I dalje je nejasno kada će integracija početi i šta očekuje učenike, profesore, pacijente, lekare… Besnik Bisljimi, zamenik v. d. premijera Kosova nije došao na debatu, piše Kim.
Obrazovanje i zdravstvo u sistemu Republike Srbije su dva najznačajnija stuba za Srbe na Kosovu.
Sa time se slaže i bivši ministar u kosovskoj vladi Nenad Rašić koji, kako kaže, insistira na pipremanju stanovništva za ono što je „neminovno“ jer je „status kvo neodrživ“.
Rašić naglašava da je predviđeno da integracija, bilo da se pominje u tehničkim ili političkim sporazumima, mora biti u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.
Rašić „ne zna detalje“ ali optimista da će Vlada imati „veći stepen tolerancije“
Predsednik stranke Za slobodu, pravdu i opstanak kaže da nema saznanja da su neki razgovori počeli o integraciji, niti je on uključen.
„Nismo, iako ja po prirodi posla imam priliku da se viđam sa različitim predstavnicima, bilo da se radi o predstavnicima u kosovskoj vladi, bilo međunarodnim predstavnicima i diplomatama. Do ovog momenta, mi nemamo nijedan značajni pomak, za koji sam ja svestan ili znam, u pravcu bilo kakve integracije takve vrste“, kaže Rašić navodeći da nema saznanja o tome da „iko radi na razvijanju sistema, metodologije, načina za integraciju prosvete i zdravstva“.
Rašić takođe naglašava da ne zna ni ko su predstavnici ekspertskog tima koji će se baviti olakšavanjem primene Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Međutim, ono što podvlači je da „niko nije pričao o integraciji obrazovanja i zdravstva u periodu od ta dva meseca“.
„To se neće dešavati sada u ovom periodu sa ova dva zakona koji imaju rok do sredine marta, nego taj će proces trajati znatno duže i po mom mišljenju, baš zbog te osetljivosti, biće mnogo temeljitiji i verovatno ćemo u jednom momentu na jedan transparentan način biti informisani oko toga šta se bude dešavalo“, kazao je Rašić.
Iako ne zna detalje oko ekpertskog tima za olakšavanje sprovođenja zakona o strancima i vozilima, Rašić iznosi nezvanična saznanja da će biti olakšano funkcionisanje za lekare, profesore i studente koji dolaze iz Srbije i rade i studiraju na Kosovu.
Optimista je i po pitanju integracije školstva i zdravstva, naglasivši da će buduća vlada „imati veći stepen tolerancije“ prema Srbima.
„Sada, barem ono što ja znam, biće mnogo više prostora za konstruktivne ideje, ako ih ne bude sam premijer pokazivao, ja vam obećavam da ću ja unutar mojih kapaciteta, koliki god budu, pokušati da vam otvorim vrata za ono što bi eventualno mogli, želeli ili hoćete da predložite kao jedno sistemsko rešenje koje može da pomogne svim građanima, pogotovu Srbima koji se s prvamo smatraju najdiskriminisanijima“, kazao je Rašić.
Biševac: Posledice – egzodus
Integracija srpskog školstva i zdravstva u kosovski sitem bi, prema rečima Milije Biševca iz Srpskog narodnog pokreta, izazvala nesagledive posledice, pa i egzodus srpskog stanovništva. Podsećajući na ranije „integracije srpskih institucija“, Biševac naglašava da je to zapravo bilo „suštinsko gašenje srpskih institucija na terenu“, na šta su, kako naglašava, pristali ili potpisali predstavnici aktulene vlasti u Beogradu i Srpska lista.
„Sve što je ishitreno i što bi se na takav način odradilo bi bilo u suprotnosti sa interesima naše zajednice i našeg naroda. Mogu slobodno reći, iako je to jedna teška reč, da bi to izazvalo egzodus. Svakodnevno razgovaram i znam stavove građana, mnogo ljudi bi se odlučilo na taj korak da pre napusti ove prostore nego da na takav način da dođe do toga da prihvati takav sistem obrazovanja“, kazao je Biševac.
Biševac kaže da je protiv integracije sprskog školstva i zdravstva u kosovski sistem, te da očekuje da će međunarodna zajednica uticati na kosovsku vladu da to doga ne dođe, već da se ove institucije prihvate kao relevantne, a ne paralelne kako ih sada tretira. Takođe navodi da predstavnici institucija ne objašnjavaju narodu kakav bi program obrazovanja bio ako do integracije dođe.
„Siguran sam da nijedan Srbin a i ja, to kažem javno, neće dospeti do toga da uči istoriju koja je kreirana u Prištini u ovom periodu ili nekom drugom, tako da posledica, ukoliko se uđe u to pitanje može biti kroz iseljavanje ovog naroda“, naglasio je Biševac.
Spahiu: Integracija školstva i zdravstva uvod u formiranje ZSO
Nedžmedin Spahiu, univerzitetski profesor međutim, naglašava da promena neće biti promena po pitanju nastavnog plana i programa.
„Verujem da u postojećem Zakonu o obrazovanju Srbima se garantuje da uče na osnovu plana i programa Republike Srbije, tako da ovde nije reč da se srpski učenici primoravaju da uče albanski“, kazao je on.
On veruje da je najava o integraciji srpskog školstva i zdravstva uvod u formiranje Zajednice srpskih opština.
„Integraciju prosvete i zdravstva u kosovski sistem ja vidim kao predpripremu za osnivanje ZSO na Kosovu. U stvari, i Ahtisarijev plan, Ustav, i trenutni zakon o obrazovanju i zdravstvu predviđaju autonomiju za prosvetu i zdravstvo za srpsku zajednicu na Kosovu. Vlada do sada, koliko god se arogantno ponašala, u stvari nije prekršila kosovski zakon i Ustav do sada. Ja ne verujem da će ona ovo promeni i u slučaju prosvete i zdravstva i integracije.“
Vesterlund: Treba da se desi ali uz dijalog sa zajednicom
Abasador Švedske Jonas Vesterlund smatara da se integracija školstva i zdravstva treba desiti, ali uz dijalog sa zajednicom koje se tiče i relevantnim političkim faktorima.
„Mislim da je najvažnija stvar ovde da ne dođe do prekida usluga kada se govori o zdravstvu i obrazovanju. Verujem da ovo treba biti urađeno kroz dijalog sa lokalnim zajednicama, takođe treba da bude sprovedeno u dijalogu sa evropskim izaslanikom, gospodinom Sorensenom. Verujemo da ovo treba da bude sprovedeno u okviru tog dijaloga“, kazao je on.
Na pitanje kako vidi dijalog vlade Aljbina Kurtija sa srpskom zajednicom i Srpskom listom sa kojom nema dobre odnose, Vesterlund je optimista.
„Kada je reč o Srpskoj listi, mislim da bilo koja vlada u Prištini će raditi sa svih 38 opština i da hoće i trebaju poštovati svih 38 izabranih gradonačelnika“, kazao je on.
Zamenik v. d. premijera i glavni kosovski pregovarač Besnik Bisljimi, koji je pitanje integracije školstva i zdravstva pomenuo prilikom objavljivanja odluke o odlaganju sporovođenja Zakona o strancima i vozilima, nije došao da pruži odgovore, iako je pozvan od strane organizatora konferencije.
