U objavi na društvenim mrežama ona je podsetila da je Regionalna kompanija za vodovod u Đakovici još 2019. godine prijavila objekte izgrađene bez dozvole na svojoj imovini i u zaštićenom području. Inspekcija je to potvrdila, ali objekti nisu odmah uklonjeni.
Vlasnicima je omogućeno da svoja prava štite pred sudovima, a predmeti su prošli Osnovni, Apelacioni i Vrhovni sud. Tek nakon što su iscrpljene sve sudske instance i okončani postupci, pristupilo se rušenju – posle sedam godina.
Za razliku od toga, na Gazivodama se, kako navodi, kuće i drugi objekti Srba ruše na osnovu rešenja Ibar-Lepenca, dok su sudski postupci u pojedinim slučajevima još u toku.
„Srpskim vlasnicima se imovina ruši pre nego što dobiju konačnu sudsku zaštitu“, istakla je Radosavljević.
„Kada se Albancima omogućava da godinama koriste sve pravne mehanizme, a Srbima se imovina ruši pre početka ili okončanja sudskih postupaka, onda više ne možemo govoriti samo o različitoj administrativnoj praksi. Ovo je jasan etnički motivisani obrazac diskriminacije, dvostrukih standarda i institucionalizovane mržnje prema Srbima bez presedana“, navela je ona.
Radosavljević je upozorila da se istovremeno iz Brisela šalju poruke da kosovska policija preuzima most na Ibru, dok KFOR postepeno povlači svoje prisustvo, kao i da će obezbeđenje manastira Visoki Dečani ubuduće biti povereno kosovskoj policiji.
„Zaštitni mehanizmi se povlače upravo u trenutku kada su Srbima najpotrebniji, a odgovornost se prepušta onima od kojih Srbi najviše i strahuju“, dodala je.
Ona je naglasila da međunarodna zajednica prati ova dešavanja kroz saopštenja i izveštaje, ali da Srbima nije potrebno samo praćenje, već dosledna primena istih standarda zaštite imovine, prava i lične bezbednosti.
