Inicijativa vršioca dužnosti kosovskog premijera Aljbina Kurtija o postepenom ukidanju srpskih obrazovnih i zdravstvenih struktura i njihovoj integraciji u kosovski sistem nije komentarisana ni od Evropske unije, niti od vodećih zapadnih država, ni dan nakon njenog predstavljanja. Dopisnik Kohe iz Brisela, Augustin Paljokaj, ocenjuje da EU neće reagovati dok ne vidi u kom pravcu će ići potezi Vlade po ovom pitanju, kao i kakve će korake preduzeti u vezi sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom.
Bez odgovora iz Evropske unije i zemalja KVINTE ostala je ideja koju je vršilac dužnosti kosovskog premijera Aljbin Kurti u petak predstavio ambasadorima i diplomatskim predstavnicima – o postepenom gašenju „paralelnih“ srpskih zdravstvenih i obrazovnih struktura i njihovoj integraciji u kosovski sistem, piše Koha.
Zvanični Brisel, kao i ambasade SAD-a, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske, ni u subotu nisi dali odgovor na pitanja koja je Koha uputila povodom ove teme.
Paljokaj navodi da Evropska unija neće reagovati dok ne vidi u kom smeru će ići potezi kosovske Vlade, ali i kakav će pristup imati prema obavezama Prištine u vezi sa započinjanjem formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
„S jedne strane, diplomate s kojima smo razgovarali kažu da pozdravljaju najave gospodina Kurtija da će se sve raditi u koordinaciji sa Evropskom unijom. Ali, s druge strane, ističu da moraju da sačekaju i vide kakav će stav i kakav pristup imati Vlada Kosova prema obavezama Kosova da započne formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom“, rekao je Paljokaj.
On podseća da se EU ranije izjašnjavala da ne želi jednostrano zatvaranje srpskih struktura, te dodaje da je njihovo gašenje bilo povezivano sa uspostavljanjem ZSO.
„Evropska unija je u prošlosti smatrala da te strukture ne treba zatvarati jednostrano. Potrebne su konsultacije sa građanima kako se ne bi negativno uticalo na njihov svakodnevni život, a čak je gašenje takvih struktura povezivala sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi preuzela određene nadležnosti. S druge strane, upravo zdravstvo i obrazovanje smatraju se veoma osetljivim oblastima, zbog čega EU o njima ne govori mnogo“, naveo je Paljokaj.
Doktor političkih nauka Arben Ćirezi ocenjuje da je Kurtijeva inicijativa u skladu sa sporazumima postignutim u Briselu i Ohridu i da ne ide na štetu lokalnih Srba.
„Inicijativa vršioca dužnosti premijera Albina Kurtija da se obrazovne i zdravstvene institucije Srbije na Kosovu integrišu u kosovski sistem u potpunosti je u skladu sa Briselskim i Ohridskim sporazumima, koji predviđaju de fakto priznanje Kosova od strane Srbije. Tom integracijom Srbi ne bi izgubili ništa. Naprotiv, time bi se ostvarila široka autonomija koju omogućavaju Ahtisarijev plan i Ustav Kosova. Ipak, ovaj proces treba sprovesti u koordinaciji sa EU i SAD“, rekao je Ćirezi.
Svoj plan Kurti je u petak izneo ambasadorima i međunarodnim diplomatama tokom sastanka na koji ih je pozvao radi razgovora o drugim pitanjima – „Zakonu o strancima“ i Zakonu o vozilima.
„Premijer je prisutne ambasadore informisao o nužnosti započinjanja postepene integracije sistema zdravstva i obrazovanja, kao dela sveobuhvatnog i dugoročnog pristupa. Premijer je rekao da će se ovaj integrativni proces sprovoditi u koordinaciji sa Evropskom unijom, uz obezbeđivanje da se uzmu u obzir brige i saveti nevećinskih srpskih zajednica na Kosovu“, navodi se u saopštenju Vlade u vršenju dužnosti.
Najave Vlade o procesu integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema bile su tema rasprava i u Srbiji. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije, Petar Petković, tokom sastanka u Beogradu sa evropskim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine, Peterom Sorensenom, ove najave je ocenio kao jednostrane i eskalatorne poteze.
„Zdravstvo i obrazovanje predstavljaju okosnicu opstanka Srba na Kosovu i samu suštinu Zajednice opština sa srpskom većinom, i tako treba i da ostanu“, naveo je on u saopštenju povodom sastanka sa Sorensenom, koji je u petak boravio u Beogradu, dva dana nakon posete Prištini.
Obrazovne i zdravstvene institucije, koje finansira Srbija, kosovske vlasti vide kao ilegalne. Vlada je u prethodnom mandatu zatvorila veći broj takvih institucija, što je dovelo do zaoštravanja odnosa sa međunarodnom zajednicom.
