Kallxo.com je došao do dosijea koji navode uloge svakog od optuženih koje su imali tokom ratnih sukoba na Kosovu, a za koje se sumnja da su bili uključeni u planiranje, organizovanje, koordinaciju, izdavanje naređenja i rukovođenje napadom na naselje Jašari u selu Donji Prekaz, a koji se sada terete za ubistvo 26 albanskih civila.
Na čelu strukture, prema navodima u dosijeu, bio je Jovica Stanišić, u svojstvu šefa Odeljenja državne bezbednosti, dok je Vlastimir Đorđević bio šef Odeljenja javne bezbednosti.
Sreten Lukić bio je pomoćnik šefa za policijska pitanja u Sekretarijatu unutrašnjih poslova u Beogradu, kao i koordinator i rukovodilac štaba formiranog u Prištini.
Goran Radosavljević, poznat i pod nadimkom „Guri“, bio je rukovodilac za posebne bezbednosne zadatke i poslove u štabu Ministarstva unutrašnjih poslova u Prištini, kao i koordinator, odnosno rukovodilac štaba u Fabrici municije u Srbici.
Milorad Ulemek, poznat pod nadimkom „Legija“, bio je komandant Jedinice za specijalne operacije, dok je Živko Trajković bio komandant Specijalne antiterorističke jedinice.
Zoran Simović, poznat pod nadimkom „Tutinac“, bio je komandant Specijalne antiterorističke jedinice u Beogradu, dok je Spasoje Vulević bio zamenik komandanta ove jedinice na terenu.
Branko Ćurčić bio je komandant Specijalne antiterorističke jedinice u Novom Sadu, dok je Želimir Mrdalj bio zamenik komandanta na terenu.
Radislav Stalević bio je komandant Specijalne antiterorističke jedinice u Prištini, dok je Vlado Todorović bio zamenik komandanta ove jedinice na terenu.
U okviru Posebne jedinice policije, Branko Prljević bio je komandant Užičkog odreda, Radoslav Mitrović komandant Niškog odreda, Milivoje Stojilković komandant Leskovačke čete, Srđan Ilić komandant Vranjske čete, a Nenad Stojković komandant Niškog voda.
Božidar Filić bio je komandant Kosovskog odreda, dok je Žarko Braković bio komandant 24. odreda u Prištini.
Čedomir Božović bio je komandant Mitrovačke čete, a istovremeno i komandant Mitrovačkog voda.
Žarko Rokvić bio je komandant Srbičkog voda, Dušan Ivanović komandant Leposavićkog voda, Staleta Mojsilović komandant voda u Zubinom Potoku, a Vučina Janićijević komandant Vučitrnskog voda.
Milan Lečić bio je komandant Uroševačke čete, Radomir Čolić komandant Đakovičke čete, Srđan Perović komandant Pećke čete, Nenad Milacić komandant Prištinske čete, dok je Veljko Radenović bio komandant Prizrenske čete.
Prema dosijeu Specijalnog tužilaštva, ove osobe su, na navedenim funkcijama, tokom marta 1998. godine, u naselju Jašari u selu Donji Prekaz, navodno delovale zajednički i u međusobnoj koordinaciji, koristeći autoritet i ovlašćenja koja su proizlazila iz njihovih funkcija.
Tužilaštvo tvrdi da su oni, iako su bili svesni prisustva velikog broja civila i teških posledica koje su mogle da im budu nanete, namerno planirali, organizovali, koordinirali, naređivali i rukovodili napadom na područje u kojem su se nalazili civili.
Prema dosijeu, napad je izveden upotrebom teške artiljerije, tenkova i drugih borbenih sredstava.
Kao posledica napada, prema Tužilaštvu, ubijeni su civili, među kojima žene, deca i starije osobe. U dosijeu se takođe navodi da su civili uzimani kao taoci, maltretirani i mučeni, dok su civilni objekti i infrastruktura uništavani.
Prema dosijeu, tokom oružanog sukoba na Kosovu 1998. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je, preko Međuresornog štaba, izradilo plan za napad na naselje Jašari u selu Donji Prekaz.
Međuresorni štab činili su predstavnici Odeljenja javne bezbednosti i Odeljenja državne bezbednosti, a predvodio ga je Jovica Stanišić, u svojstvu zamenika ministra unutrašnjih poslova i šefa Odeljenja državne bezbednosti.
Njegov zamenik, prema dosijeu, bio je Vlastimir Đorđević, u svojstvu zamenika ministra unutrašnjih poslova i šefa Odeljenja javne bezbednosti.
Za sprovođenje ovog plana, Međuresorni štab je koordinirao aktivnosti sa Štabom Ministarstva unutrašnjih poslova za Kosovo, sa sedištem u Prištini, koji je osnovan 1997. godine.
Tokom operacije u Donjem Prekazu, ovim štabom je rukovodio Sreten Lukić, koji je, prema dosijeu, bio odgovoran za operativnu koordinaciju i usklađivanje rada Jedinice za specijalne operacije, Specijalne antiterorističke jedinice i Posebne jedinice policije.
Takođe, prema dosijeu, Lukić je bio odgovoran za odobravanje vrste naoružanja i borbenih sredstava koja će biti korišćena, izdavanje naređenja, primanje i podnošenje izveštaja, kao i nadzor nad sprovođenjem operacije.
U okviru sprovođenja plana koji su izradila i koordinisala ova dva štaba, bilo je određeno da u napadu na naselje Jašari učestvuju Specijalne antiterorističke jedinice i Posebne policijske jedinice, koje su delovale u okviru Odeljenja javne bezbednosti, kao i Jedinica za specijalne operacije, koja je delovala u okviru Odeljenja državne bezbednosti.
Naselje Jašari pod nadzorom od januara
Prema dosijeu Specijalnog tužilaštva, od početka januara 1998. godine pa sve do završetka oružanog napada nakon 7. marta 1998. godine, naselje Jašari u selu Donji Prekaz bilo je pod stalnim nadzorom i kontrolom Jedinice za specijalne operacije.
Ovom jedinicom rukovodio je njen komandant Milorad Ulemek, poznat pod nadimkom „Legija“, koji je, prema dosijeu, tokom tog perioda bio prisutan u selu Donji Prekaz i rukovodio aktivnostima svoje jedinice.
U nadzoru i pripremi operacije učestvovala je i Posebna jedinica policije, odnosno Mitrovačka četa, kojom je rukovodio njen komandant Čedomir Božović.
Prema dosijeu do kojeg je došao KALLXO.com, i Božović je bio prisutan tokom čitavog perioda nadzora i pripreme operacije u selu Donji Prekaz.
Ove jedinice su, prema dosijeu Specijalnog tužilaštva do kojeg je došao KALLXO.com, bile stacionirane u kompleksu Fabrike municije u Srbici, u objektu poznatom kao „Vila“, odakle su kontinuirano nadzirale naselje Jašari, fizički i putem kamera postavljenih na rezervoaru za vodu Fabrike municije, na visini od oko 50 metara. Kamere su snimale naselje 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, omogućavajući kontrolu i praćenje svakog kretanja stanovnika naselja.
Bljerim Isufaj, glavni tužilac Specijalnog tužilaštva, rekao je da je ovo prva optužnica podneta u vezi sa zločinima nad civilima u naselju Jašari u Prekazu.
„Značaj optužnice je poseban, jer je to prva optužnica koja se odnosi na ubistvo civila u naselju Jašari u Prekazu kod Srbice. Kao specijalni tužilac uveren sam da se pažljivo radilo kako bi se navodi iz optužnice dokazali pred sudom. Kao i u slučaju ratnih zločina u Zubinom Potoku, budući da je reč o predmetu koji je u istrazi, ne možemo da iznosimo detalje. Tokom proteklih nedelja podneta je i optužnica za špijunažu. Takođe, važno je istaći saradnju sa drugim relevantnim institucijama“, rekao je Isufaj.
Tužilac Valjdet Gaši izneo je detalje o optužnici podnetoj Osnovnom sudu u Prištini.
Gaši je rekao da su kao tužioci utvrdili da su 35 optuženih počinili krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva 5, 6. i 7. marta 1998. godine.
Tužilac Gaši istakao je da su optuženi imali visoke položaje u komandnom lancu srpskih specijalnih snaga u to vreme.
„Posle višegodišnjeg rada, uspeli smo da završimo posao podizanjem optužnice. Ovo je veoma složen i izazovan predmet, ali zahvaljujući intenzivnom radu tužilaštva i bliskoj saradnji sa policijom i drugim institucijama uspeli smo da podnesemo optužnicu sudu. Uspeli smo da utvrdimo da su optuženi počinili krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva 5, 6. i 7. marta 1998. godine. Kao rezultat istrage uspeli smo da identifikujemo 35 optuženih koji su bili na visokim komandnim položajima u srpskim snagama. Identifikovali smo koje su jedinice učestvovale, aktivnosti svakog od optuženih, kao i naoružanje koje je korišćeno. Dokazima prikupljenim tokom istrage utvrđeno je da je ubijeno 26 civila, među kojima je bilo i dece. Pored ostalog, dokazano je da su tokom ovog napada policijske jedinice uzimale civile kao taoce i mučile ih“, izneo je detalje tužilac Gaši.
Gaši je rekao da je optužnica podignuta u odsustvu i da, prema informacijama kojima raspolažu, svih 35 optuženih su živi.
Prema rečima tužioca Gašija, izazov tokom istrage predstavljala je identifikacija srpskih specijalnih jedinica koje su preduzele aktivnosti u cilju izvršenja ubistava.
„Najveći izazov bio je identifikovanje ovih jedinica. Odeljenje javne bezbednosti je bilo uključeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odeljenje državne bezbednosti, kao i Jedinica za specijalne operacije Srbije, koja je imala obavezu i zadatak da napadne kuću porodice Šabana Jašarija“, rekao je Gaši.
Gaši je rekao da optužnica obuhvata ubistvo 26 civila na celom području naselja Jašari i da se ne radi samo o užoj porodici Jašari, već o svim stanovnicima naselja Jašari.
On je naveo da je u napadu učestvovalo nekoliko struktura srpskih snaga, uključujući Odeljenje javne bezbednosti, strukture Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Odeljenje državne bezbednosti i Jedinicu za specijalne operacije (JSO).
Prema Gašiju, JSO je predvodio Milorad Ulemek, poznat kao „Legija“, a ova jedinica je, prema optužnici, imala zadatak da direktno napadne kuću porodice Šabana Jašarija.
„Uključeno je mnogo jedinica. Tu su Posebna jedinica policije, Specijalna antiteroristička jedinica, a zatim i odeljenja unutrašnjih poslova koja su bila u okviru nivoa ministarstva“, rekao je Gaši.
Januar 2026. godine označava 28. godišnjicu drugog napada na porodicu Jašari, 22. januara 1998. godine.
Dana 22. januara 1998. godine u Prekazu je došlo do borbi između porodice Jašari, s jedne strane, i srpskih snaga, s druge.
Ovaj događaj poznat je kao drugi napad na kulu Jašarija, takođe pišse Kallxo.
Tog dana, oko 500 metara od kuća porodice Jašari, kretale su se snage srpske policije koje su se uputile ka kuli Jašarija, sa namerom da je napadnu različitim vrstama oružja.
Nekoliko članova porodice Jašari je ranjeno nakon otpora koji su pružili napadu, dok su snage koje su napadale bile prinuđene da se povuku.
Treći napad srpskih snaga na porodicu Jašari dogodio se 5. marta 1998. godine.
Posle borbe koja je trajala tri dana, poginulo je 59 članova porodice Jašari, uključujući i komandanta OVK, Adema Jašarija.
