Ovo su u emisiji „Heroji našeg doba“ rekle glumica Snežana Džogović, studentkinja master studija glume na Prištinskom univerzitetu u Severnoj Mitrovici, i književnica i novinarka Ivana Vanovac.
One su istakle da srpske sredine na Kosovu obiluju talentom, ali da su mogućnosti za život od umetnosti i dalje vrlo ograničene.
„Trenutno se stvara, umetnici stvaraju i to je proces koji nije vezan za plasiranje umetnosti koja bi negde donela mogućnost da od toga pristojno žive. Nije dovoljno jaka scena. Kada pogledamo poslednjih godinu dana šta se sve dešavalo i koliko smo institucionalno potpuno devastirani, umetnost traži stabilne egzistencijalne uslove da bi čovek osetio potrebu za umetnošću kao delom društvene nadgradnje, luksuz. Nema ga, i što se toga tiče, nisam optimistična. Ako ovim trendom nastavimo, prosto ne vidim način na koji će ti mladi ljudi moći da opstanu”, navodi Vanovac.
Sličnog mišljenja je i studentkinja glume Snežana Džogović, koja ističe da mladi umetnici moraju sami da stvaraju prostor za svoje izražavanje, jer institucionalna podrška nije dovoljna.
„Većina je nužno vezana za Beograd, i svaki pokušaj da se od tog Beograda pobegne – iako ga volim, jer sam tamo provela studentske dane – izuzetno je težak. Ipak, imam ambiciju da ostanem ovde i da se bavim kulturom. Kako će to funkcionisati, videćemo, ali za sada – očajno. Izgleda da me pre čeka mamina radnja nego pozorište. Dakle, umetnici su ovde nevidljivi, a i gotovo da ih nema – mislim na glumce“, navela je Snežana Džogović.
Studenti kao nosioci promena
Osim umetnosti, u emisiji je bilo reči i o aktuelnim studentskim protestima u centralnoj Srbiji, a posebno u Severnoj Mitrovici, gde studenti i građani već neko vreme održavaju seriju akcija pod nazivom „15 minuta tišine za 15 žrtava“.
„Borba koju studenti sada vode za ispunjenje njihovih zahteva tiče se svih – ne samo studenata Prištinskog univerziteta, već i Beogradskog, Novosadskog i svih drugih. Taj osećaj za pravdu i da nešto mora da se desi, da se promeni, me tera da izlazim na ulicu”, kazala je Džogović.
Međutim, broj studenata na protestima nije veliki, što ona pripisuje atmosferi straha i pritiscima koje mladi ljudi trpe u društvu.
„Ljudi na Kosovu su godinama i zastrašivani i situacija je takva da su potpuno ‘umrtvljeni’ godinama. U nekom smislu mi ne odgovaramo samo za sebe nego je bilo konkretno komentara, ja sam dobijala komentare ‘znam gde ti roditelji rade’ pa ti više ne osećaš odgovornost samo prema sebi nego i prema svojim roditeljima. To je jedna strana, a druga je da je prosto narod umrtvljen, koji ne veruje u to da bilo šta može da se promeni”, navela je ona.
Ivana Vanovac izražava iznenađenje i divljenje mladima, ističući da su protesti pokazali njihovu energiju, kreativnost i zrelost. Naglašava da su studenti aktivni učesnici društvenih promena, koji promišljeno i hrabro odolevaju političkim manipulacijama.
„Dugo sam verovala da su mlade generacije letargične, apatične i nezainteresovane, ali pokazale su neverovatnu energiju, inteligenciju i kreativnost. Ono što ih razlikuje od starijih generacija jeste to što nemaju ratna sećanja i ogorčenost koja obično prati političke teme. Ono što je za mene najvažnije, jeste njihova sposobnost da ostanu izvan političkih manipulacija i optužbi da su subverzivni“, navela je Ivana Vanovac.
Umetnost kao sredstvo društvene borbe
Vanovac i Džogović navode da umetnost često služi i kao oblik otpora. Smatraju da umetnost ima moć da oblikuje društveni dijalog i nosi poruke koje klasične političke metode ne mogu da prenesu na isti način.
„Umetnost je uvek bila otpor. Ona može biti i propaganda, ali ne nužno loša – može propagirati ideje koje su na dobrobit društva. Njena moć je u tome što kroz umetnost možeš da govoriš, a da ne budeš direktno angažovan“, objasnila je Vanovac.
Džogović dodaje da umetnički performansi često ostavljaju jači utisak od klasičnih političkih poruka.
„Videli smo razne oblike kreativnosti na protestima, posebno u Nišu, gde su umetnici uspeli da stvore moćne poruke kroz performanse. Njihovi putevi su oni koji privlače više pažnje, što je veoma korisno u ovakvim situacijama“, zaključuje ona.
Pored umetnosti i studentskih protesta, Vanovac i Džogović su govorile i o pravima žena, ističući da su žene u srpskim sredinama na Kosovu suočene sa brojnim izazovima, od ekonomske nesigurnosti do rodnih stereotipa. Vanovac je naglasila da je neophodno institucionalno prepoznavanje problema, dok je Džogović istakla da je ključno da same žene prepoznaju svoju vrednost i izbore se za svoje mesto u društvu.
