Sa druge strane, „najmanje 13 zemalja“ je zatražilo da se one ukinu, prenosi Koha.
Evropska komisija, prema rečima nekih evropskih diplomata, „se krije iza nekih država članica i igra dvostruku igru“.
Iako Evropska unija već dugo upozorava da će mere protiv Kosova biti ukinute čim se sprovede „normalan prenos lokalne samouprave na severne opštine“, ne očekuje se da će do ukidanja mera doći, barem ne pre nego što se završe izbori 28. decembra.
To je ono što Koha saznaje iz nekoliko diplomatskih izvora u EU.
Ovi izvori prate raspoloženje među državama članicama EU, koje su i dalje podeljene oko ukidanja mera, iako je velika većina njih za trenutno ukidanje mera.
Koha je od petka slala pitanja EU. Odmah nakon konstituisanja opštinskih skupština na Kosovu i nakon polaganja zakletve gradonačelnika, ali do sada nisu dobili odgovor na to da li će mere sada biti ukinute, kako je više puta upozoravano, nakon što je ispunjen najnoviji uslov, onaj o „normalnom prenosu lokalne vlasti“.
U međuvremenu, u diskusijama na nivou ambasadora država članica EU prošle nedelje, kada su se razmatrali zaključci koji će biti usvojeni na sastanku Saveta za opšte poslove, ponovo su izašle na videlo podele između država članica.
Koha saznaje da su se Francuska i Italija, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, na poslednjem sastanku usprotivile ukidanju mera protiv Kosova.
Sa druge strane, „najmanje 13 zemalja“ je zatražilo da se one ukinu. Evropska komisija, prema rečima nekih evropskih diplomata, „krije iza nekih država članica i igra dvostruku igru“.
Predstavnici Komisije na ovim sastancima su rekli da su spremni da nastave sa daljim ukidanjem mera, ako dođe do pravilnog prenosa lokalne vlasti, ali neke diplomate sumnjaju da Komisija nema iskrenu volju da to učini.
Francuska je izrazila sumnje da li su strane preduzele iskrene korake ka deeskalaciji na severu tokom 2025. godine. Ali iako je pomenula „strane“, činjenica je da je samo Kosovo pretrpelo sankcije zbog ove situacije.
Srbija nije imala sankcije, iako je sama EU više puta izjavila da je uklanjanje Srba iz kosovskih institucija na severu „najozbiljnije kršenje obaveza Srbije prema sporazumima o dijalogu“.
Italija je, s druge strane, prema rečima diplomata, izjavila da sada treba da sačeka da se završe decembarski izbori pre nego što krene sa „postepenim“ ukidanjem mera.
Zemlje koje se zapravo protive ukidanju mera pominju da čak i kada do njih dođe, one treba da se ukidaju „postepeno“.
Prema diplomatskim izvorima, Nemačka, Slovenija, Hrvatska, Estonija, Luksemburg, Belgija, Holandija, Finska, Malta, Austrija, Irska, Poljska i Švedska bile su uključene u ove sastanke radi ukidanja mera. Neke od njih su zahtevale da se mere odmah ukinu. Neki su ih nazvali apsurdnim i pozvali su da se takve mere izbegavaju u budućnosti. Nemačka je rekla da bi ukidanje trebalo da uzme u obzir prenos lokalne samouprave na sever. Diskusija je održana pre polaganja zakletve gradonačelnika opština na severu.
Služba za spoljne poslove EU (EEAS) takođe se izjasnila u korist ukidanja mera protiv Kosova, dok Evropska komisija ne deli takav „entuzijazam“.
Mnoge zemlje EU su iritirane ovim merama i vide ih kao „dokaz da EU nije imala uravnotežen pristup prema Kosovu i Srbiji“. Slučajno ili ne, upravo zemlje koje ne žele ukidanje mera protiv Kosova posvećene su otvaranju poglavlja u pregovorima o članstvu u EU sa Srbijom.
