do kraja godine odblokira proces dijaloga.

„I da i jednoj i drugoj strani pomogne da prihvate nešto što već jeste usaglašeno i prihvaćeno ne samo Briselskim i Ohridskim sporazumom, nego je nedavno potvrđena spremnost da i jedna i druga strana ispune preuzete obaveze.“

Ipak, okolnosti na međunarodnom planu ni u kom slučaju „nam ne idu naruku“.

„Celokupna pažnja u ovom momentu usmerena je na izraelsko-palestinski sukob i sa te strane sasvim malo prostora je ostalo za rešenje ovog pitanja. Predstoje nam i američki izbori, potom i drugi neki procesi koji će sasvim sigurno odvući stepen pažnje međunarodne javnosti. Bojim se da će u narednom periodu i Beograd i Priština pokušati da kupe dodatno vreme za implementaciju dogovorenog“, zaključuje Miodrag Milićević.

Ovaj sadržaj je proizveden uz podršku programa #SustainMedia, koji sufinansiraju Evropska unija i Vlada Nemačke, a sprovode GIZ, DW Akademija i Internews.

Sadržaj je isključiva odgovornost Kontakt Plus radija i Alternativne i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili nemačke vlade.