Svi oni koji su se ponadali da najavljene olakšice podrazumevaju i lakše dobijanje kosovskih ličnih karata, po svemu sudeći su se prevarili. Prijavljivanje boravka za strance putem aplikacije jeste lakše nego u policiji, kažu pojedini sagovornici Radija Kim.
Lakše preko aplikacije nego u policijskoj stanici
Građani koji dolaze na Kosovo iz Srbije ili inostranstva mogu da prijave boravak odlaskom u policijsku stanicu ili putem aplikacije koju je pokrenuo MUP Kosova. Kako u praksi izgleda prijavljivanje, za Radio Kim je objasnila Anđela Popović iz Beograda.
„Procedura prijavljivanja izgledala je tako što sam otišla u policijsku stanicu da se raspitam da li moram da se prijavljujem, s obzirom na to da sam na Kosovo ušla 13. marta, pre početka primene zakona koji je stupio na snagu 15. marta. Kada sam otišla u policijsku stanicu, prvo su me dočekali policijski službenici koji nisu znali srpski jezik, zatim sam sačekala njihove kolege koji znaju jezik. Takođe, ni oni nisu imali nikakve informacije o tome, pa su mi rekli da dođem sutradan u prvu smenu ‘kada šef bude tu’. Sutradan me je sačekala šefica, koja mi je rekla da moram da se prijavim, bez obzira na to što sam ušla pre početka primene zakona“, objašnjava Anđela.
Posle dva odlaska u policijsku stanicu u Gračanici, Anđela je svoj boravak na Kosovu prijavila putem aplikacije.
„Zaista nisam imala nikakvih problema sa aplikacijom, vrlo je laka za korišćenje, sve je objašnjeno, jezik je sasvim u redu. Tražili su sve moje lične podatke, dokument koji koristim za prijavu – ličnu kartu, JMBG, datum prijave i odjave. Takođe su tražili i podatke o vlasniku kuće u kojoj odsedam, kao i njegove lične podatke.“
Anđela kaže da je dobila potvrdu da joj je boravak odobren.
„Dobila sam odgovor u PDF formatu, u kojem tačno stoji koliko dana je ostalo do isteka datuma koji sam navela kao dan odjave sa Kosova“, kazala je ona.
Foto: Kim
Otežano za lica rođena u Srbiji
„Olakšice“ na koje je kosovska vlada pristala za Srbe nisu i olakšice za građane koji nemaju kosovska dokumenta, a žive ili borave na Kosovu. U pitanju su lica koja su posle rata rođena u Srbiji, ali čitav svoj život žive na Kosovu – danas već punoletna. Takođe, kosovske lične karte ne mogu lako da dobiju ni strani državljani koji su sklopili brak sa građaninom koji ima kosovska dokumenta.
To je, podsetimo, u nedavnoj izjavi za Radio Kim objasnio Darko Stojanović, direktor Matične službe u Opštini Gračanica.
„Lica koja su rođena van teritorije Kosova samim punoletstvom nemaju mogućnost direktnog upisa u Centralni registar, već mogu da apliciraju putem naturalizacije na osnovu roditelja. U slučaju kada je jedan od supružnika kosovski državljanin, a drugi strani državljanin, to lice mora da se prijavi u Centar za migracije, da dobije boravišnu dozvolu i da ima dokaz o boravku na Kosovu u trajanju od najmanje jedne godine. Nakon tri godine od sklapanja braka, to lice ima pravo da aplicira za državljanstvo Kosova putem naturalizacije.“
Nakon podnošenja zahteva čeka se odgovor Divizije za državljanstvo.
„Oni su u obavezi da odgovore u roku od 180 dana. Ukoliko je odgovor pozitivan, lice podleže testu na jednom od službenih jezika Kosova, koji se odnosi na socijalno i kulturno uređenje. Na kraju polaže i test opšteg znanja“, objasnio je Stojanović.
Nedostak informacija za građane
Ove dve kategorije građana, naročito na severu Kosova, već nailaze na probleme prilikom pokušaja da prijave boravak ili dobiju dokumenta, upozoravaju predstavnici civilnog društva.
„Mislim da, bez obzira na pompezno najavljen dogovor o sprovođenju ovog zakona, očigledno nedostaju detalji i da kosovska strana, u ovom slučaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, nije pripremila jasne informacije niti uputstva o sprovođenju zakona u praksi. Sa druge strane, bilo je najava da će svi oni koji do sada nisu imali mogućnost da pribave dokumenta, odnosno ostvare pravo na civilnu registraciju, to uspeti posle dugog niza godina“, kaže za Radio Kim Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.
„Jednako tretiranje Srba i ljudi iz Kine i Indonezije“
Njegov kolega iz NVO ACDC, Dušan Radaković, kaže da je jedini ustupak kosovske vlade dat zaposlenima u obrazovanju i zdravstvu, kao i studentima.
„To je jedino što su dali. Mnogo je veći problem sa ljudima koji pokušavaju da regulišu status po osnovu braka, kao i onima čiji su roditelji rođeni na Kosovu, a oni su iz nekog razloga rođeni u Srbiji, iako ovde žive 20 ili 30 godina, ovde su zasnovali porodice, deca i roditelji imaju kosovska dokumenta, a oni nemaju. Za te ljude i dalje ne postoje jasna uputstva – upućuju ih da se odjave sa Kosova i prijave u Srbiji, pa potom sa srpskom ličnom kartom ponovo prijave boravak ili apliciraju kao stranci“, kaže on.
Radaković ističe da se na isti način tretiraju ljudi koji godinama žive na Kosovu i imaju poreklo odavde kao i stranci iz, na primer, Kine ili Indonezije.
Prema ranijim procenama predstavnika srpskih institucija i civilnog društva, više hiljada građana na severu nije upisano u Centralni registar Kosova, iako tamo žive godinama.
Dušan Radaković kaže da se upravo ta lica najčešće raspituju u matičnim službama na severu Kosova.
„Ljudi traže svoja prava, jer je veoma važno da dobiju kosovsku ličnu kartu – zbog svakodnevnog funkcionisanja, nasledstva, prelaska administrativnih prelaza, glasanja. Sa boravišnom dozvolom koja traje godinu dana i mora stalno da se obnavlja, a znamo kako institucije ovde funkcionišu, plašim se da će to biti sve teže. Vidimo da ono što je rečeno – i od strane Kurtija i Sorensena – do danas nije u potpunosti primenjeno“, kaže Radaković.
Ključna uloga MUP-a
Miodrag Milićević iz Aktiva veruje da ove poteškoće zahtevaju rešavanje u hodu, odnosno donošenje dodatnih administrativnih uputstava.
Na pitanje da li je javnost obmanuta od strane Aljbina Kurtija, Petra Petkovića i Petera Sorensena, koji su ovaj sporazum predstavili kao veliki uspeh i olakšanje za građane, Milićević kaže:
„Nisam sasvim siguran da je reč o obmanjivanju javnosti, ali je jasno da su sve strane u ovaj proces ušle nespremno. Ne znamo koliko su pregovori trajali, šta je tačno usaglašeno i da li je to onako kako je predstavljeno. Evropska unija, kao posrednik, pre svega želi da prati implementaciju i ukaže na eventualne nedostatke“.
On ističe da ključnu ulogu u sprovođenju zakona ima MUP Kosova.
„Najvažnije je da Ministarstvo unutrašnjih poslova, zajedno sa nadležnim službama, izađe sa jasnim i konkretnim uputstvima za sprovođenje zakona. To je ono što trenutno nedostaje, kako službama, tako i građanima.“
Milićević očekuje da MUP što pre objavi preciznija uputstva za građane na koje se zakon odnosi.
Podsetimo, MUP Kosova je nedavno doneo odluku o prepisu podataka iz srpskih matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih, koje su izdale izmeštene srpske institucije sa Kosova. Reč je o podacima iz perioda od 10. juna 1999. do 15. marta ove godine. Rok za prepis traje do 16. juna i odnosi se na lica rođena, venčana ili preminula na Kosovu.
