Prema najnovijem istraživanju nevladine organizacije CASA, nazvanom „Indeks poverenja 2025“, odnosi između Srba i Albanaca na Kosovu i dalje su opterećeni dubokim nepoverenjem i etničkom distancom.
Istraživanje, sprovedeno među 300 Srba i 500 Albanaca, pokazuje da 51,7 odsto Srba očekuje pogoršanje odnosa sa Albancima, dok isti stav deli 28,7 odsto Albanaca.
Rezultati ukazuju da su i jedni i drugi zabrinuti zbog sve većih tenzija koje, prema mišljenju anketiranih, potpiruju mediji i političari, kako iz Beograda, tako i iz Prištine, javlja Radio Kim.
Mediji i politika glavni izvori tenzija
Čak 82,4 odsto albanskih ispitanika identifikuje srpske medije kao ključne pokretače sukoba, dok 79,6 odsto njih odgovornost vidi u Vladi Srbije. S druge strane, 77,2 odsto Srba smatra da albanski mediji podstiču netrpeljivost, a 74,5 odsto kao izvor tenzija navodi Vlada Kosova.
Obe zajednice kao zajedničke uzroke nepoveerenja ističu nacionalizam, govor mržnje i ratnu prošlost. Nacionalizam kao pokretač sukoba vidi 61,8 odsto Srba, dok 77,4 odsto Albanaca smatra da su različiti pogledi na ratne događaje glavni izvor tenzija.
Podeljeni stavovi o miru i autonomiji
Prema istraživanju, 62,9 odsto Srba smatra da bi autonomija srpske zajednice doprinela miru, dok 44,7 odsto Albanaca veruje da je integracija Srba u kosovsko društvo put ka stabilnosti.
Uprkos pojedinim zajedničkim stavovima o značaju ljudskih prava i vladavine prava za izgradnju poverenja, podaci pokazuju da je etnička distanca i dalje izrazito visoka: 36,6 odsto Albanaca i 26,4 odsto Srba ne bi želeli nikakav kontakt sa pripadnicima druge zajednice.
Jaz u percepcijama i odgovornost političkih elita
Politički analitičar Ognjen Gogić ocenjuje da podaci pokazuju dubok jaz u percepcijama i veći pesimizam među Srbima.
“Vidimo da postoji jaz u pogledima, da kod Srba postoji veći pesimizam. To se vidi u onom prvom pitanju, ali generalno kroz anketu. Vidi se da su govor mržnje, propaganda i političke tenzije značajni pokretači sukoba, ali vidimo da se odgovornost za to pripisuje drugačije. Postoje neka rešenja koja se vide sa više ili manje konsenzusa, na primer ljudska prava, vladavina prava se prepoznaju zajednički kao način da se izgradi poverenje ali vidim da postoji ta tenzija oko pitanja automonije srpske zajednice. Međunarodni akteri su pozitivnije ocenjeni kod strane Albanaca u odnosu na Srbe, ali se onda kod Srba, u odnosu na prošlu godinu, vidi veća neutralnost, odnosno pesimizam. Vidimo da je etnička distanca i dalje mnogo velika i vrlo visoki procenti u obe zajednice odbacuju svaki kontakt sa pripadnicima druge zajednice”, navodi Gogić.
FOTO: Radio Kim
Direktor CASA, Miodrag Marinković, ističe da Indeks poverenja ima važnu ulogu u praćenju dinamike etničkih odnosa.
“Indeks poverenja govori o etničkom stadijumu i odnosu na Kosovu. Dva razloga za nas, kao alat koji koristimo da prepoznamo izazove, probleme i dinamiku etničkih odnosa na Kosovu, da to preinačimo u jedan program koji mi ovde sprovodimo u Barabar centru. Indeks poverenja pokazuje nešto veoma važno i to je dokaz kako politički, socijalni i društveni odnosi utiču na same etničke odnose”, kaže Marinković.
Imeri: Iluzije i strahovi hrane nepoverenje
Izvršni direktor Instituta Musine Kokalari, Visar Imeri, upozorava da su i Srbi i Albanci zarobljeni u političkim iluzijama i narativima straha.
“Imamo dva problema na Kosovu, jedan je da nas, obe zajednice, guraju da živimo u strahu, a drugi je da u kontinuitetu nas guraju da živimo u iluziji, pogotovo srpska i albanska zajednica. Sa time se treba suočiti, da bi videli i shvatili realnost onakvu kakva jeste. Ne treba pomenuti iluzije, ali iluzija je nešto međi kosovskim Albancima da je Kosovo albanska država, dok je među Srbima iluzija da je ovo privremena situacija i da će se Srbi vratiti. Dokle god se ove dve iluzije održavaju kao istinite nikada se nećemo smiriti. To je taj strah iz Srbije koji gura ljude da razmišljaju tako o Srbima sa Kosova. Albanci smatraju sve Srbe za jedan instrument produžene ruke Srbije, da se Kosovo ponovo vrati pod Srbiju. Albanci više veruju tim pričama Vlade Kosova da su pobedili kriminalne strukture na severu Kosova i sada je sve dobro, dok Srbi zato što su bili deo razne političke propagande vide to kao kraj priče. Iz tog razloga nikada više nećemo imati dobre odnose, jer smo gonjeni od strane Kosova”, ocenjuje Imeri.
On dodaje da je rešenje u stvaranju zajedničkog identiteta zasnovanog na kosovskom građanstvu:
“Na Kosovu ono što trebamo da uradimo po pitanju javne diskusije, jeste da imamo ozbiljne političare. Ali da bi bili u stanju da razgovaramo o ovim stvarima, ove dve iluzije moraju da budu uklonjene, da budu uništene. Ovo je zajednička država i biće ovde. U tom pravdu, dijalog između Kosova i Srbije mor imati to na umu, ali naši zapadni partneri nikada nisu bili toka svesni, ne čitaju i ne razumeju dokumente kako trebaju. Moramo shvatiti, na Kosovu si Kosovar, nisi ni Albanac, ni Srbin, niko ne treba da menja identitet koji ima, trebamo da stvorimo jedan novi identitet za tu ujedinjenost”.
Šabiju: Uticaj Banjske i porast pesimizma
Izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu (YIHR Kosovo), Marigona Šabiju, podseća da je napad u Banjskoj 2023. godine dodatno produbio jaz između zajednica.
“Vidimo koliko je jedan takav napad uticao na etničke odnose na terenu, ali i na povećanje tenzija i polarizacije između zajednica, nakon toga i drugi napadi koji su se nastavile i radnje koje su preduzela kosovske institucije, zatvaranjem srpskih institucija, jednostrane radnje na severu, i samim tim su ugrzili najugroženiji deo te zajednice ne nudeći alternative srpskoj zajednici na severu”, istakla je Šabiju.
Dodala je da postoji veći porast pesimizma i nepoverenja u kosovske institucije od strane srpske zajednice.
“Rekla bih da i visoka politika utiče na taj nivo etničkih odnosa, taj diskurs polarizacije koji utiče na podele i distanciranje, koju srpsku zajednicu stavlja u jednu situaciju koja nije adekvatna. To je sve posledica tuđih uticaja od raznih aktera i srpske vlade, to sve utiče na etničke odnose ili način kako Albanci vide srpsku zajednicu”, navela je Sabiju.
Dimitrijević: Svi smo pomalo krivi
Glavni i odgovorni urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević, smatra da istraživanje realno prikazuje stanje na Kosovu.
“Čestitam na važnom dokumentu koji, po mom mišljenju, pokazuje realnu sliku stanja na Kosovu. Mislim da je tako zato što smo svi pomalo krivi. Kada kažem svi, mislim na političke elite i Srba i Albanaca, na zvanični Beograd i Prištinu, a dobar deo odgovornosti snosi i međunarodna zajednica. Zvanični predstavnici Vlade Kosova su za mnoge stvari krivili Srbe, posebno na severu. Lično sam ga pitao kada će početi dijalog sa tim ljudima…Nije bilo nikakve suštinske komunikacije. Sa druge strane, imamo zvanični Beograd kome su u poslednjih godinu dana za sve probleme krivi ili Hrvati ili Albanci. Tu toksičnu komunikaciju čitava međunarodna zajednica posmatra ravnodušno“, rekao je Dimitrijević”, kazao je Dimitrijević.
Istakao je da trenutna politička situacija na Kosovu pokazuje duboku zarobljenost srpske zajednice u sistem pritisaka i kontrole.
„Ajde da iskoristim taj izraz. Kada su Srbi u pitanju, Srpska lista je iskorišćena za određene procese i sada imamo paradoks da oni upravljaju svim mogućim polugama i na neki način utiču na političke procese u meri koja ne odražava pravo stanje. Znam da mnogi ljudi kritikuju Srpsku listu, ali su, na kraju krajeva, na izborima ucenjeni da glasaju za njih. Na sve to imamo i kompletno civilno i medijsko društvo koje, osim pojedinaca – poput ljudi koji možda sede ovde – retko iznosi javno mišljenje. Ja se ne libim da kažem neke stvari, i zaista ima pojedinaca koji su spremni da govore protiv onoga što nije ni po zakonu, ni normalno za jedno demokratsko društvo”, naveo je Dimitrijević.
Prezentacija istraživanja „Indeks poverenja 2025“ održano je u Barabar centru u Prištini.
