Docentkinja na Filozofskom fakultetu u Severnoj Mitrovici, dr Senka Kostić, jedna je od profesora sa Prištinskog univerziteta koja je iznela stav da neće predati tražena dokumenta neophodna za dobijanje privremene boravišne i radne dozvole u okviru primene Zakona o strancima, jer smatra da bi time bila ugrožena njena prava na zaštitu ličnih podataka. Celokupnu situaciju vidi kao nameru da se izvrši integracija Univerziteta u kosovski sistem ali i da se srpsko stanovništvo raseli sa Kosova.
“Veoma utiče na buduće studente, odnosno na odluke koje će naša deca doneti gde će studirati ali i na studente koji su sada kod nas na fakultetu. Mi godinama unazad svedočimo da se deca upišu kod nas Univerzitet, nakon prve godine i na prvi pomen neizvestnosti – što je prirodno i normalno – ta deca pokupe papire i upute se negde u centralnu Srbiju: Niš, Novi Pazar, Kragujevac, izbora je puno. I iz tog razloga mislim da odluke koje donosimo a koje su vezane za naš Univerzitet, pre svega na pravni status Univerziteta i po kom sistemu će raditi, nisu samo administrativne prirode, već treba da budu predmet ozbiljnijih pregovora”, kazala je dr Senka Kostić na debati o sprovođenju Zakona o strancima održanoj u debati u Medija centru, preneo je Radio Kim.
Najviše zabrinjava, kaže ona, što uprava Univerziteta ali i institucije države ne nude ni rešenja o budućnosti funkcionisanja Prištinskog univeziteta, niti objašnjena o tome “po kom sporazumu” se od zaposlenih traže lični podaci.
“Rečenica – “pribavljamo za boravišnu dozvolu”, a vrlo dobro znamo da to nisu sva dokumenta koja su potrebna za boravišnu dozvolu bađ “ne pije vodu”, ali ne pije vodu ni da pribavljamo radnu dozvolu jer ni to nije radna dozvola. Mislim, prosto smo svesni toga da nećemo dobiti u sistemu tzv. Republike Kosovo radnu dozvolu na paralelnoj instituciji a to je negde u Zakonu o strancima i rečeno, ne može da se dobije jer je ne priznaju. Tako da je u osnovi nepoverenje u proces”, kaže Kostićeva.
Kostićeva koja je deo i neformalne grupe “ProAktiv” podsetila je da tri nadležne institucije Republike Srbije nisu pružile odgovor zaposlenima na Prištinskom univerzietetu kakav je njegov pravni status. U pitanju su Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Jedini odgovor je, podsetila je, stigao iz potonje – da Prištinski univerzitet nije bio deo pregovora u Briselu. Ona, međutim, ovu situaciju vidi kao početak integracije Univerziteta.
„Znamo da nam se servira nam se kao administrativno pitanje, ali nam je jasno i taj deo je onaj koji nas plaši da je započet proces integracije Univetziteta, i ono što jeste suština to je da ne znamo šta to znači. Dakle, koji su to modeli, da li postoji mogućnost da se integracija ne desi, da li možemo i na koji način da se u celom tom procesu nešto pitamo i strah nas je da je odgovornost prebačena na svakog pojedinca“, kaže ona naglašavajući da ih niko nije obavestio o posledicama i da nailaze na „nemo ćutanje“ od strane uprave Fakulteta i rektora.
Filipović: Vreme je da neko sa vrha kaže šta je dogovoreno
Advokatica Jovana Filipović kaže da mnoga pitanja o procedurama predviđena Zakonom o strancima ostaju nejasna, ne samo za građane, nego i za pravnike.
„Nemamo odgovor, mislim da trentuno konkretan odgovor nemaju ni pojedinci među nama, nego da se uopšte čeka kako će narod da prihvati kao i sve ovo do sada. Mi smo tu kao neko ko nemo ćuti i nemo posmatra sve ono što se dešava oko nas. Mi već 26 – 27 godina nemamo bilo kakvu sigurnost koja se tiče našeg života, niti pravne sigurnosti, niti bilo čega. Konkretno, ovi zakoni koji su trenutno na snazi i koji su u primeni jedno je ono što stoji u zakonu a drugo je ono što dobijemo kao odgovor kada problem iznesemo službeniku u matičnoj službi, opštini ili policiji“, kaže advokatica na debati u Medija centru.
Filipovićeva kaže da problemi građana mogu biti rešeni ukoliko postoji dobra volja kosovskih institucija i da bi najlakše rešenje za one koji imaju problem sa ostvarivanjem prava na kosovska dokumenta a žive na Kosovu, je da se iz srpskih dokumenata prebace podaci u kosovski registarski sistem.
„Sada imamo situaciju da se ljudima uskraćuje pravo na državljanstvo i prvo na ličnu kartu zato što kao da nam svima ovde fali tanzija pa se ovakvim administrativnim uputstvima sve to dodatno zakomplikuje i to su neke situacije na koje niko nema odogovor. Nemamo odogovor zašto u jednoj opštini važe jedna pravila, u drugoj opštini druga, ali tako je unazad godinama“, kaže Filipovićeva.
Naglašava da je građanima potrebno objašnjenje šta je dogovoreno između predstavnika Beograda i Prištine u okviru briselskih pregovora.
„Samo je potrebno da mi kao građani koji živimo ovde imamo informaciju u vezi toga šta je taj neko sa vrha dogovorio, da konačno mi vidimo šta je i ta ZSO, kakvi su naši planovi i da onda u skladu sa tim formiramo naša uverenja o tome da li hoćemo da živimo ovde ili ćemo konačno da presečemo i da kažemo – „idemo i to je to“. Znači, samo nam treba sigurnost u tom smislu da vidimo šta je dogovoreno“, podvukla je Filipovićeva.
Grujić: Brojni problemi u sprovođenju Zakona o strancima
Od početka primene Zakona o strancima, naročito na severu Kosova, građani se suočavaju sa brojnim pravnim i tehničkim problemima, ali i proizvoljnim tumačenjem zakona od strane službenika u ove četiri opštine, kaže Tijana Grujić iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
CASA prati proces od početka primene zakona, prikuplja podatke od građana koji su naišli na probleme, te svoje izveštaje i preporuke prosleđuje nadležnim institucijama i međunarodnoj zajednici u nadi da će pronaći rešenje i olakšati prijavljivanje građana i ostvarivanje njihovih prava na dobijanje dokumenta i boravak na Kosovu, kazala je Grujićeva na konferenciji u Medija centru Čaglavica.
“Dešavalo se jednoj istoj osobi da u okviru iste opštine, iste kancelarije, dobije različitu informaciju i instrukciju od strane različitih službenik. To je jedan ogroman problem jer je nejasno tačno koja procedura se kad primenjuje i koji su dokumenti prihvatljivi. I to je velika šteta, pošto na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova postoje jasne smernice, vodiči, uputstva – koji su dokumenti potrebni za koju procedure, a vidimo da to varira na tom lokalnom nivou”.
To su samo neki od problema, kaže Grujićeva, jer zahtevaju i dokumenti iziskuju i dodatne troškove, a građani u matičnim službamane ne dobijaju ni pismenu potvrdu kada su predali zahtev.
“Ako se odbijaju, verbalno se odbijaju, bez jasne naznake šta je problem, na osnovu čega oni nemaju mogućnost da ostvare svoja prava i tu imamo situaciju da na licu mesta službenik, bez uvida u dokumentaciju koja se podnosi, donosi presudu da neko nema mogućnost da iskoristi svoje pravo”, kaže Tijana Grujić naglašavajući da građani moraju podneti pisani zahtev kako bi mogli kasnije da traže pravnu zaštitu.
Međutim, pozitivnim ističe činjenicu da prilikom predaje zahteva za privremenu boravišnu dozvolu građani dobijaju potvrdu od institucije.
Zamenica programskog direktora CASA naglašava da je rok od tri meseca koji je dat građanima da se registru ili pribave dokumenta nije dovoljan te je, dodaje, potrebno produženje roka zbog obima tereta koji zaposleni u matičnim službama imaju.
