Vršiteljka dužnosti kosovske predsednice Aljbuljena Hadžiju obratila se Ustavnom sudu sa zahtevom za pojašnjenje ko može da vrši predsednička ovlašćenja nakon isteka njenog šestomesečnog mandata, ukoliko Skupština ne uspe da izabere novog predsednika.
Ovo je 6. oktobra, na dan kada ističe rok za izbor novog predsednika, potvrdila Kancelarija predsednice u pisanom odgovoru za Radio slobodnu Evropu.
Prema navodima Kancelarije, Hadžiju je zahtev Ustavnom sudu podnela 5. oktobra, pozivajući se na član 113, stav 3, podstav 1 Ustava.
„Tražili smo da se utvrdi kako i ko vrši neophodna predsednička ovlašćenja nakon isteka šestomesečnog perioda, kada novi predsednik još nije izabran“, navela je Kancelarija predsednice za RSE.
Ko bi raspisao izbore?
Ovo pitanje je od posebnog značaja jer se, ukoliko Skupština ne uspe da izabere predsednika do isteka roka 6. oktobra, ona prema Ustavu raspušta.
Ustavni sud je u martu utvrdio da se, ukoliko predsednik ne bude izabran u predviđenom roku, Skupština automatski raspušta, a prevremeni parlamentarni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.
Međutim, time se otvara još jedno pitanje: ko bi raspisao izbore?
Ustav predsedniku daje ovlašćenje da raspiše izbore, dok član 90 određuje da funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može da se obavlja duže od šest meseci.
Upravo je to jedno od pitanja koje je Hadžiju uputila Ustavnom sudu na tumačenje.
„Ustav ovo ovlašćenje daje predsedniku. Utvrđivanje organa koji može da ga vrši u nastalim okolnostima jedno je od glavnih pitanja koje smo uputili Sudu“, navelo je kosovsko predsedništvo.
Prema njihovim navodima, stav ove institucije je da treba pronaći ustavno rešenje koje omogućava raspisivanje i održavanje izbora u predviđenim rokovima.
Kancelarija predsednice poziva se na „institucionalni kontinuitet“
Upitana od strane RSE kako tumači nastalu situaciju, Kancelarija kosovske predsednice navela je da se njen stav zasniva na principu „institucionalnog kontinuiteta“.
„Ustavne odredbe treba tumačiti međusobno povezano, kako istek jednog roka ne bi onemogućio ispunjavanje drugih ustavnih obaveza“, navodi se u odgovoru.
Prema njenim navodima, upravo kako bi se utvrdilo rešenje koje bi garantovalo ovaj kontinuitet u okviru ustavnog poretka, pitanje je upućeno Ustavnom sudu.
Hadžiju obavlja funkciju vršiteljke dužnosti predsednice nakon isteka mandata prethodne predsednice Vjose Osmani, 4. aprila.
Ustav izričito određuje da funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može da se obavlja duže od šest meseci.
Ustavni sud još nije objavio odluku u vezi sa pitanjima koja je Hadžiju pokrenula.
Radio slobodna Evropa obratio se Ustavnom sudu kako bi potvrdio prijem zahteva i dobio više detalja o njegovom razmatranju i još čeka odgovor.
