Evropska komisija će u Nacrtu godišnjeg zveštaja o Kosovu konstatovati da je dugotrajna institucionalna blokada usporila reforme, a da u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, energetike i upravljanja javnim investicijama nije ostvaren dovoljan napredak, objavila je Koha, prenosi Kim.
Prištinski medij je imao uvid u taj izveštaj, koji bi trebalo da bude usvojen 4. novembra, deo je takozvanog paketa proširenja, koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje (najčešće u oktobru ili novembru).
Prema ovom nacrtu, Kosovo je ostvarilo ograničen napredak u borbi protiv korupcije i energetici, određeni napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, dok napretka nije bilo u slobodnom kretanju robe i ljudi, politici konkurencije i upravljanju javnim investicijama.
„Uprkos naporima da se diverzifikuje snabdevanje energijom i unapredi efikasnost, energetski sektor na Kosovu ostaje prepreka ekonomskom razvoju“, navodi se u nacrtu izveštaja.
Komisija ukazuje i da su odsustvo funkcionalnog parlamenta i kašnjenje u formiranju Vlade Kosova usporili sprovođenje reformi.
„Funkcionisanje demokratskih institucija bilo je negativno pogođeno dugotrajnim odsustvom funkcionalne skupštine i kašnjenjima u formiranju vlade“, piše u dokumentu.
Značajan deo izveštaja odnosi se na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Obe strane kritikovane su zbog nedovoljnog sprovođenja obaveza preuzetih u dijalogu, dok se od Kosova ponovo traži pokretanje postupka za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, u skladu sa obavezama iz dijaloga i Ohridskim sporazumom iz 2023. godine.
„Od Kosova se očekuje da započne proceduru u skladu sa obavezama iz dijaloga… Očekuje se da se obe strane konstruktivno angažuju bez odlaganja“, navodi se u nacrtu.
Kosovo se kritikuje i zbog mera koje EU ocenjuje kao „jednostrane“ i „nekoordinisane“, a koje se odnose na zatvaranje organizacija i institucija na severu koje podržava zvanični Beograd.
Dokumentom se traži da se ta pitanja rešavaju kroz dijalog, po zakonima Kosova, uz konsultacije sa kosovskim Srbima i saradnju sa specijalnim izaslanikom EU.
U nacrtu se navodi da Srbija nastavlja da krši obaveze iz dijaloga, između ostalog lobiranjem protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i da nije preduzela značajne korake ka utvrđivanju odgovornosti za napad u Banjskoj u septembru 2023. godine.
Istovremeno, Komisija konstatuje da je Kosovo u potpunosti usklađeno sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
