Kolika je cena koju plaćamo pojedinačno vodeći dvostruke živote – onaj, duboko lični, emotivni i identitetski doživljaj i okolnosti na koje se privikavamo, sa druge strane. Srbi na Kosovu znaju šta im je potrebno, ali nema ko da ih čuje. O tome šta je utvrdila posmatrajući nas 15 godina, deleći suživot sa nama, novinari KoSSeva razgovarali su sa Senkom Kostić, jednom od autorki istraživanja koje odgovara na pitanje – koji su nacionalni interesi Srba danas na Kosovu.
Zavisi od toga koga pitate, odgovara ona.
„Ako pitate političke strukture, dobićete odgovor da je nacionalni interes Srba na Kosovu ono popularno – ostanak i opstanak, za koje većina ljudi ne zna šta znače, pogotovu oni u Srbiji“, kazala je.
Sa druge strane, kada je reč o Srbima sa Kosova – običnim građanima:
„Dobićete jasan odgovor – želimo da živimo ovde i želimo uslove takve da imamo normalan život na ovoj teritoriji“, navodi Kostić.Šta znači kada Srbi kažu ostanak i opstanak na vekovnim ognjištima i da li ognjište dogoreva.
Istraživanje u čijoj je izradi učestvovala, sprovedeno je maja meseca prošle godine. Njime su obuhvaćeni Srbi sa Kosova – 300 sa Severa i 300 južno od reke Ibar.
Kostić, koja ujedno predaje na katedri za Psihologiju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, kaže da podaci jasno ukazuju na to šta za Srbe na Kosovu predstavlja „normalan život“.
„Ne traže ništa čudno ili što je izvan mogućnosti da bude ostvarivo. Traže neku ekonomsku situiranost, da Beograd ima odgovorniju politiku prema ekonomskom razvoju srpske zajednice na KiM. Traže stabilniji obrazovni sistem na ovoj teritoriji, traže da se smanji korupcija i nepotizam i to očekuju od Beograda“.
Istraživanje ujedno pokazuje koji su to glavni zahtevi Srba prema Prištini.
„Traže da se poštuju prava koja su im zagarantovana raznim sporazumima koji su potpisani, da se poštuje kulturno-istorijsko nasleđe koje imaju Srbi na ovoj teritoriji, posebno u skorije vreme od kada su krenuli napadi na SPC i pokušaji da se neko kulturno-istorijsko dobro Srba otuđilo od nas. Traže da sve institucije koje su trenutno pod okriljem Srbije, tu i ostanu“, dodala je Kostić.
Srbima se nacionalni interes sveo na to da ne izgube ono što imaju
Prema ovom istraživanju koje je sprovedeno pre donošenja nove uredbe Centralne banke Kosova, kojom se dinar izbacuje iz platnog prometa na Kosovu, 84 odsto ispitanika navelo je da je očuvanje finansijskog sistema Srbije suštinski preduslov da Srbi ostanu da žive na Kosovu.
Kostić ocenjuje da je veliki broj ispitanika štikliralo ovu opciju zbog povezanosti sa Beogradom i toga što mnogi Srbi koji žive na Kosovu rade u srpskim institucijama.
„Odaje se utisak kao da se Srbima nacionalni interes sveo na to da ne izgubimo ono što imamo i da nađemo način kako da to u stvari zadržimo i da ne gubimo dalje, jer je u proteklih godinu dana izgubljeno toliko mnogo da je taj strah verovatno bio toliko pojačan“, kazala je.
Ipak, ne misli da će „kriza oko dinara“ dovesti do toga da se Srbi rasele sa Kosova, jer su, tvrdi, ljudi na Kosovu navikli da se adaptiraju na nove situacije.
„Imamo taj borbeni duh i imamo razvijeni mehanizam, vidite na dnevnom nivou potrebu za adaptacijom. Pogotovu u ovih godinu i po dana, toliko se toga izdešavalo, toliko toga su osetili na svojim leđima i opet su našli način da se izdignu“, kazala je.
Ipak, poručuje da „ne znači nužno, ukoliko ovakva situacija ostane duži vremenski period, da će ljudi moći da se nose sa time i da će se Srbi uvek snaći i po svaku cenu“.
„Od suštinskog značaja je da obrazovanje i zdravstvo i socijalna zašitita i dalje budu u sistemu Republike Srbije“, navela je.
Srbi podeljeno o delovanju Beograda, većina negativno o delovanju Prištine
Istraživanje se ujedno osvrće na način na koji Beograd i Priština rešavaju pitanje problema Srba na Kosovu.
Kada je reč o Beogradu:
Istraživanje pokazuje podeljene podatke, odnosno nedostatak dominantnog stava. 20 odsto ljudi smatra da je politika Beograda odgovorna, drugi deo tvrdi da je Beograd mogao da učini mnogo više, a da je odgovornost na Prištini, a treći – da je Beograd trebalo da uradi dosta toga na drugačiji način, navodi Kostić.
Sa druge strane, kaže da je velika većina negativno ocenila postupanje Prištine prema srpskoj zajednici.
Srbi na Kosovu su podeljeni i oko same strategije koja bi dovela do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, odnosno prevazilaženje krize, pokazuje ovo istraživanje.
Ispitanici su imali ponuđene strategije – dijalog Beograda i Prištine, blokiranje međunarodnih priznanja i članstva Kosova u institucijama, status kvo, uticaj zapada i uticaj Rusije i Kine.
Kostić smatra da su ispitanici podeljeni oko strategija, odnosno da nijedna od njih nije dobila podršku većine građana, zbog nedostatka transparentnosti, ali i potrebe za novom strategijom.
Nema strategije – pravimo barikade, pa ih sklanjamo, idemo na protest, pa se malo sklanjamo
A osim što ne postoji adekvatna strategija, Srbi na Kosovu, navodi Kostić, nemaju predstavnike koji bi je sproveli.
„Imaš ljude na ulici, izveo si ih, uopšte neću da ulazim u to kako si ih izveo. Problem je što nikada nije postojala strategija šta sa tim ljudima da radimo i uvek su sopstveni interesi stavljeni ispred interesa ljudi koji ovde žive. Pravimo barikade, pa ih sklanjamo, idemo na protest pa se malo sklanjamo, a sve ide na uštrb ljudi“, kazala je.
Građani se polako bude, žele promene, ali je prevelika cena plaćena
Kostić, međutim, navodi da se stvari polako menjaju, odnosno da se građani „bude“.
„Imaju puno kritički stav nego što su ga ranije imali. Ja jako često čujem šta sve ne valja i šta bi sve trebalo da se menja. To se pre tri-četiri godine nije ni šaputalo, a sada se o tome sve više priča. Drago mi je zbog toga, ali je prevelika cena plaćena“, kazala je.
Kaže da bi građani generalno trebalo da budu puno odgovorniji prema sebi i sredini u kojoj žive:
„U smislu da puno više od njih zavisi nego što oni imaju osećaj. Ta ideja da se ništa ne pitamo, mali smo, mala je sredina, drugi odlučuju, to je naučena bespomoćnost i to je prva stvar koja mora da se prevaziđe. Neke stvari možemo da uradimo, nismo toliko nemoćni“, navodi.
Kostić, koja je i sama aktivistkinja pokreta „Kreni-promeni“ poziva Srbe na Kosovu da se i oni bave aktivizmom, krenu da stvaraju promene i to od malih stvari.
„Vi ovde imate ljude koji žele srcem nešto da menjaju i imate da se širi krug ljudi koji to žele. Ono što im treba jeste da nauče kako to da urade. Pomerili smo se sa one mrtve tačke – ideje da baš niko ne može ništa da uradi i promeni. Verujem da će u narednom periodu nastati kritična masa koja će pokušati – već se pojavljuju… Možete da gradite strukturu kroz neke za početak male akcije gde će ljudi smeti da se oslobode da dođu i polako ih ohrabriti da se priključe za nešto što je puno više za njih suštinski važno“, zaključuje Kostić.
