„Verovali smo da nećemo doći u situaciju da ne možemo da upravljamo sopstvenim vozilima.“; „Ne znam kako ću bez auta – imam bolesne roditelje, potrebna im je svakodnevna pomoć, nabavka namirnica, sve.“; „Kao da nije bilo dovoljno – posle zatvaranja banaka i pošti, čime sada da idem u Rašku po lekove, platu i penziju ocu?“
Ovo su samo neke od reakcija razočaranih građana koji od 15. marta više nisu u mogućnosti da voze svoje automobile. Reč je o vozilima koja su, u jeku krize sa tablicama krajem 2022. i tokom 2023. godine, preregistrovana na rođake i prijatelje u centralnoj Srbiji, jer su vlasnici odbijali da uzmu RKS tablice.
U tom periodu građani nisu imali jasne smernice, ni uputstva kako da postupe. Odluke su donosili sami, vodeći se ličnim osećajem šta je za njih najbezbednije i najmanje rizično.
Tri godine kasnije, našli su se u novom problemu. Kosovske vlasti više ne dozvoljavaju upravljanje tim vozilima, jer se vozači sa kosovskim dokumentima tretiraju kao lica koja nemaju pravo da upravljaju vozilima „strane države“. Istovremeno, dokumenta Srbije se ne priznaju, jer ih Priština smatra nelegalnim, budući da ih izdaje MUP Srbije za svoje gradove na Kosovu.
U praksi, to znači da građanin iz centralne Srbije ili bilo koje druge države u regionu i Evropi može da vozi takvo vozilo na Kosovu, ali ne i oni koji tamo žive. Najveći teret snose upravo lokalni stanovnici, posebno oni koji nemaju prebivalište u centralnoj Srbiji.
Mnogi od njih ističu da su postali kolateralna šteta. Svoja vozila su formalno preneli na druga lica kako bi nastavili da ih koriste u svakodnevnom životu. Danas, više nemaju ni tu mogućnost.
Građani Severne Mitrovice kažu da ih početak primene Zakona o saobraćaju direktno pogađa i da se suočavaju sa ozbiljnim problemima, koji nisu samo administrativni već i finansijski.
„Za mene je ovo ogroman problem. Vozio sam automobil sa srpskim registarskim oznakama, a sada sam praktično primoran da razmišljam o prodaji. To nije samo administrativno pitanje, već i finansijski udar za sve nas u sličnoj situaciji. Do sada je sve funkcionisalo uz ovlašćenja, a zašto je sada promenjeno – ne znam. Nadam se da će se naći rešenje“, kaže Petar Simonović iz Kosovske Mitrovice.
Dragana, samohrana majka troje dece, smatra da je paradoksalno što su najviše pogođeni upravo oni koji najduže žive na Kosovu.
„Zakon nas je zaista teško pogodio. Ne priznaju se srpske tablice ovde, gde mi živimo godinama. To je zaista van svake pameti“, kaže ona.
Dodatni problem imaju i oni čiji posao zavisi od vožnje.
„Radim kao vozač i sada mi, pored svega, treba i radna dozvola. Tretiraju nas kao strance. Biće potrebne radne vize na šest meseci, kao da smo u inostranstvu, iako smo ovde rođeni i živimo“, kaže jedan od sagovornika.
Među građanima vlada i osećaj dugotrajnog pritiska.
„Na ovome se radi godinama unazad. Sada je prevršilo svaku meru. Sve ovo ljudi doživljavaju kao dodatni pritisak“, kaže jedna žiteljka Leposavića.
Kosovske vlasti navode da je proces završen i da je policija počela sa primenom zakona. Vozače koji nastave da upravljaju ovim vozilima očekuju opomene, novčane kazne, a u krajnjem slučaju i konfiskacija.
Do 17. marta policajci su izdali 48 opomena.
„Niko nije kažnjen novčano, izuzev jednog učesnika u saobraćaju koji se i pored opomene kretao i upravljao vozilom“, izjavio je za Radio Mitrovicu sever zamenik direktora Kosovske policije za region Sever Veton Eljšani. Objasnio je da policajac na terenu donosi odluku o postupanju, ali i da su opomene početak sprovođenja zakona i da će se narednih dana primenjivati oštrije mere.
Dušan Radaković iz nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) ocenjuje da su najviše pogođeni građani koji poseduju dokumenta koja izdaje Srbija za stanovnike Kosova, dok će oni sa prebivalištem u centralnoj Srbiji moći da voze uz određene uslove.
„Lično mislim da je ovaj ustupak urađen više zbog Bujanovca, Preševa i Medveđe, kao i zbog Albanije i Severne Makedonije, jer mnogo više takvih tablica imaju Albanci nego mi na severu“, kaže Radaković.
On dodaje da je ova organizacija uključena u praćenje primene zakona na terenu, te da će u narednim danima predstaviti izveštaj o zatečenom stanju.
„Pratili smo rad patrola u Lešku, Rudaru, Zvečanu i na Gazivodama. Za sada je policija uglavnom upozoravala, a kazne nisu izricane, osim jednog slučaja u Lešku zbog neprimerenog ponašanja vozača“, rekao je Radaković.
U međuvremenu, građani ostaju bez jasnog rešenja za problem koji direktno utiče na njihovu svakodnevicu. Između propisa koji se međusobno ne prepoznaju, zakonskih regulativa i administrativnih prepreka koje ne mogu da prevaziđu, mnogi su prinuđeni da se snalaze kako znaju – ili da se odreknu vozila koja su do juče koristili bez problema.
Za njih, ovo pitanje odavno nije samo pravno, već životno.
