Zakon koji je pola sata pre isticanja roka potpisao američki predsednik Džozef Bajden predviđa finansiranje vlade do 17. novembra.
To će članovima Kongresa omogućiti da pregovaraju o punom budžetu za fiskalnu 2024. godinu koja danas počinje.
Ova privremena mera osim finansiranja vlade obuhvata i novac za katastrofe, ali ne i za dodatnu pomoć Ukrajini koju je Bela kuća tražila.
Privremeno finansiranje vlade u Senatu podržalo je 88 senatora, dok je devet bilo protiv.
Prethodno je Predstavnički dom usvojio isti predlog većinom od 335 prema 91, a za predlog je glasalo više demokrata nego republikanaca.
U SAD zakonski predlog moraju da usvoje oba doma Kongresa pre nego što ga potpiše predsednik.
Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Kevin Mekarti, zakazao je glasanje u Donjem domu Kongresa nekoliko sati pre četvrtog delimičnog zatvaranja vlade u poslednjih deset godina.
Mekarti se time suprostavio desničarima u Republikanskoj stranci, koji su insistirali na tome da bilo koji zakonski predlog bude usvojen samo glasovima republikanaca.
Oni bi sada mogli da pokrenu proceduru za Mekartijevu smenu.
Šta znači blokada vlade
Da Kongres nije usvojio zakon o finansiranju vlade, već od danas stotine hiljada službenika američke vlade bilo bi poslato na prinudni odmor.
Komisija za hartije od vrednosti bi obustavila većinu regulatornih aktivnosti, a bila bi zatvorena i Američka služba za nacionalne parkove.
Ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je na to da bi zatvaranje vlade ugrozilo ekonomski napredak države i odložilo ključne infrastrukturne radove.
Delimično zatvaranje vlade 1. oktobra bilo bi četvrto u poslednjoj deceniji.
Ono bi usledilo samo četiri meseca nakon što je savezna vlada zbog spora u Kongresu bila blizu situacije u kojoj ne bi bila u mogućnosti da izmiruje obaveze vredne 31 milijardu dolara.
