U fokusu njegovog izlaganja je hapšenje Igora Popovića, visokog zvaničnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, koji je, kako, kako se to već danima spinuje preko dela medija na albanskom, snimao sastanke u Briselu i navodno sarađivao sa srpskom BIA-om, javio je KoSSev.
Mediji u Prištini danima objavljuju navodni sadržaj Popovićevih zaplenjenih telefona – uključujući audio snimke, prepisku sa čelnicima BIA i poruke koje se tiču osoba optuženih za ratne zločine.
Podsećaju, u pitanju je zvaničnik Vlade Srbije, dok deo navodnog njegovog snimka sadrži komunikaciju članova sopstvene delegacije, a spočitava mu se i navodna saradnja sa obaveštajnom agencijom države koju on predstavlja.
Popović tajno snimao sastanke u Briselu?
Na današnjoj 265. sednici kosovske vlade u tehničkom mandatu, Kurti je izjavio da Popović ima veze sa srpskom BIA-om i da je učestvovao u aktivnostima koje „krše nacionalnu bezbednost Kosova“. Naveo je, između ostalog, kako on to kategoriše, nezakonito snimanje sastanka od 17. septembra 2020. godine u prostorijama EU u Briselu, tokom dijaloga Kosova i Srbije.
„U vezi sa ovim poslednjim, naše institucije su pružile dokaze o njegovim vezama sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) i obavljanju aktivnosti u njenu korist. To uključuje: Nezakonito snimanje razgovora od 17. septembra 2020. godine koji su se odigrali u Briselu, u objektu Evropske unije, u okviru dijaloga Kosovo-Srbija; zatim pokušaji ometanja i sabotaže pravde i druge aktivnosti koje krše nacionalnu bezbednost zemlje“, rekao je Kurti.
„Najnoviji slučaj u kojem je dokazano nezakonito i tajno snimanje razgovora u Briselu izuzetno je ozbiljan. Otkriva sistematski, destruktivan, potkopavajući i sabotirajući pristup Srbije – i prema posrednicima i prema samom procesu dijaloga“.
Kosovski mediji već par dana pred ovu sednicu slučaj Popović ističu kao udarnu temu, objavljujući navodni sadržaj sada već zaplenjenih Popovićevih telefona u istrazi. U pitanju su navodni audio-snimci i prepiske, koje ovi mediji objavljuju sa bombastičnim naslovima, tvrdeći da dokazuju kako je Popović snimao sastanke u Briselu, navodno u ime BIA-e.
Šta se nalazi na snimcima?
TV „Dukagjini“, koja je objavila niz, kako oni navode, ekskluzivnih sadržaja o ovom slučaju, tvrdi da poseduje autentični audio-snimak sa sastanka održanog 17. septembra 2020. godine u prostorijama EU u Briselu. U emisiji „FIVE“ emitovan je deo snimka u kojem se navodno čuje komunikacija na srpskom jeziku kroz šapat:
„A je l’ si spreman? Da… snimaj“, što, kako tvrde novinari, označava početak tajnog snimanja. Kasnije se čuje i kako jedan muškarac, identifikovan kao Popović, komentariše izlaganje srpske predstavnice Nevene rečima:
„Mislim da su hteli da eksplodiraju kad su to čuli“.
Sagovornica potom pita:
„Jesi li uspeo sve da snimiš?“, dok druga konstatuje: „Aktivirali smo to“.
Prema navodima, Popović je rekao da je „deset minuta koliko je trajao sastanak – sve snimljeno“.
Na snimku se, kako navodi „Dukagjini“, čuje i deo izlaganja navodne predstavnice Srbije- „Nevene“, koja govori na engleskom jeziku o imovini Republike Srbije na Kosovu, uključujući i imovinu Srpske pravoslavne crkve i nealbanskih zajednica, te naglašava potrebu za političkim dijalogom na visokom nivou i konačnim pravno obavezujućim sporazumom.
Pored audio zapisa, objavljeni su i navodni „skrinšotovi“ Popovićeve komunikacije sa Bojanom Dimićem iz BIA-e, kao i sa Petrom Petkovićem, v.d. direktorom Kancelarije za KiM. U jednoj poruci iz 2023. godine navodi se da su Popović i Dimić razmenjivali informacije o kretanju Č. A., koji je 2024. osuđen u Prištini na 15 godina zatvora za Račak. Tvrdi se da su Popović i Dimić aktivno pratili njegovo kretanje i dogovarali načine kako da se spreči njegovo hapšenje.
U drugoj prepisci iz maja 2025, Popović je, prema objavljenim porukama, komunicirao sa Petkovićem o aktivnostima izvesnog K., osobe osuđene u Srbiji za trgovinu heroinom i ubistvo, čiji su dosijei, kako se navodi, korišćeni za šantazu i kontrolu nad Srbima na severu Kosova.
Takođe se spominje i R. V., koji se nalazi na poternici Kosova zbog ratnih zločina, kao i bivši kosovski policajac, koji se već nekoliko godina nalazi u zatvoru S. T. – za koje su, prema navodima, prikupljani podaci o lokaciji u koordinaciji sa strukturama BIA.
U svim ovim komunikacijama, tvrdi „Dukagjini“, vidi se „formirana mreža saradnje“ između srpskih zvaničnika i vrha BIA-e, u kojoj se podaci o osumnjičenima za teška krivična dela koriste navodno za političke ciljeve i opstrukciju pravde.
U svom materijalu koji se danima objavljuje, prikazana su puna imena i prezimena.
Kontinuirano objavljivanje navodnog sadržaja iz telefona visokog zvaničnika Vlade Srbije, koji je sada predmet istrage, preko dela medija, za sada prolazi bez pitanja, ili značajnijih reakcija o tome kako je sadržaj ovog visokog zvaničnika iz istrage završio u medijima usred iste, pored pitanja o samoj prirodi dela, ali i činu hapšenja.
Déjà vu
Igor Popović je uhapšen 18. jula 2025. godine na prelazu Brnjak, nakon što je u Orahovcu izjavio da je OVK „teroristička organizacija“. Osnovni sud u Prištini odredio mu je jednomesečni pritvor zbog sumnje na krivično delo izazivanja razdora i netrpeljivosti.
Kosovske vlasti navode da su kod njega pronađeni materijali koji potvrđuju špijunske aktivnosti, dok Beograd navodi da je reč o politički motivisanom hapšenju funkcionera Vlade Srbije.
Međutim, ovo nije prvi slučaj u kome kosovske vlasti gone političkog aktera zbog javne izjave. Bivši ministar u kosovskoj vladi i predsednik opštine Zvečan, Ivan Todosijević, bio je prvostepeno osuđen na dve godine zatvora zbog izjave o događajima u Račku. Nakon četvorogodišnjeg procesa, oslobođen je svih optužbi, na osnovama slobode govora, kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Popovićevi advokati se sada pozivaju na presudu Vrhovnog suda Kosova iz 2023. godine, uz navode da se radi o „istovetnom krivičnom delu“.
‘Špijunske igre’
Hapšenje Igora Popovića je bilo samo jedno u nizu hapšenja između Beograda i Prištine u julu. Posebna pažnja usredsređena je na slučajeve hapšenja za navodnu špijunažu.
Dan pred Popovićevo hapšenje – 17. jula, Bojan Jevtić, visoki oficir Kosovske policije i bivši zamenik komandanta za sever, uhapšen je na prelazu Bela Zemlja pod sumnjom za špijunažu u korist srpskih bezbednosnih službi. U pretresima su zaplenjeni poverljivi dokumenti, pištolj, novac i elektronska oprema. Nalazi se u pritvoru. No i taj slučaj je 6. slučaj hapšenja lica za godinu dana koje kosovske vlasti terete za špijunažu u koristi BIA – troje Srba i tri Albanca.
Hapsi i Srbija, premda usporenijim intenzitetom. Krajem juna – Arbnor Spahiju, bivši pripadnik Specijalne jedinice Kosovske policije, uhapšen je u Srbiji na prelazu Horgoš. Srbija ga tereti za teško ubistvo tokom sukoba u Banjskoj 2023. godine. Kosovo tvrdi da je u to vreme živeo u Nemačkoj i da je optužba neosnovana.
Pre par dana – A.Đ., muškarac srpske nacionalnosti iz Jažinca, opština Štrpce, uhapšen je na prelazu Merdare. Radnika Doma zdravlja u Štrpcu, srpske vlasti uhapsile su zbog sumnje da je špijunirao za albansku stranu preko kosovske Obaveštajne agencije. Hapšenje su navodno izvele BIA i Policijska uprava Prokuplje u koordinaciji sa tužilaštvom, a o svemu su izvestile Večernje Novosti.
Srpske vlasti se još uvek nisu oglašavale.
Šta čine da oslobode sopstvenog zvaničnika iz pritvora strane sa kojom već duže od deceniju zvanično vode razgovore o normalizaciji odnosa, te kako, osim samog hapšenja, procesuiraju ‘medijsko veštačenje’ zaplenjenih telefona svog predstavnika, široj javnosti nije poznato, ako se izuzmu „oštra saopštenja“ i Vučićeva dijagnoza da je Kurti „izgubio razum“.
Tatjana Lazarević – KoSSev
