„Kada sagledate količinu oružja koja je doneta, broj ljudi – mogli smo da imamo ceo niz napada na policijske stanice i blokade puteva, da ova grupa nije zaustavljena operacijom Kosovske policije“, kazao je britanski ministar spoljnih poslova, Dejvid Kameron, govoreći o dešavanjima u Banjskoj 24. septembra.
Kameron je govorio pred Oborom za spoljne poslove Parlamenta Velike Britanije po prvi put od kada je imenovan za ministra spoljnih poslova novembra meseca prošle godine.
Na čelu ovog odbora je poslanica u Parlamentu Velike Britanije, Ališa Kerns, koja je poznata regionalnoj javnosti po kritikama na račun Srbije, iznošenju teških optužbi na račun Srpske Pravoslavne Crkve i zalaganju za, kako je ponovila, „pravičniji“ pristup Zapada prema Prištini.
Izveštavanje Kamerona je usledilo svega nekoliko dana nakon što je boravio na Kosovu, gde se sastao sa najvišim prištinskim zvaničnicima, predstavnicima KFOR-a i Srpske Pravoslavne Crkve.
Članovi Odbora za spoljne poslove, uključujući i Kerns su najviše pitanja postavljali ministru u vezi sa dešavanjima u Gazi, a potom i generalno o situaciji na Bliskom Istoku, dok su se pri samom kraju dvočasovnog zasedanja dotakli i Beograda i Prištine, situacije na Severu i dešavanja u Banjskoj.
Kerns je upitala Kamerona da li je vreme da Velika Britanija iznese svoje zaključke o tome šta se tačno dogodilo 24. septembra na Severu Kosova.
Imamo „prilično jasnu sliku“, odgovorio je Ministar, ipak, navodeći da nije siguran šta bi Kerns želela da se napiše i objavi.
„Želim da Vlada Velike Britanije podeli sa svetom svoju ocenu. Sve što je do sada rečeno je da je to bio teroristički napad, da je bilo užasno. Nije rečeno ko je naoružao miliciju, nije javno rečeno da je svo ovo ozbiljno oružje koje je korišćeno imalo serijske brojeve koji su identični oružju koje je 2021. došlo direktno od Vojske Srbije“, odgovorila mu je Kerns, naglašavajući da ujedno nije rečeno kakvu je ulogu imao Beograd u svemu tome.
Pomenula je i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, navodeći da on „i dalje govori da se nije dogodilo ono što se tog dana dogodilo“.
Iako nije odgovorio na većinu pitanja, Kameron je kazao da je Banjska mogla da bude „veoma jeziv“ događaj.
„Kada sagledate količinu oružja koja je doneta na Kosovo, broj ljudi – mogli bismo da imamo ceo niz napada na policijske stanice, blokade puteva da ova grupa nije zaustavljena operacijom Kosovske policije. Ovo nije bilo lakše naoružanje, imali su tešku opremu“, kazao je Kameron.
Poručuje i da je svestan „opasnosti Banjske“ i da je zbog toga išao na Kosovo, sastajao se sa zvaničnicima, i pripadnicima KFOR-a – pokušavajući da stvori procenu o prirodi onoga što se dešava.
Kerns ponovo: Oružje su krijumčarili i skladištili u crkve na Kosovu
Kerns je podsetila na svoje navode od prošle godine o tome da se oružje navodno ilegalno krijumčarilo na Kosovu od strane „milicije“ i skladišti u crkvama, ali i na to da je NATO odbacio ove navode, uz konstataciju da ne postoje dokazi.
„Upravo se to i dogodilo, bez obzira na navode Vlade Velike Britanije i NATO-a“, ostala je pri svojim tvrdnjama Kerns.
Rastuća frustracija zbog poteza i stava Beograda
Ova poslanica je potom nastavila da insistira na objavljivanju zaključaka o dešavanjima u Banjskoj, navodeći čak da je „jedna zemlja dostavila celu istragu“, ali i da nije voljna da javno objavi rezultate.
Ujedno joj je zasmetalo ponašanje Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država prema Kosovu, te je optužila EU za neuravnotežen pristup prema Prištini u odnosu na Beograd.
„EU je uvela negativne mere Kosovu, postoji neverovatna neravnoteža u pravičnosti u pogledu na koji način se tretira Kosovo“, konstatovala je.
Kaže da je sada vreme da EU i SAD promene svoje stanište kako bi se došlo do „boljeg pravičnijeg mesta kada je reč o tretmanu Kosova“.
Odgovarajući joj Kameron je kazao da bi Velika Britanija trebalo da pokaže „rastuću frustraciju povodom stava Vlade Srbije“.
„Naravno, nismo promenili svoj stav – želimo da damo šansu Srbiji na putu ka evroatlantskim integracijama, ukoliko odaberu tu budućnost“.
Ipak ponavlja da je „frustriran“ potezima Srbije i da bi Velika Britanija trebalo na to jasno da ukaže.
Kada je reč o SAD-u i EU, kaže da ne zna da li oni dele isti osećaj, ali i da je stekao takav utisak.
„Osetio sam, u razgovorima koje sam imao, da postoji frustracija zato što su svesni da je Banjska bila momenat velike opasnosti“, kazao je ministar.
Tvrdi i da Rusija želi da uradi više kako bi destabilizovala Balkan i to „putem svojih proksija, uključujući Srbiju“.
„Mi bi trebalo da podignemo nivo naše igre kako bismo videli šta možemo da uradimo da bi se borili protiv toga“, dodao je.
Kaže da je specijalni izaslanik Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan, Stjuart Pič, razgovarao o svim ovim pitanjima sa Vučićem na „prilično iskren način“.
Zabrinuti zbog izbornih neregularnosti i izveštaja o navodnom napadu na Sandulovića
Upitan o stanju demokratije u Srbiji i navodima o izbornim neregularnostima, ministar je kazao da je Vlada Velike Britanije pozvala zvanični Beograd da istraži sve navode i primeni preporuke.
„Delimo zabrinutosti drugih o tome kako su izbori održani“, kazao je.
Upitan je i o slučaju političara Nikole Sandulovića.
„Prošle nedelje smo videli da je vodeći srpski političar kidnapovan i brutalno prebijen zbog toga što je otišao da položi cveće na grobu albanske devojčice koja je ubijena od strane srpskih snaga“, kazala je Ališa Kerns.
Ministar poručuje da je Vlada Velike Britanija upoznata sa ovim izveštajima, te da su zatražili dodatne informacije.
„Želim da budem u potpunosti obavešten o činjenicama pre nego što reagujemo“, kazao je Kameron.
