Sa 117 hiljada zahteva za glasanje iz inostranstva, dijaspora je zabeležila najveći broj prijava još od parlamentarnih izbora 2021. godine, kada je registrovano oko 130 hiljada prijava, prenosi Koha.
Podatak o 117 hiljada prijava odnosi se na jutros, dok je dijaspora imala mogućnost prijavljivanja do kraja dana.
CIK je odlučio da jednom dnevno objavljuje podatke o prijavama, dok će naredni i ujedno konačni podaci biti saopšteni u ponedeljak.
Od ukupnog broja prijava, odobreno je 99.498, odbijeno 7.621, dok je 10.059 još u procesu razmatranja.
Portparol Centralne izborne komisije Valjmir Eljezi izjavio je da se većina građana iz dijaspore opredelila za glasanje poštom.
„Od 99.498 odobrenih prijava, 22.955 državljana Kosova registrovalo se za fizičko glasanje u diplomatskim predstavništvima, 2.590 za slanje glasačkog paketa u poštansko sanduče CIK-a na Kosovu, dok se 73.953 registrovalo za slanje glasačkog paketa u poštansko sanduče van Kosova“, rekao je Eljezi.
Na parlamentarnim izborima 2021. godine bilo je više od 130 hiljada prijava za glasanje iz inostranstva, dok je oko 102 hiljade njih bilo odobreno.
Na izborima održanim 9. februara prošle godine prijavilo se oko 115 hiljada građana, od kojih je više od 104 hiljade ostvarilo pravo glasa.
Na izborima 28. decembra 2025. godine bilo je manje prijava, jer su mnogi građani boravili na Kosovu tokom novogodišnjih praznika i glasali fizički.
Građani registrovani za glasanje iz inostranstva moći će da glasaju na dva načina: poštom u periodu od 25. maja do 6. juna ili fizički u diplomatskim predstavništvima 6. juna, dan pre parlamentarnih izbora.
U međuvremenu su objavljene i liste kandidata za poslanike.
Na njima se nalaze i kandidati koji su imali koristi od manipulacija glasovima na izborima 28. decembra, kao i osobe osuđivane u različitim instancama pravosuđa i sa aktivnim optužnicama.
Istraživačica Grupe za pravne i političke studije Arbreša Ljodža izjavila je da, iako ne postoji zakonska prepreka za kandidovanje osoba sa optužnicama, političke partije moraju biti oprezne pri izboru kandidata.
„Ukoliko kandiduju pojedince sa aktivnim optužnicama, koji su deo izbornih procesa, smatram da to nije dobro. Time se građanima ne šalje dobra poruka, posebno ako su ti ljudi predmet postupaka povezanih sa zloupotrebom službenog položaja i sličnim krivičnim delima. Ne bi bilo dobro ni u jednom izbornom procesu da se kandiduju osobe koje nemaju potpuno čistu biografiju“, rekla je ona.
Član 30 Zakona o opštim izborima zabranjuje kandidovanje osobama koje su u poslednje tri godine pravosnažno osuđene za krivično delo na kaznu zatvora od godinu dana ili više.
