Pre 31 godinu, za samo 48 sati područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički očišćeno. Srbija i Republika Srpska i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona, a centralni komemorativni skup biće održan u Mrkonjić Gradu. U Republici Srpskoj danas je Dan žalosti.
Odalović: Nerasvetljena sudbina nestalih, izostanak saradnje i pravde za žrtve
Predsednik Komisije za nestala lica Republike Srbije Veljko Odalović izjavio je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“, da je najteža i dugotrajna posledica sukoba na prostorima bivše Jugoslavije nerasvetljena sudbina 9.540 ljudi koji se još uvek vode kao nestali u zvaničnim evidencijama.
Odalović je istakao da se iz akcije „Oluja“, koju je označio kao zločinački poduhvat, blizu 600 lica i dalje vodi kao nestalo, dok je više od 1.900 ljudi ubijeno.
„Preko 1.200 bili su civili, preko 70 odsto njih bili su stariji od 60 godina. Znači, to nisu bili ni borci, ni neko ko je s oružjem, ili na bilo koji način učestvovao u sukobima. Od toga je negde blizu 600 žena“, naglasio je Odalović, dodajući da su najveći egzodusi srpskog stanovništva beleženi upravo u zonama koje su bile pod mandatom Ujedinjenih nacija.
Govoreći o procesima identifikacije, Odalović je naveo da je komisija ranije, zajedno sa kolegama iz Hrvatske, ekshumirala preko 1.050 grobnih mesta. Do sada je identifikovano i porodicama predato 700 tela, dok se preko 350 i dalje vodi kao nestalo, a posmrtni ostaci se nalaze u mrtvačnicama širom Hrvatske.
Poseban problem predstavlja činjenica da se u hrvatskim mrtvačnicama nalazi oko 900 tela nepoznatog identiteta, od kojih je, prema procenama, najmanje 450 srpske nacionalnosti.
Zastoj u bilateralnoj saradnji i izostanak institucionalne odgovornosti
Prema rečima predsednika Komisije za nestala lica, međudržavni sporazum sa Hrvatskom se ne poštuje. Poslednji sastanak održan je pre tri i po godine, a hrvatska strana navodno odbija susrete uslovljavajući ih traženjem arhiva.
Odalović je naglasio da su svi relevantni podaci i arhive do kojih je Srbija došla već predati, podsetivši da je svojevremeno osobno predao 27 registratora gradonačelniku Vukovara. Pored toga, naveo je podatak da je u periodu od 1991. do 1995. godine Savom i Dunavom na teritoriju Srbije doplovilo 481 telo, koja su sahranjena kao NN lica, ali su kasnije, na poziv i uz prisustvo kolega iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ekshumirana, a preko 300 je identifikovano i predato porodicama.
On je upozorio da se po istoj matrici kao Zagreb danas ponaša i Priština, istakavši da sa obe strane već šest godina nema poziva na ekshumacije niti saradnje na terenu.
Apel za DNK uzorke i bolno pitanje kažnjivosti zločina
Zbog nemogućnosti klasične identifikacije, Odalović je uputio apel porodicama koje tragaju za svojim najmilijima.
„Apel je da se sve porodice koje nisu dale, a traže svoje najmilije, jave Komisiji za nestala lica, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, Crvenom krstu Srbije ili kolegama u Zagrebu. Krv je krv, uzima se, postoji koštani uzorak, dolazi do poklapanja i to je nezamenjiv mehanizam“, rekao je Odalović.
Komentarišući položaj porodica i mlađe generacije koje su odrasle sa traumama prošlosti, Odalović je istakao da je najveća rana porodica potpuni izostanak pravde.
„Za zločine nad Srbima niko nije odgovarao. Imamo strahovite zločine koji su se izvesno desili, ali nijedna institucija – niti međunarodna, niti domaća, ni u Prištini, ni u Zagrebu, ni u Sarajevu – nije donela nijednu presudu za zločine nad Srbima. Kada imate nekažnjivost, to posebno boli porodice i postavlja se pitanje da li je nekom bilo dozvoljeno da se Srbi ubijaju nekažnjivo“, prercizirao je Odalović u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“.
Položeni venci kod spomen-obeležja u Banjaluci, sirene u znak sećanja na stradale
Na Centralnom spomen-obeležju poginulim borcima Odbrambeno-otadžbinskog rata u Banjaluci položeni su venci.
U znak odavanja počasti svim stradalim i prognanim Srbima u „Oluji“ danas su se oglasile i sirene za uzbunjivanje u svim gradovima i opštinama u Republici Srpskoj.
Parastos u Biskupiji kod Knina – za meštane četvrti avgust i dalje je dan tuge
U Biskupiji kod Knina, opštini sa većinskim srpskim stanovništvom, u Crkvi Svete Trojice služen je parastos žrtvama „Oluje“. Meštani kažu da je ovaj dan za njih pre svega dan tuge, zbog izgubljenih života i ljudi koji su raseljeni širom sveta.
Načelnik opštine Biskupija Milan Đurđević izjavio je za RTS da je i sam u avgustu 1995. godine, kao osmogodišnjak, napustio svoj dom i da je za njegovu, kao i za mnoge druge porodice, to označilo rastanak sa dotadašnjim životom.
Prema njegovim rečima, teško je podstaći mlade da se vrate u Biskupiju, koja danas ima oko 900 stanovnika, od kojih je stotinak maloletno, jer su mnogi u međuvremenu izgradili živote u drugim sredinama. Ipak, ističe da je ohrabrujuće što u poslednjih deset godina nije bilo novog iseljavanja.
„Meštani imaju podršku opštine, države i evropskih fondova. Bave se poljoprivredom, ali većina radi u privatnom sektoru u Kninu ili u javnim službama i fabrikama. Najvažnije je da su svi zaposleni“, rekao je Đurđević.
U Kninu i okolini tokom celog dana čuju se avioni i helikopteri, dok traju poslednje pripreme za državno obeležavanje godišnjice vojno-policijske akcije „Oluja“. Državni vrh Hrvatske poručio je da očekuje da obeležavanje protekne dostojanstveno.
Pomeni žrtvama u hramovima RS i u crkvi Svetog Marka u Beogradu
U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen je parastos povodom obeležavanja Dana sećanja na ubijene i prognane Srbe u „Oluji“.
Parastosu su prisustvovali predsednik Republike Srpske Siniša Karan, ministar boračke-invalidske zaštitite RS Radan Ostojić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Milica Đurđević Stamenkovski, generalni sekretar predsednika Republike Srpske Marko Romić i direktor Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac.
Parastosu u crkvi Svetog Marka u Beogradu prisustvovali su članovi porodica nastradalih, predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je odao poštu stradalima i položio venac u Tašmajdanskom parku.
Vučić posetio Donji Malovan: Sve srpsko je spaljeno i srušeno, teško je ovde biti Srbin
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je selo Donji Malovan u opštini Kupres, koje je, kako je rekao, najviše stradalo tokom ratova i gde je i danas teško biti Srbin.
Vučić je rekao da su sve srpske kuće u Donjem Malovanu u ratovima spaljene i srušene.
‘“Kada vidite sve nove kuće, nema ni jedne srpske, sve su hrvatske, sve je srušeno okolo. Onda su zapalili crkvu i pobili su mnogo ljudi ovde. Išli su da zauzmu Kuprešku visoravan, da bi postavili liniju prema Šipovu i Janju. Ovde su Duvnjaci najviše stradali, čuveno srpsko prezime“, rekao je Vučić.
Naveo je da je u Donjem Malovanu teško bilo biti Srbin, a da je danas još teže.
„Ovo sve što čuvamo i obnavljamo radimo da bi se znalo da smo nekada postojali… Ovo što ima ljudi su ponosni i jaki. Pitanje je da li ovde na Kupresu živi i 800 Hrvata, a Srba ukupno ima manje od 300. A nekada je Kupres bio većinski srpski“, naveo je Vučić.
On je rekao da je sve Srba što živi u Čipuljiću i Bugojnu juče bilo kod njega u obnovljenoj rodnoj kući.
„Zato su jutros kad su videli da šetam okačili one ratne zastave svoje, kao i druge. I sve ono gde ih nikad nije bilo, sve su ratne zastave okačili. Neka kače. Mi da se bavimo napretkom Srbije, mirom i da pomažemo našem narodu. Po prvi put vreme i mir apsolutno rade za Srbe. Ja verujem i za druge, nisam siguran da oni to isto misle. A što se nas tiče, brže ćemo da napredujemo, da ostvarujemo veću razliku, samo da radimo i da se posvetimo miru, prosperitetu i ekonomiji“, istakao je Vučić.
On je obišao i crkvu u Donjem Malovanu ističući da bez tog hrama ne bi bilo ni spomen-obeležja za stradale Srbe u tom mestu, kao i da je „naš narod tvrd i da neće zaboraviti žrtve“.
Vučić je rekao da je srećan što kod Srba nema mržnje koju je, kako je naveo, mogao da vidi kod nekih drugih i istakao da mržnja uništava samo onoga koji mrzi, a ne objekat mržnje.
Predsednik Srbije zatim je posetio opštinu Jezero u Republici Srpskoj i najavio da će ta opština dobiti značajnu pomoć Srbije.
Macut: Sećanje na žrtve „Oluje“ naša moralna obaveza, istina temelj iskrenog pomirenja
Predsednik Vlade Đuro Macut izjavio je da stradanje žrtava „Oluje“ ne sme biti zaboravljeno i istakao da je sećanje na žrtve naša moralna obaveza, a istina temelj svakog iskrenog pomirenja.
„Danas se sa tugom i dubokim poštovanjem sećamo svih nevino stradalih u zločinačkoj akciji ‘Oluja’, jednoj od najvećih tragedija srpskog naroda u novijoj istoriji. Sećamo se nevino stradalih i stotina hiljada ljudi koji su u kolonama bili primorani da napuste svoje domove i zavičaj. Njihovo stradanje ne sme biti zaboravljeno, jer je sećanje na žrtve naša moralna obaveza, a istina temelj svakog iskrenog pomirenja“, istakao je Macut, a saopštila Vlada Srbije.
Naveo je da će Republika Srbija nastaviti da čuva uspomenu na svaku nevinu žrtvu, da bude uz svoj narod i da dosledno zastupa politiku mira, stabilnosti i dijaloga.
„Mir nije zaborav. Mir je snaga da pamtimo, da poštujemo svoje žrtve i da odgovorno gradimo budućnost u kojoj se ovakve tragedije nikada više neće ponoviti. Neka je večna slava svim nevinim žrtvama ‘Oluje'“, dodao je Macut.
Vođević: Sećanje na stradale moramo preneti budućim generacijama
Načelnik opštine Mrkonjić Grad Dragan Vođević izjavio je da sve što je srpski narod u prošlosti izneo na svojim leđima mora biti preneto na naredne generacije, jer se, kako je naveo, plaši da će u suprotnom one u budućnosti imati još veće probleme.
„Neophodno je da se okupljamo oko jedne ideje, jer smo jedan narod, i da sa ovog mesta odamo počast stradalima u ‘Oluji’, ali i da pošaljemo poruku da smo i dalje tu – svoj na svome, spremni da iznesemo teret koji nas pritiska i da iz toga izađemo još jači“, istakao je Vođević.
Podsetio je da je u Mrkonjić Gradu početkom februara 1996. godine, nakon povratka stanovništva po potpisivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, pronađena najveća pojedinačna masovna grobnica, iz koje je ekshumirano 181 telo, dok je još toliko tela pronađeno širom opštine.
Centralna državna ceremonija obeležavanja stradanja i progona Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“ biće održana večeras u Mrkonjić Gradu.
Napadom na Knin, u zoru 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini nad srpskim civilima i uništavanje njihove imovine. Svega 48 sati od početka akcije „Oluja“, područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.
Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.
U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, skovanoj pod patronatom Franje Tuđmana.
U nastavku akcije u BiH, operacijom „Maestral“, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
Srbi koji su odlučili da se vrate na svoja ognjišta uglavnom danas žive bez adekvatne infrastrukture.
Sud u Hagu osudio hrvatske generale, pa ih oslobodio
Haški tribunal je jula 2001. otpečatio optužnicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine, koji je bio komandant operacije. Gotovina je od tada bio u bekstvu sve do hapšenja u Španiji 7. decembra 2005, kada je izručen Tribunalu.
Godinu dana ranije, tom sudu su se predala druga dvojica generala, Ivan Čermak i Mladen Markač, koji su optuženi za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman tokom i nakon operacije „Oluja“.
Optužnica protiv Gotovine je odlukom Pretresnog veća Tribunala spojena sa optužnicom protiv druge dvojice generala.
Aprila 2011. godine, Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen krivice.
U presudi Anti Gotovini, Haški tribunal je utvrdio da je operacija „Oluja“ u leto 1995. bila udruženi zločinački poduhvat s predsednikom Franjom Tuđmanom na čelu, smišljen da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine, što je bio navod optužnice.
U novembru 2012, Apelaciono veće Haškog tribunala oslobodilo je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995. poništivši prvostepenu presudu, nakon čega su oni pušteni iz pritvora.
Prema konačnoj presudi, operacija „Oluja“ nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.
Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, dok je srpska javnost tu vest dočekala sa razočaranjem.
Poginulo ili nestalo oko 2.000 Srba, prognano više od 220.000
U akciji „Oluja“, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginulo je ili nestalo oko 2.000 Srba.
Sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 220.000 Srba.
U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“, dok je u Srbiji i Republici Srpskoj 4. avgust Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.
