Iz duhovne i praktične potrebe, deceniju i nešto kasnije pokrenuta je inicijativa za izgradnju crkve u ovom selu, javio je Radio Kim. U njoj je danas obeležena hramovna slava, pošto je posvećena Svetom despotu Stefanu Lazareviću.
U Čaglavici, kao i u drugim mestima na Kosovu, crkve i manastiri su najznačajnije uporište opstanka, sećanja i identiteta srpske zajednice. Događaji iz Martovskog pogroma 2004. svedoče da je upravo Čaglavica jedno od mesta na kojima su se žestoko osetile posledice nasilja nad Srbima. Današnje obeležavanje hramovne slave može se posmatrati i kao poruka trajanja, uprkos pritiscima i nestabilnom okruženju.
Čaglavica se tokom poslednjih četvrt veka suočavala sa velikim demografskim i infrastrukturnim promenama, urbanizacijom, rasprodajom imanja i divljom gradnjom. U takvom okruženju, Crkva Svetog despota Stefana jedan je od retkih relativno novih simbola identiteta i prisustva Srba u ovom selu.
Na inicijativu meštana Čaglavice i Eparhije raško-prizrenske s početka 2013. godine, a uz pomoć Opštine Gračanica i Kancelarije Vlade Srbije zadužene za Kosovo i Metohiju, kamen temeljac za izgradnju Crkve Svetog despota Stefana Lazarevića položen je 2014. godine.
Krst namenjen kupoli ovog pravoslavnog hrama osveštan je krajem aprila 2024. Slavski kolači u crkvi u Čaglavici prvi put su presečeni za Svetog Stefana 9. januara 2026. godine.
Hram Svetog despota Stefana Lazarevića podignut je prvenstveno zahvaljujući prilozima samih meštana, pojedinih ktitora i ljudi dobre volje.
Hramovna slava u Čaglavici
Na praznik Svetog despota Stefana Lazarevića i njegove majke Svete kneginje Milice (Evgenije), 1. avgusta u Čaglavici se okupilo više stotina vernika sa centralnog Kosova, ali i onih koji su nekada živeli u ovom selu.
„Polako ovde u Čaglavici načinjemo jedan vid tradicije ovoga sela, ovoga mesta i svih koji ovde žive. Već evo druga godina kako se ovde okupljamo, meseći slavski kolač, pripremajući slavsko žito. Nadamo se da će Gospod da nas udostoji da se ovde okupljamo stotinama godina oko ove svetinje, u što većem broju. Svake godine sve više i više“, poručio je u besedi prištinski paroh Staniša Arsić.
On je uz sasluženje sveštenika Aleksandra Našpalića iz Babinog Mosta, Dragiše Jerinića iz Lipljana, Nikole Dragićevića iz Kosova Polja i Bojana Krstića iz Lapljeg Sela, kao i monahinja iz manastira Gračanica, služio liturgiju i presekao slavski kolač. Domaćin slave bio je meštanin Nebojša Marković.
„Ovo je jedan od najradosnijih i najsrećnijih dana u istoriji našeg sela. Bila mi je čast i radost da sa svojom porodicom budem kolačar u ovom hramu Božjem, našeg zaštitnika Stefana despota Lazarevića. Mi smo započeli crkvu 2014. godine. Nismo odustajali i evo vidite da smo danas doživeli to da imamo kolač i da možemo da ugostimo prijatelje i kumove, da imamo svoju seosku slavu“, rekao je on.
Crkva kao simbol opstanka i identiteta
Crkva Svetog despota Stefana Lazarevića u Čaglavici će sledeće godine, prema najavama, biti osveštana. Domaćini slave u godini u kojoj će se navršiti šest i po vekova od rođenja i šest vekova od smrti vladara čije ime nosi biće Miodrag Marković, Dejan Lazić i Dušan Stojanović.
„Nadamo se da održimo ovo u što većem broju, kao i do sada. Nažalost, dosta je naših meštana odseljeno. Ali, nadamo se da ćemo ih pozvati, pa da ih sledeće i narednih godina bude u većem broju“, kazao je Stojanović.
Dan hramovne slave jednog mesta u srpskom narodu najčešće je i povod za sabor — narodno okupljanje koje spaja verski i društveni život.
I dok liturgija, sečenje slavskog kolača i litija oko crkve predstavljaju njegov duhovni deo, onaj svetovni čine okupljanje naroda iz tog i okolnih sela, muzika, kolo, tezge i opšte slavlje u porti ili centru sela.
Međutim, u Čaglavici danas nije bilo tezgi. Izostalo je i narodno kolo, bar dok je ekipa Kim radija bila na licu mesta. Muzika je ipak zasvirala.
„Ja bih molio sve, makar ovo što smo ostali, da se urazumimo, ne treba ostaviti ovo. Para je prolazna. U šali, ne u šali, ali kažu Albanci: ’E, ti si uzeo pare i ovde sam sad ja bogat‘, kad je kupio ovu zemlju. Zemlja uvek ostaje. Bilo šta da se dešava, zemlja je tu. I zemljotres je uvek. Ali, apelujem da svi oni koji mogu da dođu — da se vrate. Ovde može da se živi“, rekao je Novica Tasković iz ovog sela.
„Bogu hvala da je hram, odnosno izgradnja hrama, donekle privedena kraju. Ovo je druga godina zaredom da se obeležava ovaj veliki praznik kod nas u selu. Eto, Bogu hvala, dosta ljudi je i došlo. Nadamo se da će sledeće godine biti još više ljudi“, naveo je Aleksandar Milić.
Foto: Kim
Čaglavica nekad i sad
Pre 1999. godine Čaglavica je bila etnički gotovo homogeno srpsko selo. Prema procenama, u njemu je bilo oko 300 srpskih domaćinstava i desetak romskih. Na periferiji je živelo desetak albanskih porodica.
Danas je demografska slika potpuno drugačija. U Čaglavici je još oko 130 srpskih kuća, ali je stalno nastanjeno približno 85 domaćinstava. Ostale kuće su prazne ili se samo povremeno koriste.
Istovremeno, u selu je danas oko hiljadu albanskih domaćinstava. To ukazuje na značajnu promenu etničke i demografske strukture ovog mesta nadomak Prištine u odnosu na period pre 1999. godine.
Zato događaji poput obeležavanja hramovne slave u Čaglavici nisu samo verske svečanosti. To je ujedno i prilika da se iznova potvrdi prisustvo i kontinuitet Srba na mestu na kome su srpska naselja, ali i svetinje, godinama izloženi izazovima.
Sećanje na Stefana Visokog
Srednjovekovni srpski vladar, svetitelj, vojskovođa i pesnik Stefan Lazarević u narodu se poštuje kao mudri graditelj i zaštitnik vere u teškim vremenima.
Stefan je bio sin kneza Lazara Hrebeljanovića. Rođen je u Kruševcu 1377, a umro u Glavici kod Mladenovca 19. jula 1427. godine. Nije imao dece. Godine 1425. na Saboru u Srebrenici proglasio je svog sestrića Đurđa Brankovića za naslednika. Sam je bio ktitor mnogih zadužbina, a najpoznatije su manastiri Manasija (Resava) i Kalenić.
Napisao je i jedno od najlepših dela srpske srednjovekovne književnosti, „Slovo ljubve“, u kome se obraća neimenovanoj bliskoj osobi sa kojom je u lošim odnosima. Smatra se da je u pitanju njegov brat Vuk koji je, kao i Brankovići, želeo vlast i borio se protiv despota na strani Turaka, pa je tako i stradao.
Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala kao Svetog Stefana, despota srpskog, na petstogodišnjicu njegove smrti 19. jula 1927. godine. Slavi se na dan svoje smrti, 1. avgusta (19. jula po starom kalendaru), zajedno sa svojom majkom, Prepodobnom Evgenijom (kneginjom Milicom).
Prepodobna Evgenija
Prepodobna Evgenija, svetovno kneginja Milica, rođena je oko 1335. godine. Bila je žena srpskog kneza Lazara. Poreklom je iz vladarske loze Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznat kao Jug Bogdan.
Milica se udala za Lazara Hrebeljanovića oko 1353. godine. Nakon smrti supruga bavila se i diplomatijom. Zajedno sa Jefimijom je 1398. išla kod sultana Bajazita da zastupa interese svog sina Stefana. Tom prilikom je izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Trnova u Beograd. Mošti su bile smeštene u Kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, a danas su u rumunskom gradu Jašiju.
Poznata su njena književna dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu ženik“. Smatra se da su njen dar nasledili ćerka Jelena Balšić i sin Stefan.
Upokojila se 11. novembra 1405. godine.
